Годишњица катастрофе у Чернобилу

Жртве радијације су најчешће оболијевале или оболијевају од рака тироидне жлијезде, леукемије и других врста малигних обољења, кардиоваскуларних болести, катаракте, психосоматских болести и других...

ПРИЈЕ 21 годину, 26. априла 1986. године, догодила се трагедија у Чернобилу, највећа еколошка катастрофа у историји човјечанства. Двије снажне експлозије су рано ујутро тог дана одјекнуле у реактору број четири нуклеарне електране у Чернобилу, створивши огромне радиоактивне облаке. Цезијумом 137 контаминирана је у мањој или већој мјери површина од 3,9 милиона квадратних километара, односно око 40 одсто површине Европе. Најјачи удар су примиле Украјина, Бјелорусија и Русија, али посљедице су се осјетиле и у Финској, Норвешкој, Шведској, бившој Југославији, Бугарској, Румунији, Aустрији, Њемачкој и Пољској. Чернобилска хаварија је проузроковала загађење више од 145 хиљада квадратних километара територије Украјине, Бјелорусије и Руске Федерације. Од посљедица директног излагања радијацији акутно се разбољело 237 људи. Од тога је 28 умрло већ током 1986. године, а још 19 од 1987. до 2004. године, наводи се у студији. Жртве радијације су најчешће оболијевале (или оболијевају) од рака тироидне жлезде, леукемије и других врста малигних обољења, кардиоваскуларних болести, катаракте, психосоматских болести и других. Према подацима Министарства здравља Украјине, данас се под медицинским надзором налази више од 2,34 милиона људи, а најзагађеније радијацијом и даље су Житомирска, Кијевска, Ровенска и Волинска област. У бившем СССР-у је, ради отклањања посљедица хаварије у Чернобилу, било ангажовано 250 хиљада људи, од којих је за посљедњих 10 година 70 хиљада умрло, а 150 хиљада су постали инвалиди. Послије 21. годину, најугроженија подручја у Русији и даље су Брјанска, Калужска, Тулска и Орловска област. У Бјелорусији, у којој је скоро четвртина територије била захваћена радијацијом, предсједник Aлександар Лукашенко упоредио је посљедице чернобиљске хаварије за ту земљу са посљедицама Другог свјетског рата. Страховите посљедице експлозије на атомској централи далеко превазилазе оквире људског схватања. У Украјини данас има 2,6 милиона људи који имају статус особа настрадалих од посљедица чернобиљске катастрофе, међу њима 754.934 дјеце. Данас на загађеним територијама живи готово 2,3 милиона особа, од тога броја у зони појачане радиолошке контроле више од 1,6 милиона особа. Најосјетљивији проблем, који још није ријешен јесте стање такозваног саркофага - односно конструкције у којој је похрањен четврти енергетски блок. Саграђен према привременим плановима и у невјероватно тешким условима 1986. године, саркофаг није предвиђен за трајну експлоатацију и представља потенцијалну опасност. Нажалост, пројекат "Скровиште", који је намијењен рјешавању проблема безбједног функционисања саркофага и досад није реализован због недостатка финансијских средстава. Припремила Жаклина МИЈAТОВИЋ ПОСЉЕДИЦЕ Негативни утицаји хаварије на атомској електрани у Чернобилу осјећаће се још приближно 300 година, предвидио је главни санитарни инспектор и начелник руске службе за заштиту потрошача и здравља грађана Генадиј Онишенко. Он је изјавио да ће приближно 2056. године "проћи најгоре посљедице - једноставно, умријеће они који су у првом налету радијације озрачени". ХИРОШИМA У експлозији блока четири реактора нуклеарне електране у Чернобилу ослобођена је радиоактивност која је имала интензитет 400 бомби бачених на Хирошиму. Нуклеарна катастрофа из априла 1986. није само промијенила Европу, већ и изазвала посљедице историјских размјера. Чернобилска хаварија промијенила је енергетску политику многих држава. Људи су увидјели каква смртоносна опасност може да пријети од коришћења атомске енергије. Странке које се залажу за одустајање од те енергије за коју тврде да се не може контролисати, ушле су у европске парламенте. "Зелени" политичари су преузели одговорност власти. Од тада се бар у западној Европи много ради на развијању коришћења алтернативних енергетских техника. НОВЕ НУКЛЕAРКЕ Украјински министар за енергетику Јуриј Бојко најавио је да ће његова земља до 2016. године изградити два нова енергоблока у постојећим домаћим нуклеаркама и тако повећати њихов укупни капацитет за два милион киловата. Бојко је, на Енергетском форуму у Кијеву, рекао да ће се изградња нових енергоблокова одвијати у оквиру реализације прве етапе стратегије развоја топлотно-енергетског комплекса земље до 2030. године, пренијели су украјински медији. Том стратегијом је предвиђено да се производња електричне енергије у украјинским нуклеаркама, до краја треће деценије овог вијека, више него удвостручи у односу на садашњи ниво, казао је Бојко. Он је подсјетио да је крајем августа минуле године министарство за енергетику утврдило програм развоја украјинске производње урана, такође до 2030. године, са циљем да се у будућности погонско гориво за нуклеарке у потпуности осигура из домаћих извора. Украјина је од слома Совјетског Савеза, 1991. године, била принуђена да око 70 одсто својих потреба за ураном, који се користи као погонско гориво у атомским централама, подмирује увозом из Русије. У Украјини сада раде четири атомске електране - у Запорожју, Ривну, Хмељницком и Јужно-Украјинску - са укупно 15 енергоблокова инсталисане снаге 13,8 милиона киловат-часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.