Фиреров штаб (9)

Скупљао је компромитујуће материјале о лицима која су значајна или то могу постати и одлагао у своју картотеку уз напомену: "Оригинали се чувају код шефа".

Био је дрзак и невероватно окрутан полицајац на високом положају, који је своју позицију учвршћивао прљавим играма против људи из окружења, служећи се вешто методом прикупљања компромитујућих материјала о другима. Хајдрих је ту склоност испољавао одмах после доласка нациста на власт када су интриге и многе завере чиниле Хитлеров положај у странци несигурним. Још тада је почео да скупља документе о фиреровом нејасном пореклу, о чему су његови пријатељи и непријатељи проносили гласине. Када се вођа учврстио, оканио се тога служећи му верно, али се није одрекао уживања у хушкању својих сарадника и нацистичких главешина једних против других. Свестан да ће тиме стећи непријатеље, није престајао са својом праксом, улазећи у отворену борбу да би ојачао свој положај. Потајно је роварио и против Химлера, којега је довео у тајну службу, лечећи тиме своју болесну амбицију за влашћу. Хајдрих се служио најпрљавијим методама, градећи своју моћ на принципу - увек знати више него што други може претпоставити да се о некоме зна. За то је користо и агенте СД - унутрашње безбедносне службе - да би дошао до података којима ће некоме нарушити углед, уцењивати га и држати га у зависности од његове милости. Лоше приче о лицима која су значајна, или могу то постати - биле су са њега драгоцен материјал који је чувао у својој картотеци са забелешком "оригинали код шефа". Случај Шеленберг Има више примера који потврђују Хајдрихово упорно настојање у овом нечасном послу. Чини се најупечатљивијим свједочанство о случају Валтера Шеленберга, који му је био потчињен и коме је он прорицао лепу будућност у улози шефа обавештајне службе у иностранству. У својим мемоарима Шеленберг пише да је Хајдрих упорно чепркао по његовој прошлости, али да у њој није могао пронаћи било шта што би га компромитовало. Хајдрихов циљ ових истраживања био је да Шеленберга из положаја подређености стави у положај зависности. Шеленберг је био културан и образован човек, веома се интересовао за све области културе. Као такав он је импоновао и свиђао се Хајдриховој супрузи Лини, која је веома ценила културу и лепо опхођење. На њено инсистирање Хајдрих је све чешће позивао Шеленберга у приватну посету. Знаци симпатија између Лине и Шеленберга сваким даном постајали су све виднији. Најзад после дужег времена Хајдрих је ступио у акцију. - Било је то - прича Шеленберг - после конференције високих функционера обавештајне службе СС на острву Фермарн на Балтичком мору где је Хајдрих имао своју летњу резиденцију. Са Хајдрихом сам се договорио да слободан дан после конференције проведем у кругу његове породице. Играли бисмо бриџ и расправљали о култури и уметности. Договор о проводу у Хајдриховој вили одржан је, али без присуства домаћина који је морао изненадно да одлети у Берлин због неког неодложног посла. Остали су сами Шеленберг и Лина у летњиковцу, који је пружао изванредну прилику за авантуру, што је шармер обилато искористио уживајући насамо с Лином. Хајдриха је копкала сумња, Линине симпатије према Шеленбергу нису се могле сакрити и могао је с вероватноћом претпостављати шта се међу њима догађало док је био одсутан. Седам дана касније позвао је Шеленберга да заједно изиђу у један од берлинских барова који је био под контролом службе државне безбедности и чији је шеф био Хајдрих. Домаћински, понудио је Шеленбергу пиће. И тек што су испили прву чашу, Хајдрих је рекао: "Овог момента попили сте отров. A, на време ћу вам дати противотров, који ће вам спасти живот, ако кажете потпуну истину о томе шта се све догодило између вас и моје жене. Имате отприлике сат времена, док отров не почне деловати. Aли морате ми рећи праву истину. Вероватно схватате да имам начина да тачно утврдим хоћете ли нешто прећутати или слагати. Таква лаж ће вас свакако стајати живота". Aли, то није била једина "игра" са Шеленбергом коју му је приредио превејани полицајац. Када се овај други пут женио нацистички прописи су налагали проверу порекла изабранице, што је била уобичајена мера контроле због безбедности људи из служби Рајха. Морао је да поднесе папир Химлеровом кабинету за утврђивање порекла породице будуће супруге. Установљено је да њена мајка потиче из пољске породице и Химлерово одобрење дошло је у питање. Однос нациста према Пољацима, као и према свим Словенима, био је омаловажавајући. Сматрани су нижом расом, и једном Немцу на високом положају не може се дозволити склапање брака. Провера порекла Шеленберг се надао да ће му помоћи Рајнхард Хајдрих, молећи га за интервенцију. У необичајено кратком року, овај му је, уз срдачну честитку, предао одлуку одељења за испитивање расног порекла, којом му је било одобрено венчање. Пола године касније Хајдрих је наредио своме секретару да уз остала документа, покаже Шеленбергу и строго поверљиви документ у чијем заглављу је писало: "Прилог информацијама". Био је то извештај тајне полиције о породици Шеленбергове супруге која је живела у Пољској. Одељење за "чистоту расе" детаљно је проверавало сваког њеног претка. Поред осталих неповољних података, у документу је стајало да се једна жена из њене породице преудала за Јеврејина, о чему Шеленбергова супруга, а ни он, нису имали појма. Шеленберг је одмах схватио да ови подаци могу да га коштају више од губитка положаја. Aли на документу није било предлога такве врсте. При дну се налазила само Хајдрихова забелешка: "Оригинали се чувају у картотеци шефа", значи код Хајдриха. Тако је Хајдрихова злогласна картотека била обогаћена још једним компромитујућим досијеом његовог саборца. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.