Firerov štab (9)

Skupljao je kompromitujuće materijale o licima koja su značajna ili to mogu postati i odlagao u svoju kartoteku uz napomenu: "Originali se čuvaju kod šefa".

Bio je drzak i neverovatno okrutan policajac na visokom položaju, koji je svoju poziciju učvršćivao prljavim igrama protiv ljudi iz okruženja, služeći se vešto metodom prikupljanja kompromitujućih materijala o drugima. Hajdrih je tu sklonost ispoljavao odmah posle dolaska nacista na vlast kada su intrige i mnoge zavere činile Hitlerov položaj u stranci nesigurnim. Još tada je počeo da skuplja dokumente o firerovom nejasnom poreklu, o čemu su njegovi prijatelji i neprijatelji pronosili glasine. Kada se vođa učvrstio, okanio se toga služeći mu verno, ali se nije odrekao uživanja u huškanju svojih saradnika i nacističkih glavešina jednih protiv drugih. Svestan da će time steći neprijatelje, nije prestajao sa svojom praksom, ulazeći u otvorenu borbu da bi ojačao svoj položaj. Potajno je rovario i protiv Himlera, kojega je doveo u tajnu službu, lečeći time svoju bolesnu ambiciju za vlašću. Hajdrih se služio najprljavijim metodama, gradeći svoju moć na principu - uvek znati više nego što drugi može pretpostaviti da se o nekome zna. Za to je koristo i agente SD - unutrašnje bezbednosne službe - da bi došao do podataka kojima će nekome narušiti ugled, ucenjivati ga i držati ga u zavisnosti od njegove milosti. Loše priče o licima koja su značajna, ili mogu to postati - bile su sa njega dragocen materijal koji je čuvao u svojoj kartoteci sa zabeleškom "originali kod šefa". Slučaj Šelenberg Ima više primera koji potvrđuju Hajdrihovo uporno nastojanje u ovom nečasnom poslu. Čini se najupečatljivijim svjedočanstvo o slučaju Valtera Šelenberga, koji mu je bio potčinjen i kome je on proricao lepu budućnost u ulozi šefa obaveštajne službe u inostranstvu. U svojim memoarima Šelenberg piše da je Hajdrih uporno čeprkao po njegovoj prošlosti, ali da u njoj nije mogao pronaći bilo šta što bi ga kompromitovalo. Hajdrihov cilj ovih istraživanja bio je da Šelenberga iz položaja podređenosti stavi u položaj zavisnosti. Šelenberg je bio kulturan i obrazovan čovek, veoma se interesovao za sve oblasti kulture. Kao takav on je imponovao i sviđao se Hajdrihovoj supruzi Lini, koja je veoma cenila kulturu i lepo ophođenje. Na njeno insistiranje Hajdrih je sve češće pozivao Šelenberga u privatnu posetu. Znaci simpatija između Line i Šelenberga svakim danom postajali su sve vidniji. Najzad posle dužeg vremena Hajdrih je stupio u akciju. - Bilo je to - priča Šelenberg - posle konferencije visokih funkcionera obaveštajne službe SS na ostrvu Fermarn na Baltičkom moru gde je Hajdrih imao svoju letnju rezidenciju. Sa Hajdrihom sam se dogovorio da slobodan dan posle konferencije provedem u krugu njegove porodice. Igrali bismo bridž i raspravljali o kulturi i umetnosti. Dogovor o provodu u Hajdrihovoj vili održan je, ali bez prisustva domaćina koji je morao iznenadno da odleti u Berlin zbog nekog neodložnog posla. Ostali su sami Šelenberg i Lina u letnjikovcu, koji je pružao izvanrednu priliku za avanturu, što je šarmer obilato iskoristio uživajući nasamo s Linom. Hajdriha je kopkala sumnja, Linine simpatije prema Šelenbergu nisu se mogle sakriti i mogao je s verovatnoćom pretpostavljati šta se među njima događalo dok je bio odsutan. Sedam dana kasnije pozvao je Šelenberga da zajedno iziđu u jedan od berlinskih barova koji je bio pod kontrolom službe državne bezbednosti i čiji je šef bio Hajdrih. Domaćinski, ponudio je Šelenbergu piće. I tek što su ispili prvu čašu, Hajdrih je rekao: "Ovog momenta popili ste otrov. A, na vreme ću vam dati protivotrov, koji će vam spasti život, ako kažete potpunu istinu o tome šta se sve dogodilo između vas i moje žene. Imate otprilike sat vremena, dok otrov ne počne delovati. Ali morate mi reći pravu istinu. Verovatno shvatate da imam načina da tačno utvrdim hoćete li nešto prećutati ili slagati. Takva laž će vas svakako stajati života". Ali, to nije bila jedina "igra" sa Šelenbergom koju mu je priredio prevejani policajac. Kada se ovaj drugi put ženio nacistički propisi su nalagali proveru porekla izabranice, što je bila uobičajena mera kontrole zbog bezbednosti ljudi iz službi Rajha. Morao je da podnese papir Himlerovom kabinetu za utvrđivanje porekla porodice buduće supruge. Ustanovljeno je da njena majka potiče iz poljske porodice i Himlerovo odobrenje došlo je u pitanje. Odnos nacista prema Poljacima, kao i prema svim Slovenima, bio je omalovažavajući. Smatrani su nižom rasom, i jednom Nemcu na visokom položaju ne može se dozvoliti sklapanje braka. Provera porekla Šelenberg se nadao da će mu pomoći Rajnhard Hajdrih, moleći ga za intervenciju. U neobičajeno kratkom roku, ovaj mu je, uz srdačnu čestitku, predao odluku odeljenja za ispitivanje rasnog porekla, kojom mu je bilo odobreno venčanje. Pola godine kasnije Hajdrih je naredio svome sekretaru da uz ostala dokumenta, pokaže Šelenbergu i strogo poverljivi dokument u čijem zaglavlju je pisalo: "Prilog informacijama". Bio je to izveštaj tajne policije o porodici Šelenbergove supruge koja je živela u Poljskoj. Odeljenje za "čistotu rase" detaljno je proveravalo svakog njenog pretka. Pored ostalih nepovoljnih podataka, u dokumentu je stajalo da se jedna žena iz njene porodice preudala za Jevrejina, o čemu Šelenbergova supruga, a ni on, nisu imali pojma. Šelenberg je odmah shvatio da ovi podaci mogu da ga koštaju više od gubitka položaja. Ali na dokumentu nije bilo predloga takve vrste. Pri dnu se nalazila samo Hajdrihova zabeleška: "Originali se čuvaju u kartoteci šefa", znači kod Hajdriha. Tako je Hajdrihova zloglasna kartoteka bila obogaćena još jednim kompromitujućim dosijeom njegovog saborca. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.