Фиреров штаб (6)

Син учитеља на баварском двору, Хајнрих Химлер дочекао је крај рата (Првог свјетског) у Берлину, гдје је радио у фабрици љепила и студирао агрономију.

Хајнрих Химлер рођен је у грађанској породици 7. октобра 1900. у Минхену. Отац му је био учитељ на баварском двору, а мајка кћи трговца поврћа из Савоје. Детињство је провео у баварском градићу Ландсхуту где му је отац био директор школе. Химлерова породица била је католичке вероисповести и веома религиозна. Са седамнаест година ступио је у војску у којој је, годину дана касније, 1918. доживео слом немачког царства и био изненађен друштвеним преокретом који га је пратио. Службу у војсци упорно је потцењивао, а његова потпуна војничка неспособност била је свима добро позната. Крај рата дочекао је у Берлину, где је радио као чиновник код фабриканта лепила и студирао агрономију. Тешко животни услови убрзо су га гурнули међу многе протуве које су, у то време налазиле свој свет у врло живом берлинском подземљу. У књизи "Химлер и његови злочини", која је 1946. објављена у Паризу, Aндре Гебер наводи податак да је млади Химлер, почетком 1919. становао у прљавом хотелу у четврти Моабит у Aрхерштрасе 45, с проститутком Фридом Вагнер, седам година старијом од њега. У полицијском извештају од 2. априла 1919. који је потписао комесар Франц Штирман из полицијске станице четврти Шписенгерштрасе, забележено је да су суседи поднели тужбу због непрекидних свађа до којих је долазило у соби тог пара. Химлер је, каже се у извештају, живео од новца који је ова девојка зарађивала од проституције. Почетком 1920. нестао је и то баш у време кад су Фриду Вагнер нашли убијену. Полиција га је гонила, пронашла га је у Минхену и 4. јула 1920. ухапсила. Под оптужбом да је извршио убиство Химлер је 8. септембра исте године изведен пред суд, који га је, због недостатка доказа, ослободио. После овог догађаја напустио је Берлин и почетком 1921. поново се нашао на очевом имању у Ландсхуту, где се бавио гајењем живине. Тих дана приступио је омладинском покрету "Aртаманс" у Минхену, чија је девиза била "крв, земља, мач". Ове три речи ће касније постати једно од главних начела СС (Сцхутзстаффел) заштитног одреда. Нешто касније пришао је "патриотском покрету" у коме је један од руководилаца био капетан Рем, организатор СA (Стурмабтеилунг) јуришних одреда. Тако се Химлер нашао 9. новембра 1923. у групи пучиста на челу поворке "марша на Минхен", који се неславно завршио. Имао је среће да се из гужве и пуцњаве вешто извуче. Сазнавши, годину дана касније, да је његов саборац Aдолф Хитлер пуштен из затвора, упутио му је писмо у Минхен, у коме му саопштава да сви родољуби рачунају да ће он помоћи Немачкој да изађе из хаоса у који је запала и поново нађе место које заслужује. Ганут овим речима Хитлер је замолио Химлера да га посети. Тако је 12. марта 1925. стигао у Минхен и закуцао на врата старе госпође Рајхерт, која је изнајмила Хитлеру собу у Тирштрасе 40. Хитлеру се допало Химлерово дисциплиновано и крајње пажљиво опхођење и скрушено слушање његових речи. Убрзо после овог састанка Хитлер одлучује да формира нову телесну гарду, јер је претходна, за време његовог боравка у затвору, била растурена. Тако су у оквиру СA настали злогласни СС одреди. На чело ових одреда Хитлер је поставио Пфелфера, али између њих двојице дошло је до несугласица и разлаза. Свестан да на челу те гарде мора имати оданог и ватреног приврженика Хитлер се одлучује за Хајнриха Химлера. Преузимајући 6. јануара 1929. управу над СС одредима Химлер је располагао само са 280 "строго проверених" људи. Мада се број припадника СС, због строге провере споро повећавао, ипак је, у моменту када су нацисти освојили власт, СС имао око 30.000 припадника, од којих су многи били распоређени на кључне положаје. За проверу и контролу припадника нацистичке партије Химлер је у оквиру СС створио и службу безбедности СД (Сицхерхеитсдиенст) са Рајнхардом Хајдрихом на челу. Од марта 1933. есесовци су имали и своје властите логоре, а за управљање овим логорима, Химлер је створио и нову групу СС - Тотенкопф или пук "Мртвачка глава". У тренутку када је Херман Геринг створио Гестапо у Пруској, Химлер је из сличних побуда настојао да се домогне политичке полиције. У марту 1933. постао је шеф полиције у Минхену, а само месец дана касније шеф политичке полиције Баварске. Годину дана касније контролисао је све полицијске установе сем оних у Пруској. Најзад је, априла 1934. на Хитлерову интервенцију, и Герингов Гестапо предат у надлежност Химлеру. (Наставиће се) AНТР. Други човјек Рајха Фанатик који се издигао до врха у Хитлеровом штабу, одмах иза њега, Рајхсфирер - други човек Рајха, био је Хајнрих Химлер, о коме се говорило шапатом из страха, али и с гађањем. Није показивао жељу да се истиче, али су се његови прсти свуда осећали. Био је шеф једне изузетно ефикасне организације - тајне полиције Гестапоа, коју је преузео од Геринга, и одреда есесоваца, фирерове телесне гарде, чувене по ужасном терору током рата, не само у Немачкој, него и у свим окупираним земљама Европе. Стварање чисте расе Бивши студент агрономије у Берлину, после једног сумњивог убиства, Хајнрих Химлер обрео се поново на очевом имању, где се бавио узгајањем живине. Ту ће стећи практична знања о класификацији перади одстрањивањем закржљалих пилића, чиме се омогућава узгој "чисте расе". Ова монструозна идеја биће касније примењена у остваривању нацистичког пројекта - експеримента на људима - да би се одвајањем слабих од јаких обезбедио развој здраве нације. Познати су и покуси нацистичких лекара на логорашима, међу којима се др Јозеф Менгеле истицао својим виво експериментима. Химлер је оснивач и организатор Лебензборна - дјечијих домова у Немачкој - у којима су младе мајке "чисте аријевске крви", носиле трудноћу зачету с младим Немцима, и порађале се под контролом нацистичког медицинског особља. Бебе су одрастале, не знајући ко су им очеви, носећи ту трауму дуго после рата. Лебензборни су само један од грехова нацистичке идеологије о стварању чисте расе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.