Фиреров штаб (4)

Био је Хитлеров "амбасадор" у салонским круговима угледног берлинског друштва, које је на њега имало знатног утицаја. Герингова "пробуђена склоност" према уметности изразиће се у жељи да ствара колекцију од опљачканих слика.

Када се Херман Геринг вратио у Минхен знатно се изменио. Попут Хитлера, постао је присталица још жешће "политичке" борбе, у којој је примена силе била одлучујућа у остваривању циљева диктаторске власти. Херман је и изгледом желео да се разликује од својих сабораца. Увек накинђурен, с посебношћу у одевању, изигравао је човека господских манира, а иза те појаве крио се злотвор спреман за најсуровије обрачуне с противницима. Његова нацистичка странка кандидовала га је на изборима 1928. године за посланика у Рајхстагу. Прошао је и тај корак отворио му је простор за даље напредовање. Његово порекло и храброст у рату (Првом светском) омогућили су му да уђе у угледно берлинско друштво, нарочито у кругове индустријалаца, где ће постати Хитлеров "амбасадор". Крећући се у овом салонском друштву, Геринг је прихватао утицаје, који су код њега будили "усиљену наклоност" према уметности и подстицали жељу да буде мецена уметника. На јулским изборима 1932. године нацисти су однели значајну победу. Они су имали највећи број посланика у парламенту, а Геринг је изабран за председника Рајхстага. Са тога места је, обарајући прво канцелара фон Папена, а затим Шлајхеров кабинет, учинио драгоцене услуге Хитлеру у његовој борби за власт. У међувремену код Геринга се повећало интересовање за полицију и жеља да је стави под своју контролу. Још пре него што је постао министар унутрашњих послова Пруске, Геринг се упознао са шефом њене полиције Рудолфом Дилсом. Као и све полиције, тако је и пруска имала политичко одељење које је било под непосредном Дилсовом управом. Дилс је био несвршени студент који је проводио дане по пивницама и јурећи за женама. Да би прикрио своје недостатке решио је да ступи у полицију, у којој ће његова моћ запажања и оштроумност доћи до пуног изражаја. За време режима Вајмарске републике Дилс је учествовао у прогонима нациста и у њиховим очима остао компромитованији од осталих својих колега. Aли он је "на време"схватио да ће нацисти ускоро постати господари Немачке. Када је Геринг постао председник Рајхстага, изненада га је посетио и донео му компромитујућа досијеа нацистичких противника. Узгред му је изнео и своју идеју о новој, свемоћној организацији, нарочито политичке полиције, коју је Геринг прихватио. Дилсове услуге Геринг је вешто користио, нарочито на плану учвршћивања својих позиција у странци. Међутим, да би стекао што већу Герингову наклоност Дилс се послужио и другим средствима. Снабдевао је Геринга берзанским подацима и тиме му пружао могућност да разним махинацијама убрзо стекне знатан капитал. Дилс је из тих разлога постао човек који је уживао неограничено Герингово поверење. Реализујући Дилсов план о организацији политичке полиције, Геринг је 22. фебруара 1933. године издао наредбу да сви чланови СA одреда и "Челичних шлемова" постају помоћна полиција. Тако су ови одреди, остављајући развлашћеног Рема, који ће убрзо бити ликвидиран у "ноћи дугог ножа", аутоматски потпали под Герингову власт. Тих дана, обраћајући се пруској полицији, Геринг је изјавио: "У случају потребе треба пуцати без оклевања. Сваки полицајац мора бити дубоко свестан да је немар тежи грех него грешка учињена при извршавању примљених налога". У својим директивама Геринг је наглашавао: "Сваки метак што сад прође кроз цев полицијског револвера мој је метак. И ако то зовете уморством, онда сам, дакле, ја убица; све сам то ја наредио, ја дајем подршку свему томе, сносим сву одговорност и ничега се не плашим". Обраћајући се непријатељима странке, у говору одржаном 3. марта 1933. године, Геринг узвикује: "Не желим извршавати правду, мој је једини циљ да уништавам и истребљујем, ништа друго..., али борбу на живот и смрт, у којој ћу вам заврнути вратове, ту ћу борбу водити са овима овде, са смеђим кошуљама... A те "смеђе кошуље"били су припадници јуришних одреда, нека врста фирерових "преторијанаца", чији задатак је био да одржавају јавни ред, а у ствари су били изазивачи нереда и хаоса, да би нашли разлоге за интервенцију и репресалије над сопственим народом. (Наставиће се) Музејска колекција Своју "склоност" према уметности Херман Геринг ће "испољити" током рата када су нацисти пљачкали драгоцености прогонећи Јевреје из њихових домова широм окупиране Европе. Хитлерове амбиције биле су да тако створи највећу колекцију уметничких дела за свој покрајински музеј у Линцу, чиме би за сва времена била прибављена културна слава "хиљадугодишњег" постојања Рајха. Конфисковано је више од пола милиона уметничких слика реномираних аутора, о чему је Мартин Борман лично обавестио надлежна културна тијела Рајха, апелујући да се не дирају како би фирер могао да направи најбољи избор за свој музеј. Пошто је Геринг био одређен за његовог наследника, и он је сам стварао своју колекцију уметничких слика, чак већу и вреднију од Хитлерове. Судбина многих од ових дела непроценљиве вредности, до данас није позната. Сматрају се несталим, као и друге драгоцености доспеле у руке нациста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.