Firerov štab (4)

Bio je Hitlerov "ambasador" u salonskim krugovima uglednog berlinskog društva, koje je na njega imalo znatnog uticaja. Geringova "probuđena sklonost" prema umetnosti izraziće se u želji da stvara kolekciju od opljačkanih slika.

Kada se Herman Gering vratio u Minhen znatno se izmenio. Poput Hitlera, postao je pristalica još žešće "političke" borbe, u kojoj je primena sile bila odlučujuća u ostvarivanju ciljeva diktatorske vlasti. Herman je i izgledom želeo da se razlikuje od svojih saboraca. Uvek nakinđuren, s posebnošću u odevanju, izigravao je čoveka gospodskih manira, a iza te pojave krio se zlotvor spreman za najsurovije obračune s protivnicima. Njegova nacistička stranka kandidovala ga je na izborima 1928. godine za poslanika u Rajhstagu. Prošao je i taj korak otvorio mu je prostor za dalje napredovanje. Njegovo poreklo i hrabrost u ratu (Prvom svetskom) omogućili su mu da uđe u ugledno berlinsko društvo, naročito u krugove industrijalaca, gde će postati Hitlerov "ambasador". Krećući se u ovom salonskom društvu, Gering je prihvatao uticaje, koji su kod njega budili "usiljenu naklonost" prema umetnosti i podsticali želju da bude mecena umetnika. Na julskim izborima 1932. godine nacisti su odneli značajnu pobedu. Oni su imali najveći broj poslanika u parlamentu, a Gering je izabran za predsednika Rajhstaga. Sa toga mesta je, obarajući prvo kancelara fon Papena, a zatim Šlajherov kabinet, učinio dragocene usluge Hitleru u njegovoj borbi za vlast. U međuvremenu kod Geringa se povećalo interesovanje za policiju i želja da je stavi pod svoju kontrolu. Još pre nego što je postao ministar unutrašnjih poslova Pruske, Gering se upoznao sa šefom njene policije Rudolfom Dilsom. Kao i sve policije, tako je i pruska imala političko odeljenje koje je bilo pod neposrednom Dilsovom upravom. Dils je bio nesvršeni student koji je provodio dane po pivnicama i jureći za ženama. Da bi prikrio svoje nedostatke rešio je da stupi u policiju, u kojoj će njegova moć zapažanja i oštroumnost doći do punog izražaja. Za vreme režima Vajmarske republike Dils je učestvovao u progonima nacista i u njihovim očima ostao kompromitovaniji od ostalih svojih kolega. Ali on je "na vreme"shvatio da će nacisti uskoro postati gospodari Nemačke. Kada je Gering postao predsednik Rajhstaga, iznenada ga je posetio i doneo mu kompromitujuća dosijea nacističkih protivnika. Uzgred mu je izneo i svoju ideju o novoj, svemoćnoj organizaciji, naročito političke policije, koju je Gering prihvatio. Dilsove usluge Gering je vešto koristio, naročito na planu učvršćivanja svojih pozicija u stranci. Međutim, da bi stekao što veću Geringovu naklonost Dils se poslužio i drugim sredstvima. Snabdevao je Geringa berzanskim podacima i time mu pružao mogućnost da raznim mahinacijama ubrzo stekne znatan kapital. Dils je iz tih razloga postao čovek koji je uživao neograničeno Geringovo poverenje. Realizujući Dilsov plan o organizaciji političke policije, Gering je 22. februara 1933. godine izdao naredbu da svi članovi SA odreda i "Čeličnih šlemova" postaju pomoćna policija. Tako su ovi odredi, ostavljajući razvlašćenog Rema, koji će ubrzo biti likvidiran u "noći dugog noža", automatski potpali pod Geringovu vlast. Tih dana, obraćajući se pruskoj policiji, Gering je izjavio: "U slučaju potrebe treba pucati bez oklevanja. Svaki policajac mora biti duboko svestan da je nemar teži greh nego greška učinjena pri izvršavanju primljenih naloga". U svojim direktivama Gering je naglašavao: "Svaki metak što sad prođe kroz cev policijskog revolvera moj je metak. I ako to zovete umorstvom, onda sam, dakle, ja ubica; sve sam to ja naredio, ja dajem podršku svemu tome, snosim svu odgovornost i ničega se ne plašim". Obraćajući se neprijateljima stranke, u govoru održanom 3. marta 1933. godine, Gering uzvikuje: "Ne želim izvršavati pravdu, moj je jedini cilj da uništavam i istrebljujem, ništa drugo..., ali borbu na život i smrt, u kojoj ću vam zavrnuti vratove, tu ću borbu voditi sa ovima ovde, sa smeđim košuljama... A te "smeđe košulje"bili su pripadnici jurišnih odreda, neka vrsta firerovih "pretorijanaca", čiji zadatak je bio da održavaju javni red, a u stvari su bili izazivači nereda i haosa, da bi našli razloge za intervenciju i represalije nad sopstvenim narodom. (Nastaviće se) Muzejska kolekcija Svoju "sklonost" prema umetnosti Herman Gering će "ispoljiti" tokom rata kada su nacisti pljačkali dragocenosti progoneći Jevreje iz njihovih domova širom okupirane Evrope. Hitlerove ambicije bile su da tako stvori najveću kolekciju umetničkih dela za svoj pokrajinski muzej u Lincu, čime bi za sva vremena bila pribavljena kulturna slava "hiljadugodišnjeg" postojanja Rajha. Konfiskovano je više od pola miliona umetničkih slika renomiranih autora, o čemu je Martin Borman lično obavestio nadležna kulturna tijela Rajha, apelujući da se ne diraju kako bi firer mogao da napravi najbolji izbor za svoj muzej. Pošto je Gering bio određen za njegovog naslednika, i on je sam stvarao svoju kolekciju umetničkih slika, čak veću i vredniju od Hitlerove. Sudbina mnogih od ovih dela neprocenljive vrednosti, do danas nije poznata. Smatraju se nestalim, kao i druge dragocenosti dospele u ruke nacista.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.