Фиреров штаб (3)

Херман Геринг, Хитлеров стари нацистички пријатељ, стекао је код фирера велике заслуге и он му се одужио именујући га за министра задуженог за ваздухопловство.

Без сумње, Хитлеру је у борби за власт драгоцене услуге учинио његов стари нацистички пријатељ Херман Геринг. Рођен 12. јануара 1893. године, у другом браку свога оца официра и дипломате др Хајнриха Геринга, личног пријатеља Бизмарка, Херман је детињство провео у родном месту Розенхајму у Баварској. Био је самовољан и преке нарави, те су га избацили из неколико школа. Због тога га је отац, најзад, дао у кадетску школу у Карлсруе, а затим у војну школу у Берлину. По завршетку школовања, као поручник распоређен је марта 1912. у пешадијски пук, где га је 1914. године затекао почетак првог светског рата. У октобру исте године прешао је у ваздухопловство и за кратко време постао један од најбољих немачких пилота - ловаца. Маја 1918. године додељено му је и највише немачко одликовање, а већ јула месеца примио је команду најславније немачке ваздухопловне ескадриле која је носила име храброг ваздухопловца и њеног првог команданта, капетана Рихтхофена. Aли тих дана немачке трупе су се већ повлачиле са Марне. Ускоро, храбра ескадрила је доживела пораз Немачке. Геринг је као капетан био демобилисан. Непријатељски расположен према новој републици, одбио је да прихвати службу у новоформираном Рајхсверу. Да би обезбедио средства за живот путовао је у Данску и Шведску и тамо изводио ваздушне акробације на његовом малом "фокеру". По повратку у Баварску са собом је довео и девојку Карин фон Фок, са којом се, касније, венчао у Минхену. Њих двоје живели су у кући недалеко од Минхена, од средстава која је Карин добијала од својих родитеља. На списку ратних злочинаца, који је Aнтанта доставила Немачкој са захтевом за њихово изручење, било је и Герингово име. Ово је Геринга страшно погодило. Тих дана, новембра 1922. године, на једном од протестних зборова због Aнтантиних захтева присуствовао је и Геринг. Ту се први пут сусрео са Хитлером. Неколико дана касније Геринг је присуствовао састанку кога је организовала НСДAП, на којем је говорио Хитлер. Тема "Организација борбе против Версајског уговора", заинтересовала је Геринга. На крају говора пришао је Хитлеру и понудио му своје услуге. У то време Геринг је за странку био драгоцени члан. Јануара 1923. месец дана после уписивања у нацистичку странку, Хитлер му је поверио команду над СA трупама (јуришним одредима) са задатком да их среди, дисциплинује и од њих направи "потпуно сигурне јединице које ће извршавати Хитлерова и моја наређења", говорио је касније Геринг. За кратко време Геринг је, уз помоћ официра и капетана Рема, успео да од СA трупа створи нацистичку убојну снагу. Сматрајући га супарником Рем од првих дана није трпео Геринга, из истих разлога ни Геринг њега. Мада је Рем гајио симпатије према Хитлеру и нацистичкој странци, он никада није могао у потпуности да се сложи са њима, јер је упорно давао примат војсци, док су нацисти давали првенство политици. После неуспелог пуча и рањавања, Геринг је побегао најпре у Aустрију и Италију, а затим у Шведску. Ране које су са закашњењем лечене, оставиле су на њему тешке последице. Морфијум, који је био принуђен да узима непрекидно две године, одвео га је у душевну болницу одакле је изашао само упола излечен. Лекар душевне болнице у Лангброу Карл Лундберг, чији је био пацијент, рекао је: "Геринг је хистерик, двострука личност, час подвргнута нападима плачљиве осећајности, час нападима беса, у току којих је у стању да изврши најтеже испаде". Међутим, према речима Геринговог братанца, Херберига Геринга, породица је била мишљења да су основне црте Геринговог карактера: таштина, страх пред одговорношћу и недостатак скрупула, због чега је био у стању "да гази преко лешева". (Наставиће се) Ремова жртва Ернст Рем био је други човек у странци и у најинтимнијим односима са фирером, пише у својој књизи "У потрази за људима и догађајима", Предраг Милојевић, дописник "Политике" из Берлина тридесетих година. Рем је дошао у сукоб с генералима, који су од Хитлера тражили да га обузда и нудили му своју подршку. Рем је, пише Милојевић, имао незгодну ману: био је хомосексуалац и његови противници у влади разглашавали су то да би га компромитовали. Говорили су Хитлеру да је неприлично да један такав човек стоји на челу борбених партијских одреда. Хитлер га је увек бранио и покривао својим ауторитетом док му није прекипело. Ноћу 30. јуна 1934. у хотелу луксузног летовалишта Висзе у близини Минхена Хитлер је лично предводио казнену експедицију која је извршила масакр. Ликвидирао високог команданта јуришних одреда Хајнеса, кога је затекао у кревету са једним пријатељем. Једино је Рему остављен револвер да се сам убије, а он то није хтео. Викао је: "Нека Хитлер дође да ме убије". Убијен је с леђа док је дозивао Хитлера. У тој "ноћи дугих ножева" десило се још нешто. Хитлер је Герингу и Химлеру дао овлашћења да обаве чистку у Берлину. Покривени тиме они су извршили прави покољ, не само политичких противника него и личних супарника. Сутрадан је Геринг на конференцији за новинаре, између осталог, рекао да је Рем "тај дегенерисани хомосексуалац" ширио неморал, спремао пуч, "пропагирао другу револуцију" и оглушивао се о све благовремене и добронамерне фирерове опомене. Када је, на крају, један амерички новинар хтео да га пита, Геринг је одговорио: Нема питања, нема одговора и осорно напустио салу. Следећег дана одјекнуо је патетични Гебелсов глас преко радија. Величао је фирера, који је спасио Немачку катастрофу, јер је Рем спремао пуч. Није био уверљив. Сви смо се питали какви ли су то пучисти који безбрижно спавају у хотелу после ноћне теревенке, забележио је Милојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.