Firerov štab (3)

Herman Gering, Hitlerov stari nacistički prijatelj, stekao je kod firera velike zasluge i on mu se odužio imenujući ga za ministra zaduženog za vazduhoplovstvo.

Bez sumnje, Hitleru je u borbi za vlast dragocene usluge učinio njegov stari nacistički prijatelj Herman Gering. Rođen 12. januara 1893. godine, u drugom braku svoga oca oficira i diplomate dr Hajnriha Geringa, ličnog prijatelja Bizmarka, Herman je detinjstvo proveo u rodnom mestu Rozenhajmu u Bavarskoj. Bio je samovoljan i preke naravi, te su ga izbacili iz nekoliko škola. Zbog toga ga je otac, najzad, dao u kadetsku školu u Karlsrue, a zatim u vojnu školu u Berlinu. Po završetku školovanja, kao poručnik raspoređen je marta 1912. u pešadijski puk, gde ga je 1914. godine zatekao početak prvog svetskog rata. U oktobru iste godine prešao je u vazduhoplovstvo i za kratko vreme postao jedan od najboljih nemačkih pilota - lovaca. Maja 1918. godine dodeljeno mu je i najviše nemačko odlikovanje, a već jula meseca primio je komandu najslavnije nemačke vazduhoplovne eskadrile koja je nosila ime hrabrog vazduhoplovca i njenog prvog komandanta, kapetana Rihthofena. Ali tih dana nemačke trupe su se već povlačile sa Marne. Uskoro, hrabra eskadrila je doživela poraz Nemačke. Gering je kao kapetan bio demobilisan. Neprijateljski raspoložen prema novoj republici, odbio je da prihvati službu u novoformiranom Rajhsveru. Da bi obezbedio sredstva za život putovao je u Dansku i Švedsku i tamo izvodio vazdušne akrobacije na njegovom malom "fokeru". Po povratku u Bavarsku sa sobom je doveo i devojku Karin fon Fok, sa kojom se, kasnije, venčao u Minhenu. Njih dvoje živeli su u kući nedaleko od Minhena, od sredstava koja je Karin dobijala od svojih roditelja. Na spisku ratnih zločinaca, koji je Antanta dostavila Nemačkoj sa zahtevom za njihovo izručenje, bilo je i Geringovo ime. Ovo je Geringa strašno pogodilo. Tih dana, novembra 1922. godine, na jednom od protestnih zborova zbog Antantinih zahteva prisustvovao je i Gering. Tu se prvi put susreo sa Hitlerom. Nekoliko dana kasnije Gering je prisustvovao sastanku koga je organizovala NSDAP, na kojem je govorio Hitler. Tema "Organizacija borbe protiv Versajskog ugovora", zainteresovala je Geringa. Na kraju govora prišao je Hitleru i ponudio mu svoje usluge. U to vreme Gering je za stranku bio dragoceni član. Januara 1923. mesec dana posle upisivanja u nacističku stranku, Hitler mu je poverio komandu nad SA trupama (jurišnim odredima) sa zadatkom da ih sredi, disciplinuje i od njih napravi "potpuno sigurne jedinice koje će izvršavati Hitlerova i moja naređenja", govorio je kasnije Gering. Za kratko vreme Gering je, uz pomoć oficira i kapetana Rema, uspeo da od SA trupa stvori nacističku ubojnu snagu. Smatrajući ga suparnikom Rem od prvih dana nije trpeo Geringa, iz istih razloga ni Gering njega. Mada je Rem gajio simpatije prema Hitleru i nacističkoj stranci, on nikada nije mogao u potpunosti da se složi sa njima, jer je uporno davao primat vojsci, dok su nacisti davali prvenstvo politici. Posle neuspelog puča i ranjavanja, Gering je pobegao najpre u Austriju i Italiju, a zatim u Švedsku. Rane koje su sa zakašnjenjem lečene, ostavile su na njemu teške posledice. Morfijum, koji je bio prinuđen da uzima neprekidno dve godine, odveo ga je u duševnu bolnicu odakle je izašao samo upola izlečen. Lekar duševne bolnice u Langbrou Karl Lundberg, čiji je bio pacijent, rekao je: "Gering je histerik, dvostruka ličnost, čas podvrgnuta napadima plačljive osećajnosti, čas napadima besa, u toku kojih je u stanju da izvrši najteže ispade". Međutim, prema rečima Geringovog bratanca, Herberiga Geringa, porodica je bila mišljenja da su osnovne crte Geringovog karaktera: taština, strah pred odgovornošću i nedostatak skrupula, zbog čega je bio u stanju "da gazi preko leševa". (Nastaviće se) Remova žrtva Ernst Rem bio je drugi čovek u stranci i u najintimnijim odnosima sa firerom, piše u svojoj knjizi "U potrazi za ljudima i događajima", Predrag Milojević, dopisnik "Politike" iz Berlina tridesetih godina. Rem je došao u sukob s generalima, koji su od Hitlera tražili da ga obuzda i nudili mu svoju podršku. Rem je, piše Milojević, imao nezgodnu manu: bio je homoseksualac i njegovi protivnici u vladi razglašavali su to da bi ga kompromitovali. Govorili su Hitleru da je neprilično da jedan takav čovek stoji na čelu borbenih partijskih odreda. Hitler ga je uvek branio i pokrivao svojim autoritetom dok mu nije prekipelo. Noću 30. juna 1934. u hotelu luksuznog letovališta Visze u blizini Minhena Hitler je lično predvodio kaznenu ekspediciju koja je izvršila masakr. Likvidirao visokog komandanta jurišnih odreda Hajnesa, koga je zatekao u krevetu sa jednim prijateljem. Jedino je Remu ostavljen revolver da se sam ubije, a on to nije hteo. Vikao je: "Neka Hitler dođe da me ubije". Ubijen je s leđa dok je dozivao Hitlera. U toj "noći dugih noževa" desilo se još nešto. Hitler je Geringu i Himleru dao ovlašćenja da obave čistku u Berlinu. Pokriveni time oni su izvršili pravi pokolj, ne samo političkih protivnika nego i ličnih suparnika. Sutradan je Gering na konferenciji za novinare, između ostalog, rekao da je Rem "taj degenerisani homoseksualac" širio nemoral, spremao puč, "propagirao drugu revoluciju" i oglušivao se o sve blagovremene i dobronamerne firerove opomene. Kada je, na kraju, jedan američki novinar hteo da ga pita, Gering je odgovorio: Nema pitanja, nema odgovora i osorno napustio salu. Sledećeg dana odjeknuo je patetični Gebelsov glas preko radija. Veličao je firera, koji je spasio Nemačku katastrofu, jer je Rem spremao puč. Nije bio uverljiv. Svi smo se pitali kakvi li su to pučisti koji bezbrižno spavaju u hotelu posle noćne terevenke, zabeležio je Milojević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.