Фиреров штаб (1)

"Проричем Вам да ће тај кобни човјек одвести нашу земљу у пропаст и наш народ у ужасну несрећу. Генерације ће Вас проклињати и у гробу што сте то дозволили", пише Лудендорф маршалу Хинденбургу, који је 1933. Хитлеру повјерио састав владе

Канцеларова владавина силе Схвативши да се до власти долази подмуклим и лукавим подривањем противника и вјештим коришћењем силе, Хитлер је уочи избора 1933. активирао цио нацистички апарат да би уклонио своје политичке противнике свих боја. Уличне борбе, подмукла противзаконита ноћна хапшења, убиства, вјешања у подрумима - били су свакодневна појава Због осионости и хаоса, изазваног деловањем његове странке, Хитлер је осуђен на пет година тамнице, а Националсоцијалистичка партија и јуришни (СA) одреди забрањени. Одлежао је само 13 месеци и 20. новембра 1924. поново се нашао на слободи. Политичка ситуација у његовој партији приморала га је да све почне изнова, схвативши да се до власти долази "законитим путем" - подмуклим и лукавим подривањем противника и вештим коришћењем силе. У то време, на фебруарским изборима 1925. године, за председника Вајмарске републике изабран је стари маршал Паул фон Хинденбург. Под његовом заштитом многи непријатељи републике заузели су кључне положаје у државном апарату. То су искористили нацисти, изазивајући честе кризе влада и учестале изборе, успевши да одвоје од владајућих кругова масе и лажном пропагандом привуку их себи. Темељи Вајмарске републике били су поткопани. Када је 30. маја 1932. године маршал Хинденбург уклонио канцелара Брининга и за његовог наследника именовао представника "барона" и Рајхсвера Франца фон Папена, отпочела је и последња фаза нацистичке борбе за власт у Немачкој. Власт "чешком каплару" Фон Папен је 14. јуна укинуо забрану СA одреда и ношења нацистичке униформе. На састанку националног удружења бивших немачких официра, одржаном у Берлину почетком септембра 1932. године, националистички посланик Еверлинг је у своме говору рекао: "Канцелар Фон Папен свим силама настоји да уклони последње остатке вајмарског републиканског здања и да на новим темељима поново изгради Рајх." И заиста, Фон Папен је, убрзо, уклонио високе републичке чиновнике, руководиоце појединих земаља, и на њихова места поставио националисте. На изборима одржаним у јулу 1932. године нацисти су добили 230 посланичких места и тиме постали најјача странка у Рајхстагу. Њен посланик Херман Геринг је 30. августа изабран за председника Рајхстага. Aли, на следећим изборима, одржаним исте године у новембру, нацисти су изгубили тридесет четири посланичка места. Пет дана после избора Фон Папен је био присиљен да поднесе оставку. На његово место дошао је Шлајхер. Пошто није могао да одоли нацистичким нападима, Шлајхер се 28. јануара 1933. године једноставно повукао. Два дана касније, на предлог Фон Папена, маршал Хинденбург поверио је Хитлеру да састави нову владу. Тако је, иронијом судбине, стари маршал био принуђен да преда власт човеку кога је звао "чешки каплар". Да би у неку руку обуздао Хитлера, маршал Хинденбург је Фон Папена именовао за вицеканцелара и комесара Рајха у Пруској, а Фон Бломберга за министра рата. Aли, Хитлер ће се ових "кочница" брзо ослободити, иако је у тим моментима ретко ко могао веровати да ће се нацисти одржати на власти. Хинденбурговим декретом од 1. фебруара Хитлер је распустио Рајхстаг, а нови избори били су одређени за 5. март 1933. године. У међувремену одиграли су се значајни догађаји. Приликом образовања владе, Хитлер је за новог министра унутрашњих послова именовао окорелог нацисту, бившег полицијског чиновника из Минхена др Вилхема Фрика. Фон Бломберг је постао министар рата, а Фон Нојрат министар спољних послова. Свог старог саборца, који је и даље остао председник Рајхстага, Хермана Геринга, именовао је за "министра без портфеља", стављајући му под управу авијацију и Министарство унутрашњих послова Пруске. Да би обезбедио победу на предстојећим, већ заказаним изборима, Хитлер је ставио у покрет цео нацистички апарат. Не бирајући средства, нацисти су отпочели уклањање својих политичких противника свих боја. На Немачку се сручио осиони и крвави терор незапамћених размера. Уличне борбе, подмукла и противзаконита ноћна хапшења, убиства и вешања у подрумима били су свакодневна појава. Одмах после распуштања Рајхстага, Геринг је као комесар у Министарству унутрашњих послова преузео управу над пруском полицијом и, према већ припремљеном списку, из ње уклонио сва она лица која су била наклоњена Републици. Њихова места попунио је провереним нацистима, махом припадницима СA и СС одреда. Земаљски парламент Пруске успротивио се овој Геринговој самовољи, али је већ 4. фебруара наредбом "За заштиту немачког народа" по кратком поступку био укинут. Сутрадан, приликом једне свечаности, берлинским улицама, у нацистичким униформама, марширали су припадници удружења "Челичних шлемова" и "Смеђих кошуља". Било је то званично признање СA одреда, који су још исте ноћи напали разна састајалишта комуниста и кафане у које су они залазили. Те ноћи, и у неколико других градова Немачке одигравали су се крвави обрачуни, у којима је било на стотине мртвих и рањених. Полицијски прогони Наредбом "За заштиту немачког народа", издатом 6. фебруара, забрањена је штампа и информативни органи противничких странака, а затим је, 9. фебруара, нова Герингова полицијска машина ступила у акцију. У целој земљи извршен је претрес просторија Комунистичке партије и станова партијских функционера. Убрзо су нацисти протурили вест да је приликом претреса пронађена већа количина оружја, муниције и докумената из којих се види да су комунисти припремали заверу и паљевину јавних зграда. Ова лаж послужила им је као изговор за још бројније и веће злочине на плану обрачуна са политичким противницима. Тих дана је, Хитлеров савезник из 1923. године, генерал Лудендорф, одричући се свога пријатеља Хитлера, упутио писмо Хинденбургу у коме, поред осталог, пише: "Најсвечаније Вам проричем да ће тај кобни човек одвести нашу земљу у пропаст и наш народ у ужасну несрећу. Будуће генерације ће Вас проклињати и у гробу зато што сте то дозволили." Aли Хинденбург на ово није реаговао. Већ 20. фебруара Геринг је и званично овластио полицију да употреби ватрено оружје против манифестаната, припадника разних политичких странака, који протестују против одлука и мера Хитлерове владе. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.