Firerov štab (1)

"Proričem Vam da će taj kobni čovjek odvesti našu zemlju u propast i naš narod u užasnu nesreću. Generacije će Vas proklinjati i u grobu što ste to dozvolili", piše Ludendorf maršalu Hindenburgu, koji je 1933. Hitleru povjerio sastav vlade

Kancelarova vladavina sile Shvativši da se do vlasti dolazi podmuklim i lukavim podrivanjem protivnika i vještim korišćenjem sile, Hitler je uoči izbora 1933. aktivirao cio nacistički aparat da bi uklonio svoje političke protivnike svih boja. Ulične borbe, podmukla protivzakonita noćna hapšenja, ubistva, vješanja u podrumima - bili su svakodnevna pojava Zbog osionosti i haosa, izazvanog delovanjem njegove stranke, Hitler je osuđen na pet godina tamnice, a Nacionalsocijalistička partija i jurišni (SA) odredi zabranjeni. Odležao je samo 13 meseci i 20. novembra 1924. ponovo se našao na slobodi. Politička situacija u njegovoj partiji primorala ga je da sve počne iznova, shvativši da se do vlasti dolazi "zakonitim putem" - podmuklim i lukavim podrivanjem protivnika i veštim korišćenjem sile. U to vreme, na februarskim izborima 1925. godine, za predsednika Vajmarske republike izabran je stari maršal Paul fon Hindenburg. Pod njegovom zaštitom mnogi neprijatelji republike zauzeli su ključne položaje u državnom aparatu. To su iskoristili nacisti, izazivajući česte krize vlada i učestale izbore, uspevši da odvoje od vladajućih krugova mase i lažnom propagandom privuku ih sebi. Temelji Vajmarske republike bili su potkopani. Kada je 30. maja 1932. godine maršal Hindenburg uklonio kancelara Brininga i za njegovog naslednika imenovao predstavnika "barona" i Rajhsvera Franca fon Papena, otpočela je i poslednja faza nacističke borbe za vlast u Nemačkoj. Vlast "češkom kaplaru" Fon Papen je 14. juna ukinuo zabranu SA odreda i nošenja nacističke uniforme. Na sastanku nacionalnog udruženja bivših nemačkih oficira, održanom u Berlinu početkom septembra 1932. godine, nacionalistički poslanik Everling je u svome govoru rekao: "Kancelar Fon Papen svim silama nastoji da ukloni poslednje ostatke vajmarskog republikanskog zdanja i da na novim temeljima ponovo izgradi Rajh." I zaista, Fon Papen je, ubrzo, uklonio visoke republičke činovnike, rukovodioce pojedinih zemalja, i na njihova mesta postavio nacionaliste. Na izborima održanim u julu 1932. godine nacisti su dobili 230 poslaničkih mesta i time postali najjača stranka u Rajhstagu. Njen poslanik Herman Gering je 30. avgusta izabran za predsednika Rajhstaga. Ali, na sledećim izborima, održanim iste godine u novembru, nacisti su izgubili trideset četiri poslanička mesta. Pet dana posle izbora Fon Papen je bio prisiljen da podnese ostavku. Na njegovo mesto došao je Šlajher. Pošto nije mogao da odoli nacističkim napadima, Šlajher se 28. januara 1933. godine jednostavno povukao. Dva dana kasnije, na predlog Fon Papena, maršal Hindenburg poverio je Hitleru da sastavi novu vladu. Tako je, ironijom sudbine, stari maršal bio prinuđen da preda vlast čoveku koga je zvao "češki kaplar". Da bi u neku ruku obuzdao Hitlera, maršal Hindenburg je Fon Papena imenovao za vicekancelara i komesara Rajha u Pruskoj, a Fon Blomberga za ministra rata. Ali, Hitler će se ovih "kočnica" brzo osloboditi, iako je u tim momentima retko ko mogao verovati da će se nacisti održati na vlasti. Hindenburgovim dekretom od 1. februara Hitler je raspustio Rajhstag, a novi izbori bili su određeni za 5. mart 1933. godine. U međuvremenu odigrali su se značajni događaji. Prilikom obrazovanja vlade, Hitler je za novog ministra unutrašnjih poslova imenovao okorelog nacistu, bivšeg policijskog činovnika iz Minhena dr Vilhema Frika. Fon Blomberg je postao ministar rata, a Fon Nojrat ministar spoljnih poslova. Svog starog saborca, koji je i dalje ostao predsednik Rajhstaga, Hermana Geringa, imenovao je za "ministra bez portfelja", stavljajući mu pod upravu avijaciju i Ministarstvo unutrašnjih poslova Pruske. Da bi obezbedio pobedu na predstojećim, već zakazanim izborima, Hitler je stavio u pokret ceo nacistički aparat. Ne birajući sredstva, nacisti su otpočeli uklanjanje svojih političkih protivnika svih boja. Na Nemačku se sručio osioni i krvavi teror nezapamćenih razmera. Ulične borbe, podmukla i protivzakonita noćna hapšenja, ubistva i vešanja u podrumima bili su svakodnevna pojava. Odmah posle raspuštanja Rajhstaga, Gering je kao komesar u Ministarstvu unutrašnjih poslova preuzeo upravu nad pruskom policijom i, prema već pripremljenom spisku, iz nje uklonio sva ona lica koja su bila naklonjena Republici. Njihova mesta popunio je proverenim nacistima, mahom pripadnicima SA i SS odreda. Zemaljski parlament Pruske usprotivio se ovoj Geringovoj samovolji, ali je već 4. februara naredbom "Za zaštitu nemačkog naroda" po kratkom postupku bio ukinut. Sutradan, prilikom jedne svečanosti, berlinskim ulicama, u nacističkim uniformama, marširali su pripadnici udruženja "Čeličnih šlemova" i "Smeđih košulja". Bilo je to zvanično priznanje SA odreda, koji su još iste noći napali razna sastajališta komunista i kafane u koje su oni zalazili. Te noći, i u nekoliko drugih gradova Nemačke odigravali su se krvavi obračuni, u kojima je bilo na stotine mrtvih i ranjenih. Policijski progoni Naredbom "Za zaštitu nemačkog naroda", izdatom 6. februara, zabranjena je štampa i informativni organi protivničkih stranaka, a zatim je, 9. februara, nova Geringova policijska mašina stupila u akciju. U celoj zemlji izvršen je pretres prostorija Komunističke partije i stanova partijskih funkcionera. Ubrzo su nacisti proturili vest da je prilikom pretresa pronađena veća količina oružja, municije i dokumenata iz kojih se vidi da su komunisti pripremali zaveru i paljevinu javnih zgrada. Ova laž poslužila im je kao izgovor za još brojnije i veće zločine na planu obračuna sa političkim protivnicima. Tih dana je, Hitlerov saveznik iz 1923. godine, general Ludendorf, odričući se svoga prijatelja Hitlera, uputio pismo Hindenburgu u kome, pored ostalog, piše: "Najsvečanije Vam proričem da će taj kobni čovek odvesti našu zemlju u propast i naš narod u užasnu nesreću. Buduće generacije će Vas proklinjati i u grobu zato što ste to dozvolili." Ali Hindenburg na ovo nije reagovao. Već 20. februara Gering je i zvanično ovlastio policiju da upotrebi vatreno oružje protiv manifestanata, pripadnika raznih političkih stranaka, koji protestuju protiv odluka i mera Hitlerove vlade. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.