Дракулићи - помен свирепо убијеним Србима (7)

Звјерски су убили 551 дијете од колијевке до четрнаест година живота у Дракулићу, Мотикама и Шарговцу, гдје су у "пучкој школи" усмртили педесет два ученика. Православце су прво прозвали да би их одвојили од "римокатолика" и одвели на погубљење. Њихова просјечна старост била је испод седам година.

Не произилази ли да су усташе, кољући и убијајући све "грко-източњаке" одреда, поклали и потомке својих предака, тј. оне који су "пријелазом" постали православци?! Зар је то био "кршћански" разлог, а био је, да се насилно угаси макар један људски живот?! Свакако је вриједан помена и податак да је до пропасти Aустроугарске, 1918, па и касније, у шарговачком "Главном именику" могло да се уочи понеко њемачко, мађарско, пољско, украјинско, чешко и италијанско име и презиме. И ти ученици су, наравно, осим Украјинаца гркокатолика, били римокатоличке вјере и "побољшавали" католички састав Крајине. Такво је стање, мање-више, потрајало све до 7. фебруара 1942. од када се у тамошњој "пучкој школи" скоро искључиво појављује једна вјера (римокатолик) и једна народност (Хрват). Зашто? Тог кобног дана су, као што је претходно наведено, сви ученици православне вјере, дакле Срби, поклани, као што је поклана и сва њихова родбина затечена код својих кућа. Они, дакле, који тога дана нису били на настави, страдали су заједно са својим породицама. Ученике одвајали за погубљење Ученици православци су, прије покоља, прозвани и одвојени од својих другова римокатолика и зато се, врло разложно, може рећи да се "Главни именик" те школе преобратио у - "крвави прозивник"! У том некомплетном "Главном именику", и још некомплетнијој "Разредници", од које је сачувано свега осам листова, уз свако име закланог православног ученика стоји једнообразна и нељудски цинична напомена: "Умро (умрла) 7. вељаче 1942. године". У књизи "Дракулићи" аутор наводи основне доступне податке о педесет два заклана ученика православца према именику. Име ученика или ученице, очево име, датум рођења и датум уписа у школу, списак је десеторо дјеце уписане 1938. Петнаест их је уписано 1939. и исто толико 1940. године. За још десет дјечака и дјевојчица, осим њихових и очевих имена, других података нема у школском именику. Ваља неизоставно напоменути и ово: према италијанским подацима тога дана усмрћено је 56, а према њемачким 53 ученика. Имајући, међутим, на уму да је главни именик сваке школе најпоузданији извор података о упису ученика, ми узимамо, као тачан, податак из именика. A овако, у највјернијем препису, изгледа "Разредница" за 1942. годину. Ријеч је о њених осам сачуваних посљедњих листова, вјероватно комбинованог одјељења, које су чинила 63 ученика обију вјера. Православци су били на тим сачуваним страницама "Разреднице", њих четрнаест. (Aутор у књизи наводи имена дјеце православаца) Треба ли, најзад, овим именима и презименима било какав коментар? Осим да је свако од њих "умро-ла 7. вељаче 1942". само зато што је припадао српском роду и православној вјероисповијести! Потпуно иста тврдња, према истраживањима Драгоја Лукића, публицисте из Београда, вриједи и за 551 убијено дијете, узраста од колијевке до 14 година живота - из Дракулића 294, из Мотика 207 и из Шарговца 50. (Њихов списак је дат на крају књиге.) Просјечна старост малих мученика износила је тек 6,7 година! Пријетње фра Јуричева Мора се, ипак, признати да усташка власт и није скривала своје нељудске намјере према православној дјеци. Иако поприлично познате, заслужују, по злу, да буду још једном цитиране ријечи фра-Дионизија Јуричева, високог усташког официра - душебрижника у Загребу: "У овој земљи - каже он - не може нитко живјети осим Хрвата. Тко неће да се покрсти, ми знадемо куда ћемо с њим. Данас није грехота убити нити мало дијете од седам година, које смета нашем усташком поредку. Немојте мислити што сам ја у свећеничкој одори, да не могу узети, кад је потребито, стројницу у своје руке и таманити све до колијевке, све оно што је противу усташке власти и државе..." (Наставиће се) Aнтрфиле ПОГЛAВНИКОВA ОДРЕДБA Поглавник НДХ, Aнте Павелић издао је у Загребу 17. априла 1941. године "Законску одредбу за обрану народа и државе", акт који је услиједио седам дана након проглашења усташке државе. Наредба с његовим потписом гласи: "1. Тко било на који начин повриједи или је повриједио част и животне интересе хрватског народа или било на који начин угрози опстанак Независне државе Хрватске или државне власти, па макар дјело остало само у покушају, чини се кривцем злочинства велеиздаје. 2. Тко се учини кривцем злочина у точки 1. наведенога има га стићи казна смрти. 3. За судовање по овој законској одредби, поставља министар за правосуђе по потреби изванредне народне судове од три особе, који имају судити хитним поступком по прописима хрватског казненог поступка о пријеком суду. 4. Министар правосуђа имаде именовати чланове суда. 5. Ова законска одредба ступа одмах на снагу"! Шта рећи? Зар су и школска дјеца могла да угрозе животне интересе хрватског народа, опстанак државне власти и НДХ?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.