Дракулићи - помен свирепо убијеним Србима (5)

Усташка идеологија истребљивања Срба у НДХ изразила се у најбестијалнијем облику, за шта се побринуо стожерник Виктор Гутић, служећи се преварама и подвалама у планирању злочина

Вратимо се, за тренутак, још једном Aлемановом извјештају од 11.2.1942. - Грко-источњаци у селима у којима је покољ извршен - наводи он, велики жупан - били су подпуно лојални и мирни грађани. Како су иста села обкољена селима са хрватским живљем, то нису били у могућности да ступе у додир с побуњеницима (усташки назив за српске устанике, прим. аут.). Стога одпада сумња акције, илегалне или побуњеничке, од стране побијених, како то заповједништво усташке бојне наводно истиче као мотивацију за описани поступак. Овакав поступак изазвао је огромно узбуђење у свим слојевима грађанства, без разлике вјере, које најтежим ријечима осуђује злочин над невиним становништвом..." (Због овог извјештаја, пуковник Aлеман је оптужен код Павелића и одмах смијењен, прим. аут.) Подсјетимо на још један усташки извор. Носи наслов "Податци о акцији усташа у селима Раковац, Шарговац, Дракулић и Мотике". Те "податке о акцији" такође 11.2.1942, на "Заповиедничтво усташке надзорне службе, на руке Заповиедника Госп. Еугена Кватерника, Загреб", насловио је извјесни "повјереник и поузданик Усташке Надзорне Службе за Велику Жупу Сану и Луку", чији је потпис нечитак. Овај повјереник усташке надзорне службе у "извијешћу" каже да је убијено, према изјавама неких радника, 52 од укупно 68 грко-источњака, рудара." Жупник Филиповић пратио кољаче У опису злочина, понавља да је "сатнију ИИ тјелесне Поглавникове бојне водио надпоручник Мишлов Јосип, а у чијој је пратњи био влч. (велечасни) г. Вјекослав Филиповић жупник са Петрићевца а сада сатник (командир чете) у Усташкој бојни..." Шта још јавља, "повјереник и поузданик"? - Из Раковца су усташе отишле у Дракулић, гдје су људе извађали редом и убијали мушкарце, жене и дјецу. Покољ је извршен и у Шарговцу, те број убијених у оба села износи 1.300 - 1.500 особа. Убијање је вршено на исти начин као и у руднику Раковац, само су у овим селима рабили још и сјекире. При повратку су се усташе свратиле и у село Мотике, гдје је на исти начин страдало око 70 породица (око 715 особа). Усташе су дале налог осталима сељанима да закопају побијене. Закопавање је почело исти дан, а завршено 10. вељаче. Било је лешина које су поједене од свиња и паса..." Исти "поузданик" додаје да су "послије описаног долазили усташе у споменута села, те су из њих одважали животне намирнице, стоку, перад, а послије су почели одважавати и покућство..." И он напомиње да су се "према обавјешћењима којима располаже ово "Повјереничтво" грко-источњаци у споменутим селима држали потпуно мирно и нису потпомагали четнике, јер су потпуно опкољени са хрватским селима..." Иако су главни планери овог звјерства били бањолучки адвокат др Виктор Гутић, његов брат Блаж, петрићевачки жупник фра-Томислав Филиповић и бањолучки гвардијан др Никола Билогривић, они то нипошто нису урадили на своју руку. Одобрење је, ван сваке сумње, стигло из Загреба, од стране највише власти. Ријеч је заправо о познатој усташкој формули "1/3+1/3+1/3 = риешење грко-източњачког питања", коју је најотвореније "научавао" Павелићев доглавник др Миле Будак. Aли, наравно, не само он. Шта је, у пракси, та формула требало да значи? Једну трећину Срба побити, другу трећину превести у римокатоличку вјеру, трећу протјерати у Србију! Пошто Срби из Дракулића, Шарговца, Мотика и Раковца, осим појединих, нису до тада побијени, ни покатоличени, ни прогнани, Гутић је испланирао хитну и "нечујну" акцију њиховог истребљења. Овдје треба подсјетити да је, због ранијих бестијалних злочина над Србима, Јеврејима, Циганима и другим "непоћудним особама", стожерника Гутића у Загреб прогнао њемачки генерал Фортнер, али га је Павелић, високо оцјењујући његове дотадашње заслуге за усташки покрет, одмах именовао за великог жупана при министарству унутрашњих дјела Независне Државе Хрватске. Одатле је пред покољ и дошао у Бању Луку. Бања Лука пријестоница НДХ Постојао је и директан разлог за толику журбу. Усташе су, у ствари, касниле с извршењем своје одлуке о проглашењу Бање Луке за главни град НДХ, који би се звао AНТИН-ГРAД. Тиме су, уз остале, жељели да покажу, више да подвале, босанским муслиманима како их и даље сматрају "краљежницом (кичмом) и цвијетћем хрватскога народа" и на тај начин потру њихову потајну тежњу за стварањем посебне државе Босне, издвојене из НДХ. Било како било, Гутићев "стожер" је до танчина испланирао потпуно уништење Срба у наведеним насељима и руднику. Да би се утврдио тачан број становника, претходно је извршен попис, ради тобожње подјеле хране. Наређено је, како би се кољачи могли кретати несметано, да сељаци рашчисте пртине у тада веома високом снијегу, до сваке куће. Протурили су и глас, како приликом покоља пси не би лајањем узбуњивали мјештане, да се појавило псеће бјеснило, због чега треба потаманити све псе... Из истог разлога је закључено да се масакр искључиво изврши "хладним оружјем": камама, сјекирама, крамповима, "србомлатима", рогуљама, јер би убијање ватреним оружјем "грко-източњаке" упозорило на опасност... (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.