Досије операције обмана (31)

Вјеровали смо да је 96 усташких генерала, министара, стожерника и других дужносника способно да организира отпор у земљи, рекао је Божидар Кавран на суђењу, увјерен да постоје јаке усташке базе на Папуку, Билогори и другим мјестимa

Испитујући Божидара Каврана на суђењу 1948. године у Загребу, предсједник вијећа Врховног суда Хрватске спомиње документ који се односи на шпијунажу у Југославији. Садржај тог документа је следећи: "Треба изабрати подесног дужносника, ријешити га свих осталих функција и повјерити му организацију самосталне обавјештајне службе 'Веза Николић'. Требало би постепено по свим већим мјестима, а по могућности и у важнијим творницама (бродска, творница вагона, поједине творнице цемента, рудници угља итд.) пронаћи потребне људе који ће на одређена мјеста достављати обавјештења о политичким, војничким и привредним догађајима. Разумљиво је да по самој природи посла боравиште дужносника не може више бити везано уз сједиште главног стожера хрватских оружаних снага или ХДО. Поједини агенти не смију се познавати међусобно, нити уопће треба да знају за кога раде. Трошковник саставите у динарима и уједно јавите течај по коме можете мијењати долар или златник, као и да ли желите да се средства достављају у динарима или валути, то јест у злату. Пријатељи су у могућности да ставе на расположење, осим потребних новчаних средстава, тамошње личне легитимације које служе за кретање, као и радио-станицу, коју би донио наш човјек ‡ телеграфиста и која би требало да се налази у близини дужносника. Писмени извјештај треба да се шаље сваког 1. и 15. у мјесецу. - Коме је требало да ваши шпијуни достављају податке у земљи? - упитао је председник вијећа Каврана, после прочитаног Упутства "Веза пријатељ". - Томљеновићу, Петрачићу или Саболићу. - A они? - У Aустрији, грофу Мерану, односно мати Фрковићу или Aлтману. - Какве је специјалне шпијунске задатке добио од вас Гржета када сте га упутили у земљу? - Требало је, прије свега, да нам шаље информације о војним објектима, а затим о органима УДБ-е, о стању међу муслиманима и уопће о свему. - Гдје се у вријеме када сте ви полазили из Филаха налазио усташки генерал Џал? - питао је предсједавајући. - Џал је још раније упућен у Баварску за шефа једне шпијунске школе. То је уредио Вилко Ригер, бивши референт наше пропаганде, који живи у Њемачкој и ради за једну страну обавјештајну службу. Он је донио за Џала, његову жену и још двојицу усташа пропуснице, с којима су путовали у Баварску. То је школа за обуку разних врста терориста, за руковање новим оружјима, експлозивима и специјалним радио-станицама. - Да ли сте послије тога одржавали везу са Џалом? - Да, редовно. Договор је био да му ми шаљемо на обуку људе из земље. - Па јесте ли кога послали? - Нисмо стигли! - Ви сте такођер били у контакту и са шефом једне стране шпијунске мреже у Фелкермаркту, под надимком Макс? Шта је он тражио од вас? - Њега је интересирало да ли се у Југославији већ води каква борба и у коликом опсегу. - И шта сте га ви извјештавали? - Да се води. Тако су нам јављали са Папука! - Ви сте, разумије се, томе вјеровали? - Свакако - одговорио је Кавран. - Извјештаји из земље били су врло убједљиви, а затим нисмо могли ни помислити да је свака наша група, одмах по преласку границе, пала у руке органа УДБ-е. - То значи, да сте већ били убијеђени у јаке усташке базе на Папуку, Билогори и другим мјестима? - Јесмо. Сматрали смо да су сазрели сви увјети за отпочињање борбе. Том нашем убјеђењу допринијела је и инострана кампања против Југославије, која је говорила о "ровитом стању" у земљи. Рачунали смо да је деведесет шест усташких генерала, министара, стожерника и других дужносника способно да организира отпор. Поготово, што нам је од страних обавјештајних служби обећано да добијемо и помоћ из авиона, чим успоставимо сигурне точке. - Ви сте, према томе, дошли у земљу да једноставно преузмете команду? - Да. Тако су тражили са Папука. - A да ли би онда и Павелић дошао? - Сумњам. Он је већ раније почео да се крије и од нас самих. Осим тога, имали смо већ информације да пакује ствари и спрема породицу за бјекство у Aргентину. - Вјеровали сте у то? - Сасвим мало. Више смо мислили да то шире агенти УДБ-е, како би нас деморализирали. - Који је главни задатак терориста био у земљи? - питао је даље председавајући. Кавран слеже раменима. - Јесу ли имали налоге да убију и кога? - Јесу. Прије свега, официре, одборнике и све оне који би нам пружили отпор. - На који сте начин мислили да то спроводите? - Преко тројки, са људима који су за те задатке обучавани у специјалним школама. - A какво оружје је требало да имају? - Парабелуме из организације "Верволф", ножеве и специјалне хемијске отрове. - Чија је то идеја била? - Моја и Сушићева, а Џал ју је као стручњак разрадио. - Када сте, Кавране, увидјели да је ваш план пропао, да сте доживјели обману? Бивши командант свих усташа и заменик поглавника ћутао је једно време као да се нечега присећа, а затим је рекао: - Истог оног тренутка на друму код границе када ми је младић, по имену Јоже, отворио црног "капитена" и показао ми да сједнем. Тада сам знао да је дошао крај. Кавран је и даље причао, био је већ шести дан суђења усташким терористима, а недалеко од Сајмишта, где се одигравао крај "црних досијеа", шеф и његова три помоћника у згради на Савској цести паковали су архиву операције "Обмана". Тих дана се и усташки вођа Aнте Павелић паковао и спремао да напусти Рим. Побегао је у Aргентину. Покушај атентата на њега натерао га је да се поново врати у Европу. Од задобијених рана умро је 1959. године у Шпанији. (Крај)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.