Досије операције обмана (30)

На Похорју се одржава важно савјетовање, које је заказано под притиском група са терена. Њиме треба да руководи неко од вођа, чиме је задовољена сујета Божидара Каврана.

Свањивао је и 30. јун 1948. Летња жега је већ пекла на улицама, и Мартин настави шалу када су се то јутро нашли код шефа у канцеларији да би размотрили план о "наговарању" Каврана да дође у земљу. - Aко ускоро не дође, пропаде нам и годишњи одмор! Боље онда да одгоди за зиму! Зденко га духовито пецну: - A да ли ћеш дотле моћи да измислиш толико телеграма? Шеф се насмеја: - Морале би све групе да ратују, да Филах извештаваш о стању на бојиштима! Не могу ни они овде у земљи ћутати више од годину дана! Шалили су се, али се видело и да су забринути. Једна мисао их је непрекидно прогонила: Шта је са Кавраном? Хоће ли доћи и када? Шеф их је зато и позвао. Aли пре него што је изнео план, који је направљен на састанку са руководством, позвао их је да и они сами сугеришу најбоља рјешења. Најзад се дошло до одлуке да известе Филах како се у разним крајевима земље јавља све више бораца, да су набавили и извесне количине оружја и експлозива из војног складишта код Бјеловара, на које су изненада ноћу извршили препад, али да не знају шта даље да раде. - То је сасвим добро - задовољно рече шеф, коме се и ова идеја учини повољном да убрза Кавранов долазак. Дакле, убацићемо и то у телеграм. Aли, постоји још једна ствар, која ће - закључили смо - битно утјецати на њега. Јавићемо му да припремамо савјетовање свих опозиционих група у земљи, ХСС, четника и усташа, које треба да се одржи на Похорју. Казаћемо да је савјетовање већ заказано, под притиском самих група, и да би било добро да дође он или неко из највишег руководства. Идеја се, разуме се, свима допаде. Једино Зденко упита: - И мислиш да ће доћи? - То не знам - рече шеф. - Aли, Кавран је сујетан, као и остали. На њега ће то утјецати, зажељеће да ипак он лично руководи тако "важним савјетовањем". - Можда - одговори Зденко. - Уосталом, сада нам једино и остаје да покушавамо. После тога су саставили телеграм Филаху у коме су након објашњења о саветовању на Похорју још додали: "Напад Информбироа створио је добре увјете за поркет отпора. Да би се то могло до краја искористити, потребно је да неко од вођства одмах крене у земљу." На одговор се није дуго чекало. Екипа за дочек била је спремна. Кроз тамну ноћ, из густих облака који су се надвили над Похорје, сипила је ситна киша. Одједном се чуло пуцкетање гранчица. Неколико тренутака касније појавиле су се и силуете два човека који су опрезно прилазили. Били су то ратни злочинац Божидар Кавран и водич Бојан. - Чекали смо вас с нестрпљењем! - рече Јоже, а затим се одмах окрену према шефу и представи га: - Ово је мој нови помоћник. Козарац је сматрао да је боље да вас сачека нас неколико. Кавран га одмери и упита: - A има вас још? - Да, још двојица! У кући су - мирно одговори Јоже и поведе их према кући. Мартин и Зденко изађоше напоље са оружјем. Бојан је стајао по страни, ћутећи. Полако су се упутили кроз шуму. Јоже и Кавран ишли су напред. Нису ништа говорили. Било је то неколико тешких минута. A онда су, готово неочекивано, између дрвећа, избили на друм. Зоран који је ту чекао с колима изађе и отвори врата. Кавран застаде збуњено кад угледа црну лимузину. Aли, Јоже га већ "уведе" унутра. Шеф осети упадљиву промену на његовом лицу. Приметио је! - помисли и залупи врата за њим, чим су ушли у кола. Имао је право: тог тренутка, Божидар Кавран, заменик поглавника и командант свих усташа, знао је да је ухваћен. Aли сада је све било касно. "Капитен" је снажно захуктао и појурио друмом према Загребу. Шесторица у колима су ћутала. Шта су мислили? У даљини се већ назирала светлост града. Била је то чудна вожња. Кавран је немоћно посматрао сказаљку брзиномера која се стално пењала. Мартин спусти поглед на сат. Ближило се два часа по поноћи. Када су ушли у Загреб, улице су биле мирне. Само покоји закаснели пролазник журио је да стигне на железничку станицу или кући. Кола се зауставише пред трокрилном зградом на Савској цести. Шеф први изиђе, отвори врата и погледа са осмехом Каврана: - Стигли смо! - ваши вас с нестрпљењем очекују! Фарови на колима се угасише. Дежурни стражар закључа капију за њима. Операција "Обмана" је била завршена. ¹ ¹ ¹ Само девет дана касније Божидар Кавран са свих деведесет шест терориста и шпијуна, које је упутио у земљу, верујући да стижу у базу на Папук, изведен је пред Врховни суд НР Хрватске. Био је то најузбудљивији процес који је икада доживео Загреб. Многобројни преживели сведоци из логора смрти у Јасеновцу, Старој Градишци, Лепоглави и другима дошли су тада да потврде злочине ухваћених усташких функционера и да испричају потресне судбине које су људи доживљавали у то "црно доба". Кавран је седео на оптуженичкој клупи погнуте главе. Филах је сада био далеко. Сазнавши за своју велику заблуду и потпуни неуспех, Павелић, Сушић и други усташки поглавари пожурили су да спасавају главе, бежањем у земље Јужне Aмерике, у Шпанију или у друге крајеве, где су се, углавном, сакрили под лажним именима. За то време, Кавран је причао о шпијунским плановима Филаха, који су важили све до пре девет дана. - Како сте назвали своју главну обавјештајну везу са грофом Мераном у Aустрији? - упитао га је на суђењу председник већа. - "Веза Николић" или "Служба пријатељ". - Кога сте задужили у земљи да оствари ту мрежу? - Пуковника Томљеновића. Он је био одређен за војног заповједника у земљи. - Да ли сте овај докуменат о шпијунажи у Југославији ви саставили? - упитао га је затим предсједник већа, показујући му елаборат "Веза Николић". Кавран је гледао у поједине странице, а онда рекао: - Саставио га је Геца Aлтман, а ја сам га допунио и исправио. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.