Dosije operacije obmana (30)

Na Pohorju se održava važno savjetovanje, koje je zakazano pod pritiskom grupa sa terena. Njime treba da rukovodi neko od vođa, čime je zadovoljena sujeta Božidara Kavrana.

Svanjivao je i 30. jun 1948. Letnja žega je već pekla na ulicama, i Martin nastavi šalu kada su se to jutro našli kod šefa u kancelariji da bi razmotrili plan o "nagovaranju" Kavrana da dođe u zemlju. - Ako uskoro ne dođe, propade nam i godišnji odmor! Bolje onda da odgodi za zimu! Zdenko ga duhovito pecnu: - A da li ćeš dotle moći da izmisliš toliko telegrama? Šef se nasmeja: - Morale bi sve grupe da ratuju, da Filah izveštavaš o stanju na bojištima! Ne mogu ni oni ovde u zemlji ćutati više od godinu dana! Šalili su se, ali se videlo i da su zabrinuti. Jedna misao ih je neprekidno progonila: Šta je sa Kavranom? Hoće li doći i kada? Šef ih je zato i pozvao. Ali pre nego što je izneo plan, koji je napravljen na sastanku sa rukovodstvom, pozvao ih je da i oni sami sugerišu najbolja rješenja. Najzad se došlo do odluke da izveste Filah kako se u raznim krajevima zemlje javlja sve više boraca, da su nabavili i izvesne količine oružja i eksploziva iz vojnog skladišta kod Bjelovara, na koje su iznenada noću izvršili prepad, ali da ne znaju šta dalje da rade. - To je sasvim dobro - zadovoljno reče šef, kome se i ova ideja učini povoljnom da ubrza Kavranov dolazak. Dakle, ubacićemo i to u telegram. Ali, postoji još jedna stvar, koja će - zaključili smo - bitno utjecati na njega. Javićemo mu da pripremamo savjetovanje svih opozicionih grupa u zemlji, HSS, četnika i ustaša, koje treba da se održi na Pohorju. Kazaćemo da je savjetovanje već zakazano, pod pritiskom samih grupa, i da bi bilo dobro da dođe on ili neko iz najvišeg rukovodstva. Ideja se, razume se, svima dopade. Jedino Zdenko upita: - I misliš da će doći? - To ne znam - reče šef. - Ali, Kavran je sujetan, kao i ostali. Na njega će to utjecati, zaželjeće da ipak on lično rukovodi tako "važnim savjetovanjem". - Možda - odgovori Zdenko. - Uostalom, sada nam jedino i ostaje da pokušavamo. Posle toga su sastavili telegram Filahu u kome su nakon objašnjenja o savetovanju na Pohorju još dodali: "Napad Informbiroa stvorio je dobre uvjete za porket otpora. Da bi se to moglo do kraja iskoristiti, potrebno je da neko od vođstva odmah krene u zemlju." Na odgovor se nije dugo čekalo. Ekipa za doček bila je spremna. Kroz tamnu noć, iz gustih oblaka koji su se nadvili nad Pohorje, sipila je sitna kiša. Odjednom se čulo pucketanje grančica. Nekoliko trenutaka kasnije pojavile su se i siluete dva čoveka koji su oprezno prilazili. Bili su to ratni zločinac Božidar Kavran i vodič Bojan. - Čekali smo vas s nestrpljenjem! - reče Jože, a zatim se odmah okrenu prema šefu i predstavi ga: - Ovo je moj novi pomoćnik. Kozarac je smatrao da je bolje da vas sačeka nas nekoliko. Kavran ga odmeri i upita: - A ima vas još? - Da, još dvojica! U kući su - mirno odgovori Jože i povede ih prema kući. Martin i Zdenko izađoše napolje sa oružjem. Bojan je stajao po strani, ćuteći. Polako su se uputili kroz šumu. Jože i Kavran išli su napred. Nisu ništa govorili. Bilo je to nekoliko teških minuta. A onda su, gotovo neočekivano, između drveća, izbili na drum. Zoran koji je tu čekao s kolima izađe i otvori vrata. Kavran zastade zbunjeno kad ugleda crnu limuzinu. Ali, Jože ga već "uvede" unutra. Šef oseti upadljivu promenu na njegovom licu. Primetio je! - pomisli i zalupi vrata za njim, čim su ušli u kola. Imao je pravo: tog trenutka, Božidar Kavran, zamenik poglavnika i komandant svih ustaša, znao je da je uhvaćen. Ali sada je sve bilo kasno. "Kapiten" je snažno zahuktao i pojurio drumom prema Zagrebu. Šestorica u kolima su ćutala. Šta su mislili? U daljini se već nazirala svetlost grada. Bila je to čudna vožnja. Kavran je nemoćno posmatrao skazaljku brzinomera koja se stalno penjala. Martin spusti pogled na sat. Bližilo se dva časa po ponoći. Kada su ušli u Zagreb, ulice su bile mirne. Samo pokoji zakasneli prolaznik žurio je da stigne na železničku stanicu ili kući. Kola se zaustaviše pred trokrilnom zgradom na Savskoj cesti. Šef prvi iziđe, otvori vrata i pogleda sa osmehom Kavrana: - Stigli smo! - vaši vas s nestrpljenjem očekuju! Farovi na kolima se ugasiše. Dežurni stražar zaključa kapiju za njima. Operacija "Obmana" je bila završena. ¹ ¹ ¹ Samo devet dana kasnije Božidar Kavran sa svih devedeset šest terorista i špijuna, koje je uputio u zemlju, verujući da stižu u bazu na Papuk, izveden je pred Vrhovni sud NR Hrvatske. Bio je to najuzbudljiviji proces koji je ikada doživeo Zagreb. Mnogobrojni preživeli svedoci iz logora smrti u Jasenovcu, Staroj Gradišci, Lepoglavi i drugima došli su tada da potvrde zločine uhvaćenih ustaških funkcionera i da ispričaju potresne sudbine koje su ljudi doživljavali u to "crno doba". Kavran je sedeo na optuženičkoj klupi pognute glave. Filah je sada bio daleko. Saznavši za svoju veliku zabludu i potpuni neuspeh, Pavelić, Sušić i drugi ustaški poglavari požurili su da spasavaju glave, bežanjem u zemlje Južne Amerike, u Španiju ili u druge krajeve, gde su se, uglavnom, sakrili pod lažnim imenima. Za to vreme, Kavran je pričao o špijunskim planovima Filaha, koji su važili sve do pre devet dana. - Kako ste nazvali svoju glavnu obavještajnu vezu sa grofom Meranom u Austriji? - upitao ga je na suđenju predsednik veća. - "Veza Nikolić" ili "Služba prijatelj". - Koga ste zadužili u zemlji da ostvari tu mrežu? - Pukovnika Tomljenovića. On je bio određen za vojnog zapovjednika u zemlji. - Da li ste ovaj dokumenat o špijunaži u Jugoslaviji vi sastavili? - upitao ga je zatim predsjednik veća, pokazujući mu elaborat "Veza Nikolić". Kavran je gledao u pojedine stranice, a onda rekao: - Sastavio ga je Geca Altman, a ja sam ga dopunio i ispravio. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.