Досије операције обмана (29)

Глас Српске
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Досије операције обмана (29)

Рок за слање поруке истиче. Aко се за 18 часова не јави центру усташке емиграције, Божидар Кавран ће посумњати да нешто није у реду и неће кренути на пут. A он је баш најважнија, најлукавија звјерка коју треба уловити.

Чување тајни је до тада било апсолутно обезбеђено. Нико, па чак ни људи који су радили у згради на Савској цести у Загребу, изузимајући руководство и групу операције, нико више није знао да се већ деведесет усташких министара, генерала и функционера налази у затворима. Све је обављено у највећој конспирацији, као у рату. Сада се чекао само - деведесет и први. Aли, деведесет и први је био и најлукавији. Како њега довести? Чиме га привући у земљу? Упоредо са разрадом идеје о томе, група је већ данима покушавала и да открије шифриране знаке и планове које су усташки радио-телеграфисти Стрмечки и Јагаринец донели у земљу за везу са централом стране обавештајне службе у Минхену и Нидершау. Специјални радио-стручњаци проучавали су сваки детаљ заплењених планова. Први закључак до кога се дошло био је да су они много вештије направљени него радио-шифре за везу са Филахом. То је било и разумљиво, јер су Стрмечки и Јагаринец школовани од стране искусних обавештајаца једне стране силе, чији су агенти разапели своје мреже и пипке по целој Европи. Осим тога, Стрмечки је у почетку ћутао. Признао је само шифру за успостављање радио-везе, али остале знаке није хтео открити. Говорио је: - Не сјећам се више какви су. Заборавио сам. То је практично значило да није ништа рекао. Његови учитељи у шпијунским централама у Нидершау и Минхену открили би већ приликом првог јављања да то није њихов ученик - Стрмечки. И веза би пропала. Они су добро знали и начин и стил рада свог ђака. Сваки добар телеграфиста има своје специфичне особине. Поготово, телеграфиста-шпијун. Шта, дакле, учинити? После многих непроспаваних ноћи, специјална група радио-стручњака успела је да дешифрује све ознаке и планове обеју станица: и Стрмечког и Јагаринца. Изгледало је да су тиме све открили. Aли, како постићи то да шефови централа у Нидершау и Минхену не осете да им се преко тих станица не јављају њихови агенти. Телеграфисти УДБ-е предложили су шефу операције да и то реше: - Пошто су и шифре и планови за разговор откривени, Стрмечки неће моћи да одбије да откуцава преко станице наш диктат. - Да, он ће то пристати, али шта ако у току куцања употреби неки сигнал који значи да је ухваћен, да је приморан да им се јави? - сумњичаво је упитао шеф. - Ми нисмо ни мислили да он одржава директну везу! У томе и јесте ствар! - наставио је да објашњава руководилац телеграфске групе. - Него како, шта сте друго мислили? - мало изненађено је питао шеф. - Имали смо идеју да његово куцање извештаја снимимо на магнетофонску траку и да тада један од нас савлада његов начин куцања, стил, тон и све друге карактеристике! Идеја о имитирању Стрмечког је заиста била добра. Можда и једино сигурна. - A колико би вам времена требало за то? - упита он тада. - Најмање десетак дана, и то за најбољег телеграфисту. Шеф се разочарано ухвати за главу: - Значи, то нам је пропало! - Aли зашто пропало? - Пропало нам је јер немамо толико времена за чекање. Видевши да је руководилац телеграфске групе збуњен овим аргументом, да му није јасно зашто се толико жури, шеф још додаде: - Немамо времена, пошто је од стране шпијунских центара у Нидершау и Минхену наређено Стрмечком, приликом пребацивања у земљу, да се први пут јави 27. маја, а ако буде спречен, онда 15. јуна. - Па, 15. јун је сутра! - Да, сутра - замишљено одговори шеф. - Aко и тај дан пропустимо, они ће посумњати шта је с њим. Ћутали су једно време, без излаза, а затим руководилац телеграфске групе рече: - Значи, остављате нам још 24 часа за рјешење? Шеф га погледа, погледа и у сат, па безнадежно одговори: - Још 18 сати. Сутра ујутру у 5 заказана је веза са Минхеном! Растали су се затим без речи. Какву је одлуку донела телеграфска група, какво је решење нашла? Ујутру, у 4 часа, опет су сви били на окупу. Шеф је нестрпљиво упитао руководиоца групе: - Има ли, дакле, шта? Јесте ли нешто измислили? Овај мирно одговори: - Јесмо. Послужили су се сигурним триком. Стрмечки је доведен из затвора пред инсталирану радио-станицу. Дали су му депешу коју је требало послати центрима у Минхен и Нидершау. У свакој од њих је писало: "Добро смо стигли. Канал сигуран. Прве директиве очекујемо сутра у исто вријеме." Искусни шпијун радио-телеграфиста прегледао је станицу, све њене уређаје, антену, шифре и депешу. За све то време је ћутао. Остали су га сумњичаво посматрали. Најзад се он окрену шефу и рече: - У реду је. Можемо им се јавити. Шеф му понуди столицу крај станице. - Да, у реду је - одговори и он. И заиста: све је било у реду. Само једну једину ситницу Стрмечки није успео, нити је могао да открије: наоко исправна антена имала је невидљив прекид у доводу те није могла да "исијава" енергију. Стрмечки, дакле, није радио директно са Минхеном, него са телеграфистом УДБ-е, који га је слушао на станици у истој згради. Крај њега је такође седела читава група стручњака. Шта су тиме хтели да постигну? - Искреност Стрмечког! - објаснио је шефу руководилац групе. - На тај начин проверили би истинитост његовог првог куцања, па ако је оно било тачно, стручњаци би поново довели одвод и тада би се могла успоставити и директна веза са Минхеном. Стрмечки за то не би знао. Он би све време био убеђен да ради са својом шпијунском централом. И Стрмечки је куцао. На другом крају зграде проверавали су његову "искреност". Неколико минута касније шефу је јављено да је све у реду. Телеграфиста не лаже. Тада је антена, опет невидљиво - доведена у исправно стање, а шеф се обратио Стрмечком, који је узалудно чекао да му Минхен одговори: - Шта је, не јављају се? - Још не. Не знам зашто! - Позовите их опет! - рекао је шеф. Телеграфиста је поновио позивне знаке. Следеће чекање није дуго трајало. Минхен се јавио! Тако је још један продор УДБ-е у само гнездо непријатеља успео: "лажна веза" је сада била успостављена преко три станице - са Филахом, Минхеном и Нидершауом. И сви су веровали да су на правом путу. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.