Досије операције обмана (26)

Прегледајући досијеа двојице ухваћених усташких терориста, др Саболића и Блашкова, шеф операције констатује да су и ова двојица важна и да ће имати још шта да кажу на детаљном саслушању.

Све у вези с иницијалима Б.К. - које је претходног дана изазвало разочарење, забуну и реакцију шефа да се грохотом насмеје, он је сутрадан у својој канцеларији друговима објаснио: - Сасвим сам био заборавио да је Б.К. - Бранко Крижанић, који је био одређен за специјалну "интелектуалну групу" Боже Петрачића "Зрињског". Зато су они у телеграму и помињали неку његову мисију за коју "Зрињски" зна! Е, баш сам испао наиван! Толико узбуђења ни око чега! - Није ни чудо! - смејао се сада и Зденко. - Кад човјек некога превише жели, онда му је само његова визија пред очима! - Aли, добро је: и ова двојица су важна - настави шеф. Затим приђе столу и извади два досијеа, у којима су се налазили детаљни подаци др Саболића и Блашкова, добијени и обрађени после саслушања ових терориста. - Ево, прочитајте... У досијеима је писало: "Блашков је имао главни задатак у емиграцији да се повезује са иностраним обавештајним службама и да припреми терористе за обуку у шпијунским школама. Састајао се у Салцбургу са агентом Скоберном, чији су шефови држали курсеве за оспособљавање радио-телеграфиста. Блашков је ангажован да одржава контакт између Филаха и Франкфурта на Мајни, где се налази један од центара шпијунске мреже 'Млади Немци'". - Тај ће имати доста да каже! - закључи Мартин, пошто спусти његов досије на сто. - A сада погледајте ово - обрати им се шеф и даде им досије на коме је писало "Др Владимир Саболић". Он је још интересантнији! Мартин је читао наглас: "Петоколонашки рад доктора Саболића потиче још од 1932. године, када је преко терориста са Јанка-пусте у Мађарској примао поруке за шпијунажу у Југославији. Рат је провео као велики жупан у Славонском Броду и Бјеловару, гдје је заједно са Гестапоом изводио на стријељање хрватске антифашисте и био организатор казнених експедиција у Чазми и Вртљинску. Фебруара 1948. био је упућен у земљу, али је дошао до Мађарске и уплашио се, па се вратио натраг у Салцбург. Истога мјесеца потписао је уговор са једном страном обавјештајном службом да им шаље шпијунске податке о Југославији. Они су се тиме обавезали да приме у шпијунску школу у Минхену групу усташких терориста. Истовремено, њему су плаћали 150 долара, а када се он пребаци у земљу, тај новац би давали његовој породици... Саболић се такође повезао и са агентом Кернмајером, бившим СС официром, који га је плаћао хиљаду шилинга мјесечно. Шпијунски центар "Шнајдер" више је цијенио његове услуге и нудио му 10.000 шилинга мјесечно, радио-опрему и другу помоћ под увјетом да ради само за њихов канал. Мартин се замисли неколико тренутака, а затим се осмехну: - "Велики жупан" ће бити достојно дочекан! Седели су у канцеларији и опет се вратили на разговор о доласку Божидара Каврана, чији су идентични иницијали са трећим чланом екипе најављиване депешом из Филаха, изазвали узбуну до момента поновног јављања из центра да је "Б.К." одгодио долазак. Шеф екипе оперативаца, као да је и самог себе смиривао, рече: - Треба још мало бити стрпљив. Сада је очигледно да су се дефинитивно одлучили да и само "вођство" дође у земљу. Других, већих калибара тамо више нема, осим Каврана. Готово истовремено у једном од затвора за ухваћене усташе одиграо се драматичан догађај, који је могао у последњем тренутку да спасе Каврана и упозори га на то да све њихове канале из Филаха држи УДБ-а. То преподне, управник затвора мајор Витас полако се упутио пешице из града према канцеларији, посматрајући са уживањем околне шуме, из којих се ширио мирис лета. Поветарац га је обливао топлином тако да му се учинило као да је зашао на саму обалу реке, која се њихала између борова. Волео је недељом да изађе овде на излет с породицом, и да се тек увече, када се околина умири, врати кући. Јутрос је такође била недеља, али га је дежурни официр затвора позвао телефоном да хитно дође. Стражар на улазу га поздрави и отвори капију, иза које се указаше зидови двоспратне зграде, чији су прозори били заковани решеткама. Мајор уђе у канцеларију и поче да прелистава јутарњу пошту, али га дежурни официр прекиде: - Звао сам вас због овога! - рече му он и пружи десетак страница хартије, на чијој је насловној страни писало: "Јосип Томљеновић из ћелије 39 тврди да је открио оружје јаче од атомске бомбе". Мајор се насмеја. - И ви сте помислили - пропаст свијета! Дежурни слегну раменима и скрушено рече: - Мислио сам да то треба одмах да знате. Управник је пажљиво читао лист по лист овог необичног реферата и смешио се. Бивши пуковник усташке војске, "Змај од Босне" - како су га назвали у Филаху - објашњавао је у писму да је после три месеца "дубоког размишљања" у затвору одлучио да "повјери свој изум властима ФНРЈ", и тако се бар морално искупи за многа недела. "Дуго сам се колебао да ли да то учиним - писао је он даље. - Најзад сам увидио да је наш пут терора бесмислен и злочиначки. Уосталом, све наше наде су покопане. Жеља ми је да на овај начин умирим своју савјест и одужим се народу. Молим вас примите овај напор са свом озбиљношћу, јер се ради о јединственом изуму који свијет још није достигао..." Мајор спусти хартију на сто и загледа се у прозор кроз који су се виделе решетке затвореничких соба. Шта ли хоће овим? - покушавао је да одгонетне Томљеновићеву намеру. Добро га се сећао са саслушања. Деловао је хладно, одмерено, свака реч му је била прорачуната и шкрта. Откуда му сада одједном ова идеја? Поново је стрпљиво листао странице реферата на којима је било исписано мноштво формула, једначина и геометријских фигура. Свака бројка је била педантно убележена. Сумњао је у све то, јер је знао - чиме се све затвореници служе да би некако успели са бекством. Зашто би Томљеновић био другачији? Он је бар имао искуства са затворима. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.