Dosije operacije obmana (26)

Pregledajući dosijea dvojice uhvaćenih ustaških terorista, dr Sabolića i Blaškova, šef operacije konstatuje da su i ova dvojica važna i da će imati još šta da kažu na detaljnom saslušanju.

Sve u vezi s inicijalima B.K. - koje je prethodnog dana izazvalo razočarenje, zabunu i reakciju šefa da se grohotom nasmeje, on je sutradan u svojoj kancelariji drugovima objasnio: - Sasvim sam bio zaboravio da je B.K. - Branko Križanić, koji je bio određen za specijalnu "intelektualnu grupu" Bože Petračića "Zrinjskog". Zato su oni u telegramu i pominjali neku njegovu misiju za koju "Zrinjski" zna! E, baš sam ispao naivan! Toliko uzbuđenja ni oko čega! - Nije ni čudo! - smejao se sada i Zdenko. - Kad čovjek nekoga previše želi, onda mu je samo njegova vizija pred očima! - Ali, dobro je: i ova dvojica su važna - nastavi šef. Zatim priđe stolu i izvadi dva dosijea, u kojima su se nalazili detaljni podaci dr Sabolića i Blaškova, dobijeni i obrađeni posle saslušanja ovih terorista. - Evo, pročitajte... U dosijeima je pisalo: "Blaškov je imao glavni zadatak u emigraciji da se povezuje sa inostranim obaveštajnim službama i da pripremi teroriste za obuku u špijunskim školama. Sastajao se u Salcburgu sa agentom Skobernom, čiji su šefovi držali kurseve za osposobljavanje radio-telegrafista. Blaškov je angažovan da održava kontakt između Filaha i Frankfurta na Majni, gde se nalazi jedan od centara špijunske mreže 'Mladi Nemci'". - Taj će imati dosta da kaže! - zaključi Martin, pošto spusti njegov dosije na sto. - A sada pogledajte ovo - obrati im se šef i dade im dosije na kome je pisalo "Dr Vladimir Sabolić". On je još interesantniji! Martin je čitao naglas: "Petokolonaški rad doktora Sabolića potiče još od 1932. godine, kada je preko terorista sa Janka-puste u Mađarskoj primao poruke za špijunažu u Jugoslaviji. Rat je proveo kao veliki župan u Slavonskom Brodu i Bjelovaru, gdje je zajedno sa Gestapoom izvodio na strijeljanje hrvatske antifašiste i bio organizator kaznenih ekspedicija u Čazmi i Vrtljinsku. Februara 1948. bio je upućen u zemlju, ali je došao do Mađarske i uplašio se, pa se vratio natrag u Salcburg. Istoga mjeseca potpisao je ugovor sa jednom stranom obavještajnom službom da im šalje špijunske podatke o Jugoslaviji. Oni su se time obavezali da prime u špijunsku školu u Minhenu grupu ustaških terorista. Istovremeno, njemu su plaćali 150 dolara, a kada se on prebaci u zemlju, taj novac bi davali njegovoj porodici... Sabolić se takođe povezao i sa agentom Kernmajerom, bivšim SS oficirom, koji ga je plaćao hiljadu šilinga mjesečno. Špijunski centar "Šnajder" više je cijenio njegove usluge i nudio mu 10.000 šilinga mjesečno, radio-opremu i drugu pomoć pod uvjetom da radi samo za njihov kanal. Martin se zamisli nekoliko trenutaka, a zatim se osmehnu: - "Veliki župan" će biti dostojno dočekan! Sedeli su u kancelariji i opet se vratili na razgovor o dolasku Božidara Kavrana, čiji su identični inicijali sa trećim članom ekipe najavljivane depešom iz Filaha, izazvali uzbunu do momenta ponovnog javljanja iz centra da je "B.K." odgodio dolazak. Šef ekipe operativaca, kao da je i samog sebe smirivao, reče: - Treba još malo biti strpljiv. Sada je očigledno da su se definitivno odlučili da i samo "vođstvo" dođe u zemlju. Drugih, većih kalibara tamo više nema, osim Kavrana. Gotovo istovremeno u jednom od zatvora za uhvaćene ustaše odigrao se dramatičan događaj, koji je mogao u poslednjem trenutku da spase Kavrana i upozori ga na to da sve njihove kanale iz Filaha drži UDB-a. To prepodne, upravnik zatvora major Vitas polako se uputio pešice iz grada prema kancelariji, posmatrajući sa uživanjem okolne šume, iz kojih se širio miris leta. Povetarac ga je oblivao toplinom tako da mu se učinilo kao da je zašao na samu obalu reke, koja se njihala između borova. Voleo je nedeljom da izađe ovde na izlet s porodicom, i da se tek uveče, kada se okolina umiri, vrati kući. Jutros je takođe bila nedelja, ali ga je dežurni oficir zatvora pozvao telefonom da hitno dođe. Stražar na ulazu ga pozdravi i otvori kapiju, iza koje se ukazaše zidovi dvospratne zgrade, čiji su prozori bili zakovani rešetkama. Major uđe u kancelariju i poče da prelistava jutarnju poštu, ali ga dežurni oficir prekide: - Zvao sam vas zbog ovoga! - reče mu on i pruži desetak stranica hartije, na čijoj je naslovnoj strani pisalo: "Josip Tomljenović iz ćelije 39 tvrdi da je otkrio oružje jače od atomske bombe". Major se nasmeja. - I vi ste pomislili - propast svijeta! Dežurni slegnu ramenima i skrušeno reče: - Mislio sam da to treba odmah da znate. Upravnik je pažljivo čitao list po list ovog neobičnog referata i smešio se. Bivši pukovnik ustaške vojske, "Zmaj od Bosne" - kako su ga nazvali u Filahu - objašnjavao je u pismu da je posle tri meseca "dubokog razmišljanja" u zatvoru odlučio da "povjeri svoj izum vlastima FNRJ", i tako se bar moralno iskupi za mnoga nedela. "Dugo sam se kolebao da li da to učinim - pisao je on dalje. - Najzad sam uvidio da je naš put terora besmislen i zločinački. Uostalom, sve naše nade su pokopane. Želja mi je da na ovaj način umirim svoju savjest i odužim se narodu. Molim vas primite ovaj napor sa svom ozbiljnošću, jer se radi o jedinstvenom izumu koji svijet još nije dostigao..." Major spusti hartiju na sto i zagleda se u prozor kroz koji su se videle rešetke zatvoreničkih soba. Šta li hoće ovim? - pokušavao je da odgonetne Tomljenovićevu nameru. Dobro ga se sećao sa saslušanja. Delovao je hladno, odmereno, svaka reč mu je bila proračunata i škrta. Otkuda mu sada odjednom ova ideja? Ponovo je strpljivo listao stranice referata na kojima je bilo ispisano mnoštvo formula, jednačina i geometrijskih figura. Svaka brojka je bila pedantno ubeležena. Sumnjao je u sve to, jer je znao - čime se sve zatvorenici služe da bi nekako uspeli sa bekstvom. Zašto bi Tomljenović bio drugačiji? On je bar imao iskustva sa zatvorima. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.