Досије операције обмана (24)

Чекати још или прећи на завршни ударац - дилеме око тога није било. Боље је врабац у руци него голуб на грани - рекао је један члан екипе која је до тада успјешно извела све акције хапшења усташа убациваних у земљу.

У канцеларији шефа операције било је те ноћи нарочито живо. На окупу се налазила цела група - њих петорица. Састанак је сазван да се размотри дотадашњи рад и види на који начин да се убрза Кавранов долазак у земљу. Шеф је испред себе држао радну карту операције. Рекао је: - И сам сам у недоумици да ли је већ наступио тренутак за посљедњи час. Нама потпуно вјерују у Филаху. Aко будемо упорни у инсистирању да се Кавран пребаци - успјећемо. Aли постављам питање: шта онда? Послије њега је, вјеројатно, крај. Остао би нам још Павелић, а њега чекати то је врло неизвјесно, јер смо се већ увјерили колико се плаши и сопствених министара. Друга дилема пред којом се налазимо јесте: ако сада не позовемо Каврана, може нам се десити да га сасвим изгубимо. Тко зна каква ће ситуација сутра искрснути? Дакле, коју варијанту да усвојимо: чекати даље, или прећи одмах на завршни ударац? Зденко први упита: - A кога би још, осим њега, од главних могли сигурно да добијемо? - Саболића и Блашкова - одговори шеф. - Још та двојица су остала. - Сушић је добио задатак да и даље води емиграцију у иноземству а Џал је постао управник диверзантске школе у Баварској. Јоже се замисли: - Ех, кад би тог поглавника могли довести! - Боље је врабац у руци него голуб на грани! - убаци духовито Мартин. - На шта мислиш?- упита шеф. - Мислим на Каврана - одговори Мартин - у овом случају ако пожуримо, он је врабац у руци. Читав сат су о томе расправљали да би најзад јединствено закључили - да Каврана треба што пре довести у земљу. Шеф им на крају саопшти: - То је и мишљење које смо добили од старијих. У ствари нама је већ дат задатак да га спроведемо. Ја сам, међутим, ипак хтио да видим какве су ваше оцјене. - Значи, сложили смо се! - са осмехом упита Зденко. - Да, потпуно, - одговори шеф и настави: - Први слиједећи корак је да Јожа понесе нашу поруку водичу Бојану. Други је да размотримо могућност контакта са Павелићем. Ту идеју ипак не треба до краја одбацивати. A трећи је: да што прије завршимо истражни поступак, јер је одлучено да се - чим Кавран буде ухваћен, одржи свим групама јавно суђење у Загребу. - Јоже, значи, опет на границу! - додаје он, у ствари, задовољан што ће директно учествовати и у најважнијем делу операције. - Опет! - потврди шеф. - Порука коју треба да понесеш већ је припремљена. - Можемо ли је чути? - упита Зденко. - Свакако - одговори шеф и извуче је из стола. - Ево, слушајте је: "Данас смо на Билогори одржали састанак цијелог руководства. Сви су се вратили са терена. Ситуација је врло повољна. Петрачић сматра да у Винковачкој области може организирати око хиљаду бораца. Слични увјети постоје и у Босни, нарочито послије доласка Тахира Aлагића. То је Врбанова оцјена, који је тамо провео више од три мјесеца. Гржета је успоставио обавјештајни пункт у Сарајеву. Инжењерова група у Загребу почиње све више да нам користи у погледу података за "Везу пријатељ". Сматрамо да је сада крајње вријеме да се "државно водство" пребаци у земљу. Сами ћемо наилазити на тешкоће, јер се покрет разгранава, а проблеми комплицирају. Aко се слажете с нама, јавите нам одмах, ради појачања канала преко Бојана. Истовремено нас обавијестите шта је са путовањем у Рим. Да ли смо добили потврду нашег рада? Ваши Хуго - Мима". - Одлично! - задовољно узвикну Зденко. И остали се с тим сложише. - A кад ћемо послати ту поруку? - упита Мартин. - Одмах - рече шеф. - Чим се Јоже сутра увечер састане са Бојаном. Преко радија ћемо им само јавити да смо упутили писмени извјештај. - Мислиш да је то боље? - постави питање Зденко. - Мислим. Сигурно је и убједљивије - одговори шеф. Убрзо затим група се разишла на нове задатке. Порука коју је водич Бојан донео у Филах није нимало изненадила Каврана. У центру су то и очекивали. Нарочито после одласка др Саболића и Блашкова у земљу, који су се управо тих дана пребацили преко границе. (Упали у замку, као и сви прије њих, који сада леже у затвору). Блашков је имао и специјалну мисију. Носио је са собом меморандум, који је "Хрватски државни одбор" требало да преда страним конзулима у Загребу о борбама и покрету "потлачене Хрватске" против ФНРЈ. Осим тога, он је заједно са Гржетом морао што пре да изврши избор неколико група млађих усташа, који би се упутили у терористичку школу код Џала. - Прочитао си шта кажу? - упита Кавран Сушића, када су се нашли у његовом стану поводом последњег "писма са Билогоре". - Јесам. Мислим да су у праву. Поготово сада када је и Саболић отишао. - A шта још мислиш? Тко да пође слиједећи? - упита Кавран, посматрајући час њега, час Фрковића. Сушић сасвим одлучно рече: - Мени се чини да је најбоље да ти пођеш. Стање је такво да неко од нас тројице мора ићи. Мате не може, због веза са овдашњим центрима. То нам је такођер неопходно. Ја бих желио, али мој одлазак поглавник одгађа. Ти знаш зашто. Кавран га прекину: - Имам утисак као да ме увјераваш у нешто. - Ма не, само износим разлоге да би донијели правилну одлуку - смирено одговори Сушић. Ћутали су једно време, у доста мучној атмосфери овог последњег састанка, док Кавран на крају не рече: - Кад мислиш да пођем? - Не знам када је слиједећа веза са границом - упита Сушић. - У недељу - одговори Кавран. - Онда тада. Кроз три дана. Седели су још доста дуго и разговарали о томе шта би све требало урадити у земљи, док и остали из "државног вођства" не дођу. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.