Досије операције обмана (23)

Зденко, официр Удбе, у улози заводника плавуше, пошто је успјешно извео тај задатак, она га води у један стан код "инжењера" коме се Зденко представља као повјерљив човјек центра у Филаху.

Илица је већ била готово пуста. Пред једном кућом плавуша застаде, приђе капији и откључа је, па му руком показа да уђе унутра. Пели су се из једне степенице, ћутећи. На другом спрату зазвони на вратима. Тада се и окрену Зденку. Погледи им се сусретоше. Била је врло млада, необичних плавих очију, косо постављених, које су живо поигравале као ношене неким унутрашњим немиром. - Чекамо инжењера? - тихо упита Зденко. - Да - рече она, сада већ сасвим уверена у њега. На вратима се појави мршав, омањи човек с наочарима и даде им знак главом да уђу. Зденка збуни то што га није изненадио његов долазак. Значи да су некога очекивали! Томљеновића? Врбана? Некога из Филаха? - Ја сам Зденко - представи се он правим именом инжењеру, а затим се само насмеши плавуши с којом се, у ствари, већ упознао. Инжењер ништа не одговори, већ се обрати њој: - Је ли све у реду, Вјера? - Ваљда је у реду - рече она и погледа у Зденка. - Каже да га шаље Кавран. Зденко у међувремену сам седе у фотељу. - Да, Кавран ме шаље - упаде он у разговор и одмах настави: - У стави, Брацо Томљеновић хоће да се види са вама. Стигла су упутства и радио-станице за "Везу пријатељ". Инжењеру као да лакну, он скину наочаре, обриса их и седе преко пута Зденка. Уверен да говори с правим човеком, са везом Филаха, упита га: - A ви, одакле ви долазите? - Ја сам већ рекао. Од Браце. За сада ћу бити овдје, у Загребу, док с вама не учврстимо канале за Ријеку и Марибор. Вјера, која је стајала по страни, упаде живахно: - Ја сам већ била у Ријеци. Управо се враћам. Тамо је све у реду, нашли смо стан, само још чекамо станицу. Зденко запали цигарету, умирујући своје узбуђење због овог сусрета, па настави: - Док не пребацимо станице, састајаћемо се овдје, у стану. Ја ћу долазити сваки други дан увечер, у девет сати. A Каврана ћемо извијестити да је веза успостављена. Вјера га је посматрала нетремице, с једва приметним осмехом. Зденко осети да му је наклоњена. Aли за њега је то сада имало други смисао. Разговарали су још око један сат какве ће све обавештајне податке морати да прикупља група "Веза пријатељ", а онда се он подиже и рече: - Вријеме је да пођем. Дакле, прекосутра у девет. Када га је Вјера испратила до врата и отворила му их, Зденко јој приђе и шапну јој: - Чекам вас сјутра увечер у девет пред "Дубровником"! Она се изненади и нелагодно осврну да инжењер не чује, а затим се ипак насмеши. Сутрадан, у заказано време, дошла је још дотеранија. Када му приђе, она га упита индолентно, као да је то само пословно интересовање: - Нисам вас разумјела синоћ, зашто сте ме звали? Зденко је ухвати испод руке и насмеши се: - Морамо се понашати као стари познаници. Није се опирала. Када су ушли у пространи кафе "Дубровника", она га опет упита: - Прво сте били рекли да ћете сјутра увечер доћи у наш стан? - Да, то сам рекао за њега. Aли, за вас не! - тихо јој одговори Зденко, пре него што их конобар прекиде. Вјера је још извесно време била збуњена, несигурна у разлоге овог састанка, али јој је он постепено успео да објасни да му се свиђа. Њој је то такође било драго, али га ипак упита: - Мислите ли да је то разумно за наш посао? Зденко је умири: - Ви заиста много тражите од човјека, који је већ седам година војник, и живи увијек сам. Није му ништа одговорила. Дуго су шетали те ноћи на Тушканцу... Од тада су се састајали свако вече пред "Дубровником". Зденков покушај да и тим старим, опробаним методама - преко жене - сазна нешто више о инжењеровој групи и везама у Загребу, показао се добар. Вјера му је ускоро - када су разговарали о будућем каналу у Ријеци и Марибору - поверила адресе петорице инжењерових агената које је познавала. - Да ли си сигуран у то, мислим, у њену искреност? - упитао га је шеф када га је известио о Вјерином причању. - Углавном, јесам - рече самоуверено Зденко. - Не би имала разлога да ме обмањује. Одлучили су да откривене агенте још не хапсе, већ да их само прате и улазе у њихове даље везе. Зденко је продужио да се састаје са Вјером, иако све ређе, правдајући се новим пословима. Тако је то трајало до средине априла, када су једне ноћи органи УДБ-е ушли у њен стан и одвели је заједно са инжењером. У исто време доведени су у затвор на Савској цести и осталих пет агената "Веза пријатељ" у Загребу. Филаху је, разуме се, јављено преко радиограма "са Папука" да је успостављена и веза са загребачком групом, у којој са нестрпљењем очекују радио-станице за Ријеку и Марибор. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.