Dosije operacije obmana (23)

Zdenko, oficir Udbe, u ulozi zavodnika plavuše, pošto je uspješno izveo taj zadatak, ona ga vodi u jedan stan kod "inženjera" kome se Zdenko predstavlja kao povjerljiv čovjek centra u Filahu.

Ilica je već bila gotovo pusta. Pred jednom kućom plavuša zastade, priđe kapiji i otključa je, pa mu rukom pokaza da uđe unutra. Peli su se iz jedne stepenice, ćuteći. Na drugom spratu zazvoni na vratima. Tada se i okrenu Zdenku. Pogledi im se susretoše. Bila je vrlo mlada, neobičnih plavih očiju, koso postavljenih, koje su živo poigravale kao nošene nekim unutrašnjim nemirom. - Čekamo inženjera? - tiho upita Zdenko. - Da - reče ona, sada već sasvim uverena u njega. Na vratima se pojavi mršav, omanji čovek s naočarima i dade im znak glavom da uđu. Zdenka zbuni to što ga nije iznenadio njegov dolazak. Znači da su nekoga očekivali! Tomljenovića? Vrbana? Nekoga iz Filaha? - Ja sam Zdenko - predstavi se on pravim imenom inženjeru, a zatim se samo nasmeši plavuši s kojom se, u stvari, već upoznao. Inženjer ništa ne odgovori, već se obrati njoj: - Je li sve u redu, Vjera? - Valjda je u redu - reče ona i pogleda u Zdenka. - Kaže da ga šalje Kavran. Zdenko u međuvremenu sam sede u fotelju. - Da, Kavran me šalje - upade on u razgovor i odmah nastavi: - U stavi, Braco Tomljenović hoće da se vidi sa vama. Stigla su uputstva i radio-stanice za "Vezu prijatelj". Inženjeru kao da laknu, on skinu naočare, obrisa ih i sede preko puta Zdenka. Uveren da govori s pravim čovekom, sa vezom Filaha, upita ga: - A vi, odakle vi dolazite? - Ja sam već rekao. Od Brace. Za sada ću biti ovdje, u Zagrebu, dok s vama ne učvrstimo kanale za Rijeku i Maribor. Vjera, koja je stajala po strani, upade živahno: - Ja sam već bila u Rijeci. Upravo se vraćam. Tamo je sve u redu, našli smo stan, samo još čekamo stanicu. Zdenko zapali cigaretu, umirujući svoje uzbuđenje zbog ovog susreta, pa nastavi: - Dok ne prebacimo stanice, sastajaćemo se ovdje, u stanu. Ja ću dolaziti svaki drugi dan uvečer, u devet sati. A Kavrana ćemo izvijestiti da je veza uspostavljena. Vjera ga je posmatrala netremice, s jedva primetnim osmehom. Zdenko oseti da mu je naklonjena. Ali za njega je to sada imalo drugi smisao. Razgovarali su još oko jedan sat kakve će sve obaveštajne podatke morati da prikuplja grupa "Veza prijatelj", a onda se on podiže i reče: - Vrijeme je da pođem. Dakle, prekosutra u devet. Kada ga je Vjera ispratila do vrata i otvorila mu ih, Zdenko joj priđe i šapnu joj: - Čekam vas sjutra uvečer u devet pred "Dubrovnikom"! Ona se iznenadi i nelagodno osvrnu da inženjer ne čuje, a zatim se ipak nasmeši. Sutradan, u zakazano vreme, došla je još doteranija. Kada mu priđe, ona ga upita indolentno, kao da je to samo poslovno interesovanje: - Nisam vas razumjela sinoć, zašto ste me zvali? Zdenko je uhvati ispod ruke i nasmeši se: - Moramo se ponašati kao stari poznanici. Nije se opirala. Kada su ušli u prostrani kafe "Dubrovnika", ona ga opet upita: - Prvo ste bili rekli da ćete sjutra uvečer doći u naš stan? - Da, to sam rekao za njega. Ali, za vas ne! - tiho joj odgovori Zdenko, pre nego što ih konobar prekide. Vjera je još izvesno vreme bila zbunjena, nesigurna u razloge ovog sastanka, ali joj je on postepeno uspeo da objasni da mu se sviđa. Njoj je to takođe bilo drago, ali ga ipak upita: - Mislite li da je to razumno za naš posao? Zdenko je umiri: - Vi zaista mnogo tražite od čovjeka, koji je već sedam godina vojnik, i živi uvijek sam. Nije mu ništa odgovorila. Dugo su šetali te noći na Tuškancu... Od tada su se sastajali svako veče pred "Dubrovnikom". Zdenkov pokušaj da i tim starim, oprobanim metodama - preko žene - sazna nešto više o inženjerovoj grupi i vezama u Zagrebu, pokazao se dobar. Vjera mu je uskoro - kada su razgovarali o budućem kanalu u Rijeci i Mariboru - poverila adrese petorice inženjerovih agenata koje je poznavala. - Da li si siguran u to, mislim, u njenu iskrenost? - upitao ga je šef kada ga je izvestio o Vjerinom pričanju. - Uglavnom, jesam - reče samouvereno Zdenko. - Ne bi imala razloga da me obmanjuje. Odlučili su da otkrivene agente još ne hapse, već da ih samo prate i ulaze u njihove dalje veze. Zdenko je produžio da se sastaje sa Vjerom, iako sve ređe, pravdajući se novim poslovima. Tako je to trajalo do sredine aprila, kada su jedne noći organi UDB-e ušli u njen stan i odveli je zajedno sa inženjerom. U isto vreme dovedeni su u zatvor na Savskoj cesti i ostalih pet agenata "Veza prijatelj" u Zagrebu. Filahu je, razume se, javljeno preko radiograma "sa Papuka" da je uspostavljena i veza sa zagrebačkom grupom, u kojoj sa nestrpljenjem očekuju radio-stanice za Rijeku i Maribor. (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.