Дјеца војници и даље постоје у многим војскама

Наоружана "калашњиковима" или мачетама, пијана, дрогирана и трауматизована дјеца била су у средишту ратова током 1990-их у Сијера Леонеу, Либерији и Конгу

ЛОНДОН - Крај неких од бруталних ратова у Западној Aфрици и глобални напори да се заустави регрутовање најмлађих, смањили су број дјеце војника, али стручњаци тврде да многе дјечаке и дјевојчице још приморавају да се боре у разним војскама - од Латинске Aмерике до Aзије. Наоружана "калашњиковима" или мачетама, пијана, дрогирана и трауматизована дјеца била су у средишту ратова током 1990-их у Сијера Леонеу, Либерији и Конгу. Ти сукоби остаће упамћени, између осталог, и по злочинима које су починиле ове младе машине за убијање. Иако су ови ратови сада махом завршени, УНИЦЕФ процјењује да је око 25 хиљада дјеце војника још активно у свијету, што је знатно мање у односу на раније процјене од 300 хиљада. Други стручњаци, међутим, сматрају да је тај смањени број нагађање јер је чврсте податке немогуће добити на терену. Док су хуманитарни радници и активисти имали релативно добар "приступ" западноафричким ратовима, сада имају много мање информација о дјеци војницима у земљама попут Ирака, Централноафричке Републике, Aвганистана и Сомалије. Паравојне снаге, али и неке војске, и даље на дјецу гледају као на инструменте ратовања. - Побуњенички лидери знају да је дјецом лако манипулисати - рекла је Ројтерсу Џоана Мекви, савјетница у организацији "Спасимо дјецу". Према њеним ријечима, разне групе и даље регрутују дјецу. - Схватиле су да је веома лако узети дијете од девет година, сломити га и приморати да чини злочине. Ствари које они раде су тако ужасне да могу дјецу да трансформишу у шта год пожеле - нагласила је Џоана Мекви. Већ годинама трају међународни напори да се обустави ангажовање дјеце војника. У фебруару ове године, 58 земаља је потписало "Париске принципе" и обавезало се да ће спречавати регрутовање дјеце и помагати младим борцима да се врате нормалном животу. Међу потписницима је и десет од 12 земаља у којима се, тврде УН, у "великом обиму" користе дјеца војници. Потписивање "Принципа" услиједило је десет година пошто су међународни стандарди први пут договорени у Кејптауну, када је 18 година постављено као најнижа граница примања у војску. Почетком јула ове године, Међународни суд за ратне злочине почињене у Сијера Леонеу осудио је на затворске казне тројицу лидера паравојних формација за низ злочина, укључујући и регрутовање дјеце током грађанског рата. То је први пут да је међународни трибунал изрекао такву казну. Ратни вођа из Конга такође се налази на суђењу у Међународном кривичном суду под оптужбом да је отимао дјецу како би се борила. Побуњеници често демантују да намјерно отимају и злоупотребљавају дјецу. Неки, попут исламских побуњеника на југу Филипина, тврде да они само регрутују мушкарце изашле из пубертета, а да малољетне регруте користе за задатке који немају везе са борбом. Током дуготрајног рата на сјеверу Уганде, на примјер, Божанска армија отпора је стварно користила дјецу за "задатке ван борбе", али на ништа мање страшан начин - као сексуалне робове. Свега шачица земаља, прије свих Бурма, јавно признаје да дјецу користи као војнике у регуларној војсци. ЗAКОН Већина земаља је најавила да ће покушати да демобилише дјецу, али активисти сматрају да, и поред обећања, многе државе и даље имају дјецу војнике у регуларној војсци. - Очигледно, пооштравање закона није било довољно - рекла је Џоана Мекви из организације "Спасимо дјецу" и додала: - Чак и у земљама гдје имате мировни споразум и мислите да ће почети демобилизација, а дјеца бити послата кућама, то се не дешава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.