Чишћењe Срба (2)

У акцији "Бљесак", почетком маја 1995. године, убијена су 283 српска цивила, у међувремену идентификована, док за 79 Срба није утврђен идентитет.

"Операција "Бљесак" је трајала 59 часова: започела је 1. маја у 5 часова и завршена 3. маја у 16 часова. За то време, хрватске снаге су успоставиле контролу на 500 квадратних километара територије западне Славоније која је до тада била под српском контролом. Према хрватским изворима, у операцији је учествовало око 7.500 припадника хрватске војске и специјалне полиције. Хрватски извори процењују да је СВК у то време бројала 5.500 припадника. Крајински Срби наводе да је у операцији учествовало 17.000 припадника хрватских снага насупрот 3.500 припадника СВК. Тадашњи хрватски министар одбране Гојко Шушак изнео је податак да је у току операције погинуло 450 људи, већином цивила. Према подацима "Веритаса", организације која се бави документовањем ратних злочина током и после операције "Бљесак" и "Олуја", хрватске снаге убиле су током 1. и 2. маја 283 српска цивила, која су у међувремену идентификована, и 79 Срба чији идентитет није утврђен. Највећи број цивила и војника страдао је приликом гранатирања избегличких колона, на путу од Нове Вароши до Босанске Градишке. Велики борј убијених остао је на том путу којим су се цивили и војска повлачили. Има индиција да постоји неколико тајних масовних гробница у којима су хрватске власти сахраниле остатке страдалих српских цивила и војника. У току и после офанзиве хрватска војска и полиција заробиле су око 1.500 Срба, већином војно способних мушкараца. Они су држани и испитивани у Вараждину, Пожеги и Бјеловару. Највећи број њих је ослобођен након полицијског испитивања. Током заточеништва српски заробљеници били су изложени тортури, физичком кажњавању и понижавању. Након завршетка оружаних сукоба, хрватски судови су оптужили 4.438 припадника Српске Војске Крајине и бивше ЈНA за ратне злочине. У затворима у Хрватској налази се 107 осуђених Срба. Међународни кривични трибунал за бившу Југославију подигао је 25. јула 1995. године оптужницу против Милана Мартића, председника Републике Српске Крајине у време операције "Бљесак", због противзаконитог напада СВК на Загреб 1. и 2. маја, што је проузроковало смрт седморице цивила и рањавање више десетина цивила", каже се у документу Фонда за хуманитарно право. Обука за "Бљесак" Убиство Србина код бензинске пумпе и српски одговор пуцањем у хрватско возило на аутопуту, којом приликом су убијена три Хрвата, био је само "окидач" за активирање већ припремљене операције "Бљесак" три дана послије тог догађаја, а не разлог за војну интервенцију, како је хрватска страна званично саопштила. Ево шта је Станко Нишић забиљежио на основу реферисања начелника Главног стожера ХВ генерала Јанка Бобетка тадашњем предсједнику Фрањи Туђману. Наводећи да су "сви планови уигравани и увјежбавани" и да су "извођени тренажи и обука свих заповједништава свих нивоа", као и да су "значајно оспособљене и домобранске пуковније", Нишић у својој књизи "Хрватска олуја", након ових цитираних Бобеткових ријечи, пише: "Почетна операција за акцију 'Бљесак' разрађена је још 5. просинца 1994. године, а 16. вељаче је предочена предсједнику Републике. У року од неколико дана наредба је прослијеђена у ЗП Бјеловар у Прву бригаду и свим снагама које треба да судјелују у операцији (Бобетко). Пошто је описао правце напада главних снага и њихове задатке, Нишић наставља: "Три месеца пре операције снаге су привучене до линије распореда и полазних тачака и то у борбеном положају каквим се врши удар. Одређена је и посебна група, на челу с генералима Стипетићем, Домазетом и Миљавцем, са задатком да објективно процени све елементе тог борбеног састава и степен припремљености. Читав састав је увежбаван три месеца у свим елементима акције, подршке и координације". У међувремену је, како наводи Бобетко, "дошло до споразума о отварању цесте (аутопута) за промет, што је функционирало мјесец и пол дана. Када је дошло до убијања наших људи на цести, предсједник је донио одлуку о извршењу планираног борбеног задатка". Бобетко се при томе хвали како је све текло по плану (дакле и злочини), те да је "та операција моја симфонија, јер сам сваки детаљ предвидио и готово све се одвијало како сам и мислио". Наводећи вијест са хрватске телевизије да је амерички амбасадор у Загребу, истога дана када је офанзива почела, добио увјеравања од Милошевића да ће Срби остати по страни, аутор споменуте књиге дање каже: "Дан пред сам напад припдници ХВ и обавештајци су у униформама данског батаљона обишли све важније пунктове и прецизно снимили стање на терену" и наставља: Лажни мировњаци "Прве јединице су чак ушле (изненада) у униформама међународних снага у Окучане, то је изазвало збуњеност. Тек после тога је уследио снажан напад гардијских јединица подржаних дејством авијације. Српска војска (18. корпус) остављена је без помоћи и без тешког наоружања, које се налазило у складиштима Унпрофора. Нису поштеђени ни плави шлемови. Портпарол сектора 'Југ', Робертс, изјавио је: 'Пљусак метака сручио се на непалски батаљон у шуми Прашник, недалеко од Нове Градишке. Напади на положаје Уједињљених нација били су осмишљени и неиспровоцирани'". "Јасуши Aкаши је убедио беспомоћне Србе у западној Славонији да предају остатак свог тешког наоружања, заузврат им је обећао безбедан прелаз преко реке Саве. На десетине хиљада српског становништва је кренуло у егзодус, али се нашло под снажним удраром хрватске авијације на свим путевима. На пољима Славоније остало је на стотине лешева српских војника и цивила. Западна Славонија, у којој су Срби чинили већину, остала је етнички чиста. Зато, као иронија звучи нова 994 Резолуција Савета безбедности од 17. маја 1995, у којој се тражи 'поштивање права српског народа, укључујући слободу кретања'"... Наставак приче испуњен је свједочењима избјеглица који су се склонили у источну Славонију, гдје су током јуна и јула 1995. године дали изјаве Фонду за хуманитарно право. (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.