Царство снијега и тишине

Ту у бјелини говором звиждука оглашавају се вјетрови са оближњих коса и превоја, шапућу планински поточићи сакривени цјелцем, понекад прелети полусмрзнута птица и гракне гавран на осушеном стаблу крушке дивљаке

НA планинској висоравни испод Великог Жепа чији врх са 1.537 метара господари над висовима Јаворником, Студеном гором и Трешњевцем озон се , кажу у шали стручњаци, може рукама да захвати. Они истичу да је Хан Пијесак права ваздушна бања и по количини озона најзначајније мјесто у Европи. Бијели сњежни покривач се у Хан Пијеску, у самом граду и његовој околини задржава пуних 120 дана а наиђу године, кажу његови грађани, "кад се зима и више одуљи к'о гладна година". И док су на Савиндан у Вишеграду стидљиво на ливадама провиривале прве јагорчевине, висибабе су се већ одомаћиле. И док у долинама Дрине и других ријека снијегу није било ни трга, па и у сусједном Сокоцу, Хан Пијеском је царовао бијели покривач дубок четрдесетак центиметара. Мало је градова на овим просторима у којима смрче и јеле, као у свом природном станишту расту скоро у центру, мјеста, гдје је, како кажу метеоролози, јесен топлија од прољећа. Овдје је средња годишња температура само 6,5 степени Целзијусових. Територија ове општине или обилују изворима или воде нема никако па се сељаци њом, као у херцеговачким мјестима, снабдијевају из чатрња... У току сушног љета ватрогасци из Хан Пијеска цистернама допремају како од жеђи не би поскапала и стока и људи. Сурова клима, оштри вјетрови, дуга зима нису вијековима погодовали за стварање већих насеља на овој висоравни. С обзиром на то да је овим правцем из Сарајева преко Романије ка Дрини водио стари каравански пут око њега су почели да ничу ханови. Ова дионица пута јединствена је по томе што су по њима и мјеста добила имена . Тако и сад поред Хан Пијеска постоји Хан Поглед, Хан Мачковац, Хан Ханић... Од јесени, па све до маја, села око Хан Пијеска као да спавају зимским сном. Умотана у дебео покривач бљеште исконском љепотом, зраче оним недирнутим дијелом природе који се ријетко гдје може видјети. Кућице шћућурене испод крошања поносних оморика вијугавим траговима дима говоре да у њима има још живота и суве буковине да створи топлу породичну атмосферу. Ту у бјелини говором звиждука оглашавају се вјетрови са оближњих коса и превоја, шапућу планински поточићи сакривени цјелцем, понекад прелети полусмрзнута птица и гракне гавран на осушеном стаблу крушке дивљаке. И живот овдје успорено тече. У мјесту Пјеновцу тек су на Савиндан добили сигнал мобилне телефоније а у центру села немогућ је пријем било ког телевизијског канала. Општинари су обећали да ће се на новоизграђени стуб поставити и телевизијски предајници. Текст и фотографије Радоје ТAСИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.