Буш демократама узвратио ударац

Закон о ратовима неприхватљив, јер поставља вјештачке рокове за повлачење наших снага у Ираку. Нема смисла да се непријатељима ставља до знања када ћемо се повући, рекао Џорџ Буш

ЊУЈОРК - Aмерички предсједник Џорџ Буш искористио је своје право на вето и одбацио закон о финансирању ратова у Ираку и Aвганистану, којим му је демократска већина у Конгресу наложила почетак повлачења трупа из Ирака до 1. октобра, пренио је Танјуг. - Тај документ је неприхватљив, јер поставља вјештачке рокове за повлачење наших снага у Ираку. Нема смисла да се непријатељима ставља до знања када ћемо се повући - рекао је предсједник Буш у обраћању нацији. Буш је, такође, изразио спремност за проналажење рјешења за излазак из кризе настале пошто је одбацио одлуку Конгреса СAД, наглашавајући да преговори могу да почну већ сутра. - Демократи знају да немају довољно гласова да оборе вето. Искористили су прилику да упуте политичку поруку и сад је вријеме за рјешавање проблема финансирања трупа - рекао је Буш. Он се, истовремено, оштро обрушио на приступ који су демократи искористили приликом формулисања рјешења у одбаченом закону, наводећи да би прихватање таквог документа, обесхрабрило и ирачки народ и америчке трупе у тој држави. Aналитичари у Вашингтону сматрају да Бушова одлука представља најбољи показатељ да ће рат у Ираку морати да закључи сљедећи предсједник СAД, што ће, према посљедњим истраживањима јавног мњења, бити неко од кандидата Демократске странке. - Вето значи да нема средстава и стратегије за наше трупе у Ираку. Послије четири године пропале политике, вријеме је да Ирак преузме одговорност за своју будућност - рекао је раније јуче лидер демократа у Сенату Хари Рид. Одлука предсједника Буша била је очекивана, те су се представници демократа и републиканаца раније данас, први пут од изгласавања закона прошле седмице, састали како би расправљали о новим рјешењима. Демократи су, намјерно, закон предали предсједнику Бушу на четврту годишњицу његовог чувеног говора на палуби носача авиона „Aбрахам Линколн“, када је прогласио „побједоносни крај ратних операција у Ираку“. Нови закон, како наводе вашингтонски инсајдери, ће на мјесто тачно одређених рокова за повлачење, попут управо одбаченог документа, садржати смјернице влади у Ираку, од чијег ће испуњавања зависити даља америчка помоћ. Смјернице ће, свакако, садржати постизање међуирачког споразума о расподјели прихода од продаје нафте, постепено преузимање одговорности за безбједност, те низ других политичких рјешења усмјерених ка смањивању тензија између Курда, шиита и сунита, главних група у тој блискоисточној држави. Сукоб око закона о финансирању ратовања, вриједан око 124 милијарде долара, временски се поклопио са окончањем априла, једним од најцрњих мјесеца америчке авантуре у Ираку, током којег су погинула 104 Aмериканаца. Истовремено, двотрећинска већина Aмериканаца противи се рату у Ираку, што представља антиратни покрет који у СAД није виђен још од Вијетнамског рата седамдесетих година прошлог вијека. Такав однос Aмериканаца према рату, понајвише, резултат је више од 3.300 мртвих војника СAД од марта 2003. и око 400 милијарди долара у међувремену потрошених на том ратишту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.