Благодети слатинске љековите воде

Иако сезона купања у базенима почиње тек 1. јула, капацитети бање одавно су попуњени, а како су истакли у Заводу за физикалну рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“, листа чекања на слатинску терапију одавно је досегла број од хиљаду пацијената

ЛAКТAШИ - Бања Слатина, поред бање Лакташи, друго по важности љечилиште на подручју ове општине, од 2007. године послује по европским стандардима. Наиме, на Видовдан 2005. Слатину је захватило олујно невријеме које је девастирало комплетан бањски комплекс, а посебно постојеће смјештајне капацитете. Након тога, у реконструкцију базена и смјештајних објеката власник овог љечилишта, заснованог на експлоатацији термоминералних извора, бањолучки Завод за физикалну рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ уложио је преко четири милиона марака. Читав тај пројекат са 360 хиљада марака помогле су двије италијанске покрајине Марке и Ређо Емилија, преко свог Министарства спољних послова и Влада Републике Српске. Након двије године данас реновирани бањски комплекс располаже са 240 кревета, од чега новоизграђени хотел са 27 двокреветних соба, три двокреветна апартмана и три једнокреветне собе. Све собе имају тоалет, ТВ, телефон, а у апартманима је доступна и Интернет конекција. Прошлог мјесеца пуштен је у рад и реконструисани павиљон бањског комплекса, који је протеклих поратних година служио као колективни избјеглички центар. У овај данас модеран објекат са новим терапијским блоком високог нивоа опремљености Фонд здравственог осигурања Републике Српске уложио је око 1,1 милиона марака. Бања располаже са три базена, 16 индивидуалних када и једним базеном унутар хотела. За мјесец дана требало би да прораде и три спољна базена за терапију блатом. Иако сезона купања у базенима почиње тек 1. јула, капацитети бање одавно су попуњени, а како су истакли у „Зотовићу“, листа чекања на слатинску терапију одавно је досегла број од хиљаду пацијената. - Долазим овдје 20 година. Што се тиче терапеутских услуга, њихов квалитет је константно на високом нивоу. Једино од ове године поправио се смјештај. Сада то не може да се пореди са протеклим годинама. Не разликује се од, рецимо, бања у Словенији, гдје сам такође чест гост - рекла је Стојанка Келечевић из Ријеке. Срећу да су пред шпиц сезоне ушле у рехабилитациони циклус имале су и Радмила Јовичић из Бање Луке и Станка Aлексић из Градишке. Благодети љековите воде и вјеште руке терапеута користи и члан Одбојкашког клуба инвалида из Лакташа Слободан Јовандић. Он је истакао да послије напорног тренинга ништа не опушта као купање, а поред тога слатински термални извори празне и „батерије савремене нервне напетости“, што потврђује и његов клупски колега Стојко Панџић из Шушњара. - Лијечим кичму. Нема гдје нисам ишла. Била сам и у Aустрији, али овдје ми се највише свиђа. Задовољна сам и смјештајем, а терапијом посебно. Уједно, ово је лијеп крај, има простора за дуге шетње по лијепом крајолику - рекла је Станка Aлексић. Како је истакла начелник Реуматолошке службе примаријус др Биљана Милић-Крчум, већ вијековима је познато да воде бање Слатина постижу изванредне резултате у лијечењу реуматских обољења, пострауматских стања, хроничних урогениталних обољења, неких облика стерилитета, неуролошких обољења и стања послије прелома костију, као и хируршких интервенција на коштано-зглобном систему. - Тренутно смо у договорима са Министарством здравља и Фондом здравственог осигурања да овдје у Слатини направимо центар ортопедске хирургије за спортске повреде, односно спортску медицину. То би било засебно одјељење ортопедије апартманског типа гдје би се пружале здравствене услуге по свјетским стандардима - навео је директор Завода за физикалну рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ др Горан Талић. У Слатини већ планирају изградњу новог хотела, са рестораном у приземљу, велнес центром на првом и конгресном двораном са 260 мјеста на другом спрату. - Имамо одличну сарадњу и са општином Лакташи, која је уложила напоре да свих ових година Слатину сачува специфичан амбијенталан изглед. Општина нам излази у сусрет и у вези са измјештањем главне слатинске саобраћајнице преко које нам је у плану градња топловодне везе између бањских базена и хотелског смјештаја, како би туристичку понуду овог краја проширили на читаву календарску годину. У вези с тим истичем да смо у току двогодишњих инвестиционих радова ријешили и систем гријања који се заснива на природно врућој термалној води, тако да немамо трошкове ни електричне енергије ни нафте која је потребна за гријање - истакао је др Талић. У читавој овој причи о познатом бањском љечилишту смјештеном у прелијепом брежуљкастом крајолику, на пола пута између Лакташа и Бање Луке, треба рећи да је било познато још у доба владавине Aустроугарске. У Слатину су посјетиоци из Бање Луке већ 1922. године долазили аутобусом и луксузним таксијем браће Дивјак. Из туристичког водича објављеног 1938. године видљиво је да је Слатина аутобусом била повезана и са Градишком, Окучанима, Сарајевом, Дервентом, Бродом. Занимљиво је поменути да су, по записима хроничара из оних времена, становници Слатине и лакташке општине видјели први аутомобил 1905. године. Било је оглашено да ће проћи кроз оближње Клашнице. Много људи је дошло да га види, а то чудо се није зауставило већ само пројурило на велико чуђење присутних. Било како било, вријеме од „јаруге пуне блата у којој се народ брљугао“, како се наводи у старим хроникама одавно је прошло и нестало са одласком турске царевине, њихових ага и бегова. Кроз протекло стољеће и по Слатина се афирмисала као јединствени бањско-туристички центар, који има богату прошлост, а вјерујемо и будућност. Текст и снимци Д. ДAВИДОВИЋ МИНИСТAР ШКРБИЋ О томе да је намјера Владе Републике Српске да од здравствених услуга направи извозни производ Српске, од кога ће читаво друштво имати користи, говорио је приликом посјете овом бањском комплексу и министар здравља Српске Ранко Шкрбић. - До сада су највеће интересовање показали Словенци, како за рехабилитацију, тако и за оперативне захвате које би могли обављати у „Зотовићу“. У том смислу и Министарство здравља улаже напоре да затвори једну неславну страницу наше прошлости у којој је здравство била запостављена дјелатност. Термоминерални извори и рехабилитациони центри могли би да постану основ туристичке понуде Српске, а почетак свега овог видљив је у Слатини, која поставља стандарде испод којих здравство Српске не смије да иде - рекао је министар Ранко Шкрбић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.