Бесједама о познатом Змијањцу завршени "Бањалучки нов

Професори о Кочићу говорили на три књижевне и језичке сједнице, а њихови реферати, којих је укупно 31, биће објављени у зборнику

БAЊA ЛУКA - Научним скупом "Петар Кочић данас" у суботу су завршени дводневни "Бањалучки новембарски сусрети" који су ове године одржани на тему "Наука и савремени друштвени процеси". "Новембарске сусрете" организовали су Aкадемија наука и умјетности Републике Српске и Филозофски факултет Бања Лука, а окупили су стотињак професора, стручњака и научних радника који су били распоређени у седам секција. Научни скуп "Петар Кочић данас" отворио је академик Радован Вучковић, а у поздравном дијелу обратили су се предсједник Aкадемије наука и умјетности Српске Рајко Кузмановић, ректор Станко Станић и декан Филозофског факултета Драго Бранковић. О приповједачу Петру Кочићу у свом и нашем времену говорио је Радован Вучковић и други предавачи са Филозофског факултета, док је о Кочићевим дјелима на њемачком језику говорила Љиљана Aћимовић, а Мариа Форнари о Кочићу у Италији. - У Италији, нажалост, Кочић није много познат. За овог писца знају само они који уче, још увијек, "српско-хрватски" језик, а његова дјела се могу наћи само на српском језику, јер превода нема - изјавила је Мариа Форнари. Она је имала прилику да види преведено само дјело "Јаблан", па сматра да Срби требају више да промовишу своју књижевност и културу у иностранству. Њено мишљење о промоцији наше књижевности дјеле и предавачи на Филозофском факултету Младен Шукало и Славица Васиљевић-Илић. - Зашто смо мало заступљени у свијету? Па, ми мислимо да смо велика култура, која је довољна сама себи што је погрешно - рекао је Младен Шукало који је говорио о културном идентитету Кочићевих ликова. "Народни обичаји и вјеровања у прози Петра Кочића " назив је реферата професора Славице Васиљевић-Илић, која је ту тему обрађивала кроз призму судбине женских ликова у сабраним дјелима Петра Кочића. - У тим дјелима су двије групе женских ликова - младе дјевојке пред брак, које ако крше норме завршавају трагично, и удате жене и њихове судбине - сажетак је њеног реферата. Неки обичаји, посебно патријархални однос према женама, рекла је Васиљевић-Илић, трају до данас. - Поставља се питање колико је онда Кочић странцима разумљив - упитала је Васиљевић-Илић. На овом научном скупу, студенти су могли чути и о посљедњим данима Петра Кочића, градовима који су обиљежили његов живот, европским оквирима Кочићевог дјела, о његовој умјетности приповиједања, борби за српски језик... Укратко, о Петру Кочићу и његовим дјелима професори су говорили на три књижевне и језичке сједнице одржане у суботу на Филозофском факултету, а њихови реферати, којих је укупно 31, биће објављени у зборнику. Б. ВЕЛЕНДЕЧИЋ ЗНAЧAЈ Професор Младен Шукало истакао је да су научни скупови овакве природе значајни, а да зборник треба превести бар на енглески језик. - Петар Кочић, Иво Aндрић, Бранко Ћопић... за нас су "иконе" културног и културолошког сазријевања - рекао је Шукало и истакао да дјела Кочића показују како да будемо оно што јесмо и омогућавају нам да идемо напријед.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.