Зоран Мока Славнић, легенда југословенске кошарке, за “Глас Српске”: Тате су и даље у форми

Бањалука - И даље мислим да мајке на овим просторима рађају талентовану децу, што значи да су мужеви у форми, али и да је на пољу организације и идеја када је у питању кошарка нешто затајило. Не могу да прихватим да на овим просторима који су давали светски познате играче више нема талената.

Рекао је ово “Гласу Српске” Зоран Мока Славнић, легенда југословенске кошарке и члан чувеног трија “Кића, Праја, Мока”, који су бившој држави додијелили прегршт славља и најсјајнија одличја са Олимпијских игара, Европског и Свјетског првенства.

- Мислим да је у питању само воља и организација, чак да није у питању ни новац, којег, нажалост, нема довољно, али се може и без њега уколико има талената, уколико се са њима стручно ради.

Глас: Познати сте као први селектор Србије и као човјек који је на Европско првенство 2007. године повео девет дебитаната, који су сада носиоци игре ове репрезентације, што је свакако једна ваша лична сатисфакција?

Славнић: Убио бих се да се није десило бар на том плану, да нисам својој земљи оставио могућност да играчи којима сам отворио врата велике сцене сада нису носиоци игре. Због лошег резултата одмах сам добио ногу, нажалост, тако је то код нас, јер кошарку воде они који не разумеју њен дух и дух спорта уопште, али је мој наследник Душан Ивковић наставио где сам ја стао, па сада готово сви момци које сам повео чине окосницу репрезентације. Свакако да ми је то сатисфакција, јер се показало да нисам погрешио у одабиру играча.

Глас: Тренутно стање у српској кошарци није баш на узорном нивоу. Шта је потребно да се промијени па да кошаркаши поново доносе медаље са највећих такмичења?

Славнић: У Србији практично постоје само три клуба која су интересантна. Звезда и Партизан, који никада неће нестати, и Раднички из Крагујевца. Остало је туга и беда, мало се Војводина “копрца” и могла би да направи нешто у будућности ако овако настави. Људи који се баве кошарком раде погрешно, ограничени су на микросредине и клубове који су у њиховим градовима и у таквој консталацији снага најорганизованији клуб у држави Партизан доминира већ деценију. Не бих желео да им одузмем ништа од оног што су урадили и што раде, али за њихове шампионске прстене свакако су заслужни и остали који раде на трагичан начин. Изгледа да су паметнији од осталих и да користе предности које су им омогућене.

Глас: Поменули сте вашу Звезду, која пролази кроз један турбулентан период, имала је солидну сезону, али је Светислав Пешић на излазним вратима клуба и у овом тренутку није јасно шта ће се дешавати на Малом Калемегдану. Какав је Ваш коментар?

Славнић: Звезда је мој клуб и не желим много да их критикујем да неко не помисли да сам љубоморан што тренутно нисам у Звезди. Не видим неку дугу перспективу на начин који клуб тренутно функционише. Пешић је велики тренер, моја генерација и са моје стране неће имати никакву критику, нека га критикују они што раде с њим. Тужно је да читамо последњих неколико дана о тужбама ФИБА, о “љубави” између њега и Небојше Човића и све је то помало смешно. Уколико схвате једног дана да им недостаје спортски педигре и логистика, можда ће кренути напред као и Партизан, у супротном ако се буду везивали у ситне кланове и буду веровали да појединац може све сам, десиће се да ће Партизан бити још 100 година шампион и да ће оборити све могуће рекорде.

Глас: Кошаркашка лига Србије је новим правилима изгубила готово сваки значај, јер је практично постала квалификационо такмичење за Јадранску лигу у којој ће се вадити визе за евро такмичења. Шта мислите о томе?

Славнић: Чувена је изрека да велика риба једе малу и тај завистан однос тоталног обезвређивања домаћег првенства је узео маха, што је врло погубно за кошарку у Србији. УЛЕБ диктира све, Партизан је поново остао без А лиценце за наступе у Евролиги и ту нема шта да се прича. Њих не интересује сиротиња ни резултат, све иде ка томе да ће направити затворену лигу, лигу за богате, тако да је јако тешка ситуација што се тиче домаћег првенства и питање је како ће се све то завршити.

Глас: Били сте познат као “виц” играч, који је на паркету импровизовао и давао додатну љепоту магичној игри. У посљедње вријеме на овим просторима је све мање таквих играча, можете ли да кажете чија је то кривица?

Славнић: Почећу са Игокеом, најбољим клубом у Републици Српској, који је респектабилан тим на овим просторима, али никако не може да пређе тај праг и неће га прећи све док не доведе тренера који има харизму и зна шта жели да направи од клуба. Код нас су тренери генерално постали алхемичари, све се ради по шаблонима, удари, саплети, откини, гранитна одбрана, па људи кога то интересује? НБА лига одавно би била угашена да су пратили ту филозофију. Наши тренери се изгледа максимално труде да спутају и у шаблон убаце момке који знају да играју, којима је Бог дао таленат и креативност. Уместо да поспешују то што имају, они не знају то да искористе и неће бити случајно ако се у будућности покаже да су најуспешнији тренери који су прошли школу бивше Југославије. Ти остаци школе су толико јаки да ће и најлошији тренери из тог доба бити најбољи у будућности, јер млади који долазе нису имали ту школу и у старту су хендикепирани. Надам се да ће се то променити и да ће тренери коначно схватити да не упропаштавају све што вреди.

Глас: За 29. јул заказана је пријатељска утакмица између Србије и Украјине, која ће се играти у Бањалуци.

Славнић: Врло важно је да спрега између Срба мора да буде јача, снажнија и више израженија и то је одличан корак ка том циљу. Надам се да ће публика у Бањалуци уживати и да ће репрезентација Србије на тај начин анимирати много дечака и девојчица који ће почети да се баве кошарком и у можда постати велике звезде у будућности.

Квалификације

Глас: Идућег мјесеца почињу квалификације за Европско првенство, у којима је Србија фаворит. Какво је Ваше мишљење о овој селекцији?

Славнић: Било би смешно да коментаришем квалификације и да страхујемо од њих, јер оне треба да послуже као разигравање и уигравање за велика такмичења. Упркос свим проблемима имамо добру селекцију која не би смела да страхује од ривала у групи и која би морала да размишља у правцу освајања медаља на предстојећим великим такмичењима и повратку на стазе успеха које су красиле наш најтрофејнији спорт свих ових година.

Фондација “Феникс”

Глас: Дошли сте у Источно Сарајево на позив кошаркашке фондације “Феникс”, која организује камп и има велике планове у будућности?

Славнић: Јако се пријатно осјећам и драго ми је што сам дошао. У упознавању и причи видео сам и чуо фантастичне идеје за следеће акција и био сам врло изненађен плановима које има први човек фондације Јездимир Милошевић, поготово са халом на Палама, која је кључна у идејама које имају и даје специјалан укус акцијама које треба да се спроведу. Дуго нисам срео човека са таквим идејама, поготово на овим просторима, и некако ми је вратило веру да овде може да се покрене нешто што можда нико није ни сањао. Фондација би требало да пређе у клуб који делује целу годину и који би био респектабилан на овим просторима, а можда и шире.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.