Zoran Moka Slavnić, legenda jugoslovenske košarke, za “Glas Srpske”: Tate su i dalje u formi

Banjaluka - I dalje mislim da majke na ovim prostorima rađaju talentovanu decu, što znači da su muževi u formi, ali i da je na polju organizacije i ideja kada je u pitanju košarka nešto zatajilo. Ne mogu da prihvatim da na ovim prostorima koji su davali svetski poznate igrače više nema talenata.

Rekao je ovo “Glasu Srpske” Zoran Moka Slavnić, legenda jugoslovenske košarke i član čuvenog trija “Kića, Praja, Moka”, koji su bivšoj državi dodijelili pregršt slavlja i najsjajnija odličja sa Olimpijskih igara, Evropskog i Svjetskog prvenstva.

- Mislim da je u pitanju samo volja i organizacija, čak da nije u pitanju ni novac, kojeg, nažalost, nema dovoljno, ali se može i bez njega ukoliko ima talenata, ukoliko se sa njima stručno radi.

Glas: Poznati ste kao prvi selektor Srbije i kao čovjek koji je na Evropsko prvenstvo 2007. godine poveo devet debitanata, koji su sada nosioci igre ove reprezentacije, što je svakako jedna vaša lična satisfakcija?

Slavnić: Ubio bih se da se nije desilo bar na tom planu, da nisam svojoj zemlji ostavio mogućnost da igrači kojima sam otvorio vrata velike scene sada nisu nosioci igre. Zbog lošeg rezultata odmah sam dobio nogu, nažalost, tako je to kod nas, jer košarku vode oni koji ne razumeju njen duh i duh sporta uopšte, ali je moj naslednik Dušan Ivković nastavio gde sam ja stao, pa sada gotovo svi momci koje sam poveo čine okosnicu reprezentacije. Svakako da mi je to satisfakcija, jer se pokazalo da nisam pogrešio u odabiru igrača.

Glas: Trenutno stanje u srpskoj košarci nije baš na uzornom nivou. Šta je potrebno da se promijeni pa da košarkaši ponovo donose medalje sa najvećih takmičenja?

Slavnić: U Srbiji praktično postoje samo tri kluba koja su interesantna. Zvezda i Partizan, koji nikada neće nestati, i Radnički iz Kragujevca. Ostalo je tuga i beda, malo se Vojvodina “koprca” i mogla bi da napravi nešto u budućnosti ako ovako nastavi. Ljudi koji se bave košarkom rade pogrešno, ograničeni su na mikrosredine i klubove koji su u njihovim gradovima i u takvoj konstalaciji snaga najorganizovaniji klub u državi Partizan dominira već deceniju. Ne bih želeo da im oduzmem ništa od onog što su uradili i što rade, ali za njihove šampionske prstene svakako su zaslužni i ostali koji rade na tragičan način. Izgleda da su pametniji od ostalih i da koriste prednosti koje su im omogućene.

Glas: Pomenuli ste vašu Zvezdu, koja prolazi kroz jedan turbulentan period, imala je solidnu sezonu, ali je Svetislav Pešić na izlaznim vratima kluba i u ovom trenutku nije jasno šta će se dešavati na Malom Kalemegdanu. Kakav je Vaš komentar?

Slavnić: Zvezda je moj klub i ne želim mnogo da ih kritikujem da neko ne pomisli da sam ljubomoran što trenutno nisam u Zvezdi. Ne vidim neku dugu perspektivu na način koji klub trenutno funkcioniše. Pešić je veliki trener, moja generacija i sa moje strane neće imati nikakvu kritiku, neka ga kritikuju oni što rade s njim. Tužno je da čitamo poslednjih nekoliko dana o tužbama FIBA, o “ljubavi” između njega i Nebojše Čovića i sve je to pomalo smešno. Ukoliko shvate jednog dana da im nedostaje sportski pedigre i logistika, možda će krenuti napred kao i Partizan, u suprotnom ako se budu vezivali u sitne klanove i budu verovali da pojedinac može sve sam, desiće se da će Partizan biti još 100 godina šampion i da će oboriti sve moguće rekorde.

Glas: Košarkaška liga Srbije je novim pravilima izgubila gotovo svaki značaj, jer je praktično postala kvalifikaciono takmičenje za Jadransku ligu u kojoj će se vaditi vize za evro takmičenja. Šta mislite o tome?

Slavnić: Čuvena je izreka da velika riba jede malu i taj zavistan odnos totalnog obezvređivanja domaćeg prvenstva je uzeo maha, što je vrlo pogubno za košarku u Srbiji. ULEB diktira sve, Partizan je ponovo ostao bez A licence za nastupe u Evroligi i tu nema šta da se priča. Njih ne interesuje sirotinja ni rezultat, sve ide ka tome da će napraviti zatvorenu ligu, ligu za bogate, tako da je jako teška situacija što se tiče domaćeg prvenstva i pitanje je kako će se sve to završiti.

Glas: Bili ste poznat kao “vic” igrač, koji je na parketu improvizovao i davao dodatnu ljepotu magičnoj igri. U posljednje vrijeme na ovim prostorima je sve manje takvih igrača, možete li da kažete čija je to krivica?

Slavnić: Počeću sa Igokeom, najboljim klubom u Republici Srpskoj, koji je respektabilan tim na ovim prostorima, ali nikako ne može da pređe taj prag i neće ga preći sve dok ne dovede trenera koji ima harizmu i zna šta želi da napravi od kluba. Kod nas su treneri generalno postali alhemičari, sve se radi po šablonima, udari, sapleti, otkini, granitna odbrana, pa ljudi koga to interesuje? NBA liga odavno bi bila ugašena da su pratili tu filozofiju. Naši treneri se izgleda maksimalno trude da sputaju i u šablon ubace momke koji znaju da igraju, kojima je Bog dao talenat i kreativnost. Umesto da pospešuju to što imaju, oni ne znaju to da iskoriste i neće biti slučajno ako se u budućnosti pokaže da su najuspešniji treneri koji su prošli školu bivše Jugoslavije. Ti ostaci škole su toliko jaki da će i najlošiji treneri iz tog doba biti najbolji u budućnosti, jer mladi koji dolaze nisu imali tu školu i u startu su hendikepirani. Nadam se da će se to promeniti i da će treneri konačno shvatiti da ne upropaštavaju sve što vredi.

Glas: Za 29. jul zakazana je prijateljska utakmica između Srbije i Ukrajine, koja će se igrati u Banjaluci.

Slavnić: Vrlo važno je da sprega između Srba mora da bude jača, snažnija i više izraženija i to je odličan korak ka tom cilju. Nadam se da će publika u Banjaluci uživati i da će reprezentacija Srbije na taj način animirati mnogo dečaka i devojčica koji će početi da se bave košarkom i u možda postati velike zvezde u budućnosti.

Kvalifikacije

Glas: Idućeg mjeseca počinju kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, u kojima je Srbija favorit. Kakvo je Vaše mišljenje o ovoj selekciji?

Slavnić: Bilo bi smešno da komentarišem kvalifikacije i da strahujemo od njih, jer one treba da posluže kao razigravanje i uigravanje za velika takmičenja. Uprkos svim problemima imamo dobru selekciju koja ne bi smela da strahuje od rivala u grupi i koja bi morala da razmišlja u pravcu osvajanja medalja na predstojećim velikim takmičenjima i povratku na staze uspeha koje su krasile naš najtrofejniji sport svih ovih godina.

Fondacija “Feniks”

Glas: Došli ste u Istočno Sarajevo na poziv košarkaške fondacije “Feniks”, koja organizuje kamp i ima velike planove u budućnosti?

Slavnić: Jako se prijatno osjećam i drago mi je što sam došao. U upoznavanju i priči video sam i čuo fantastične ideje za sledeće akcija i bio sam vrlo iznenađen planovima koje ima prvi čovek fondacije Jezdimir Milošević, pogotovo sa halom na Palama, koja je ključna u idejama koje imaju i daje specijalan ukus akcijama koje treba da se sprovedu. Dugo nisam sreo čoveka sa takvim idejama, pogotovo na ovim prostorima, i nekako mi je vratilo veru da ovde može da se pokrene nešto što možda niko nije ni sanjao. Fondacija bi trebalo da pređe u klub koji deluje celu godinu i koji bi bio respektabilan na ovim prostorima, a možda i šire.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.