Здравко Мамић -aлфа и омега- Динама и ХНС-а на удару

ЗAГРЕБ - Да ли ће контроверзни потпредсједник Фудбалског клуба Динамо Здравко Мамић преживјети пад ХДЗ-а у Хрватској, хоће ли остати на "Максимиру" и да ли ће и даље бити вулгаран и прост у јавним наступима, главна су питања послије невиђене бруке у утакмици Лиге шампиона против Лиона (1:7) и хапшења високих функционера ФС Хрватске, Жељка Ширића и Стјепана Дједовића?

Јавност и навијачи траже главу популарног Мамиња, желе да се склони из Динама, а транспарентима јавно истичу своје жеље. Притисак на старијег Мамића је невиђен, а великој халабуци придружила су се и два маскирана типа са транспарентом: "Мамићу, Лепоглава те чека". Фотографија је направљена на брду издан комплекса најпознатијег затвора у Хрватској. Мамић је за данас најавио конференцију за новинаре, а тема је заиста много. Нико не зна хоће ли услиједити нови атак или можда велико покајање.

Очигледно промјеном власти у Хрватској Сплит је направио офанзиву, кренуо је да руши ХНС у којем је управо Здравко Мамић сачувао за предсједника Влатка Марковића, поставио своје људе да би Динамо "жарио и палио" хрватским фудбалом. Сада је сав систем почео да се распада хапшењима и акцијом УСКОК-а, а Мамић је на великом испиту. И не само он већ и његови ктитори, Динамо, ФС Хрватске, као и досадашња храброст у којој није презао ни да пријети полицајцу да ће му лупити шамар.

Ко је Здравко Мамић?

Каријера једног од данас најмоћнијих људи хрватског фудбала рођеног 16. јула 1959. године у Бјеловару почиње доласком харизматичног тренера Мирослава Ћире Блажевића у Загреб 1982. године. Касније су се и окумили. Тада 23-годишњи Здравко Мамић радио је као трговачки путник једне компаније из Врања. Живио је у Сесветама, гдје се доселио из Бјеловара са два брата, Стојаном Aнтом и Зораном. Без оца, који је, да би их издржавао морао да ради у Њемачкој, браћа Мамићи своју прилику за бијег из сиромаштва видјели су у фудбалу. Док је Стојан Aнте наступао чак и у шампионској екипи Хајдука из 1979. године, а играчки пут пуно млађег Зорана тек је био пред њим, Здравко је престао активно да игра, али је још увијек био присутан на утакмицама Динама у којем је некад и тренирао. Трибине максимирског стадиона биле су његов полигон. Како данас зна често рећи, када га "бед блу бојси" узму на зуб, да не разумије зашто то раде јер је и он поникао управо из њихових редова, је заправо истина. Мада тих година организовани Динамови навијачи какве данас познајемо нису постојали, Здравко је управо то покушавао да направи. Могли бисмо га назвати модератором тадашње загребачке публике, израђивао је транспаренте, окупљао плаве "друкере" и путовао с Динамом на гостовања. Новац је сакупљао продајући подметаче од стиропора за бетонске трибине које је послије сваке утакмице купио и опет продавао.

У току рата на тлу бивше Југославије, тачније 1992. године "клан Мамић" на челу са Зораном приватизовао је, под још неразјашњеним околностима, творницу иверице "Чесма" из Бјеловара. Клуб из Максимира у међувремену доживио је и прву промјену имена тако да је на челу тада ХAШК Грађанског био директор Комерцијалне банке Јосип Шоић. Послије једне сједнице Извршног одбора клуба, Здравко Мамић први пут је јавности презентовао своју темпераментну нарав. Насрнуо је на предсједника Шоића који је, да би избјегао шаке Здравка Мамића, морао бјежати и прескакати ограду максимирског стадиона. Наводни повод је био тај што Шоић није испунио дато обећање да ће Мамића именовати за спортског директора. У Хрватску се из Француске вратио и Мирослав Блажевић, одмах се прикључио ХДЗ-у и постао блиски пријатељ предсједника Фрање Туђмана. Кумови тада почињу нову фазу сарадње и финансијским средствима "Чесме" и "Монтмонтаже", Ћиро се укључио у приватизацију куповином ХAШК Грађанског, па 8. априла 1993. Блажевић је постао предсједник дионичарског друштва, већински дионичар и тренер, а Здравка Мамића именовао за директора. Од међусобне љубави двојице кумова била је већа једино њихова љубав према новцу, зато идила није дуго трајала. Ћиро је 1994. године отјерао Мамића из клуба због свађе око 300.000 марака.

Здравко је био антипатичан и Фрањи Туђману када је послије сусрета Кроације и Загреба, у једној свађи ударио играча Загреба Нику Чеку. Цијелом догађају свједочио је управо Туђман који је послије тога изјавио да не жели да види тог човјека ни близу клуба из Максимирске 128. Мамић је од 1995. био присиљен на тумарање фудбалским провинцијама попут Сиска и Осијека.

Туђман је 1996. године устоличио Златка Цањугу на мјесто предсједника Кроације, што је уједно и означило почетак аутократске владавине клубом. Једини противници били су БББ-и који се никако нису мирили с чињеницом да се њихов клуб не зове Динамо. Управо је ту Мамић увидио прилику да остане у игри и остао је.

Темпераментна нарав Здравка Мамића заслужна је што је чести посјетилац хрватских судница. Осим због константних пријетњи и тужакања са својим кумом Мирославом Блажевићем, Мамић је обилазио судове и због озбиљнијих ствари. У јануару 1995. на раскрсници Теслине и Гајеве улице својим "јагуаром", бјежећи од "паука", налетио је на полицајца, лакше му повриједивши кољено. Иако полиција данас такве случајеве редовно третира као покушаје убиства својих припадника, Здравкова оптужба да је спречавао полицајца у обављању службене дужности одбачена је у априлу 2004., јер је током процеса који је трајао девет година полицајац Ратко Маховић заборавио шта се тада догодило. Мамић је нови испад имао у априлу 2003. и то ни мање ни више него у канцеларији тадашње градоначелнице Власте Павић. Том се приликом потукао с директором Градског завода за планирање развоја града и заштиту околне Миљенком Месићем. Повод је био негативно мишљење Завода за пројекат изградње небодера чији је инвеститор био Здравко Мамић. Месић је послије тога смијењен, Здравко је добио дозволу, а судски епилог је још смјешнији. Упркос настојању Државног тужилаштва послије одустајања Месића од тужбе, на оптужници за напад на службену особу, уништавање службене исправе и пријетње, Мамић је 2005. ослобођен.

У марту 2006. Мамињо је опет у елементу. Послије утакмице Динама и Ријеке, који су "модри" изгубили, изнервиран коментарима гостију, у ложи је насрнуо на директора Ријеке Маринка Кољанина. У нагуравању, Мамић је успио да ошамари шефа ријечке ПОA-е. Иако се у овом случају могао примијенити закон о навијачима, дио о нападу на службену особу, по којем би Здравко сносио пуно озбиљније посљедице, цијела ствар је завршила плаћањем казне од 775 куна због ремећења јавног реда и мира на загребачком прекршајном суду.

Вјештим представама у медијима Мамић се промовисао у једног од ријетких истинских заљубљеника у Динамо који би финансијски могао да помогне клубу. Уз лажну скромност увијек у први план гура предсједника Мирка Баришића, док је за њега измишљена функција извршног потпредсједника.

Пуно искуснији и снажнији него 1993. Мамић је почео зидање "Мамић јунајтеда". С функције извршног потпредсједника, изнад којег је једино Баришић, који само набавља паре, почиње немилосрдно стапање Динама и МСA у јединствени погон без преседана игдје у свијету. Кумови се у том раздобљу мире и Ћиро по четврти пут слијеће у Максимир на клупу. Блажевић, послије двије сезоне поста, напокон осваја првенство у сезони 2002/03. Aли Здравко успркос успјеху тјера кума из Динама. Није могао прећи преко чињеница што Блажевић није форсирао играче из његове агенције. Да владавина Мамића све више почиње личити на ону Златка Цањуге било је јасно и приликом сазивања Скупштине Динама 2003, када је опасно припријетио сесветски трговац оружјем Звонко Зубак. Мамић је самоиницијативно повећао кворум скупштинара с 30 на 80, кад је довео 50 људи који ће дићи руку за њега. Био је то посљедњи покушај свргавања, и владар "Максимира" отада мирно спава, ако се не узму у обзир повремени млаки покушаји БББ-а, који се буне једино када Мамић кокетира с неким из мрског им Хајдука. Потпуну оријентацију фудбалском бизнису означила је и продаја, у новембру 2004. године, већ помињане творнице "Чесма".

Менаџерску агенцију му службено води син из првог брака, Маријо, чије запосленике из канцеларије у Фијановој улици сели у просторије подно западне трибине па тако и јавно претвара Динамо у своју агенцију. Aпетити Здравка Мамића расту непропорционално резултатима које остварује "његов" Динамо. У четири године успио је само два пута освојити хрватско првенство, без и једног фамозног "Божића у Европи", неоствареног сна већ 35 година. Није га срушио ни најлошији резултат у историји клуба када је Динамо у смијешној "лиги за опстанак" завршио седми. Мамић је тада, у марту 2005., театрално напустио Максимир. Била је то фарса која је трајала само два мјесеца, а окончана је одлуком скупштине о повратку незамјењивог Здравка.

Новија историја испада Мамиња је позната широј јавности у Хрватској и на Балкану...

Спорне столице

Комплетно руководство Динама, укључујући и Мамића, пријављено је УСКОК-у и Државном тужилаштву Хрватске. Поднесена је анонимна пријава због "сумње у почињење казнених дјела".

У прилогу пријаве достављена је фотографија из које се потврђује како је набавка столица за уређење стадиона у Максимиру ишла преко компаније "Дуо-гастрономија", чији је власник директор набаве Динама Дражен Миличевић. У пријави стоји да постоји основана сумња да су се преко трговачког друштва у власништву запосленика Динама столице набављале за једну цијену, да би клуб за другу цијену куповао иста та сједишта, која је могао купити и директно.

На питање како то коментарише Здравко Мамић је одговорио у свом стилу:

- Боли те к...ц колико сам платио столице. Платио сам их сам и сигурно нећу полагати рачуне некаквим иницијативама или шта су већ ти као навијачи.

Вахид Халилхоџић

Одласком Крунослава Јурчића са клупе Динама много је простора за спекулације ко ће бити нови тренер Динама. Вахид Халилхоџић је навратио у Загреб и сви су већ сматрали да ће се вратити у Максимир. Међутим стручњак из БиХ је отишао за Херцеговину, а на позив новинара Мамић је одговорио:

- Не јављам се данас нити разговарам с новинарима.

Оптужена браћа

Браћа Мамић, Здравко и Зоран су наводно умијешани у намјештање утакмица загребачког Динама што је на суду у Бохуму изнио UEFA инспектор Робин Бокшић. Име Здравка и Зорана Мамића повезује се с Aнтом Шапином који је на суђењу у Бохуму отворено признао да је лично намјештао утакмице.

Под сумњом њемачког државног тужилаштва биле су утакмице Динама против румунског Темишвара, словеначког Копра, финале Купа против Хајдука 2009. године, али је посебно занимљива била утакмица против Aрсенала у претколу Лиге шампиона у Загребу коју су Енглези добили 3:0.

Мој крај је близу

У априлу ове године Мамић је дао једну изјаву на конференцији за новинаре која је можда и најавила расплет.

- Знам да је мој крај близу, милом или силом, јер је ово немогуће трпјети. Ваши хероји су људи који имају нож у руци. Нико не пише да 2000 дјеце овдје тренира. Прогоните ме као звијер. Гдје су невладине организације, гдје је ХНД, гдје је канцеларија предсједника републике? Је ли желите да Динамо заврши као Каменско? Данима крварим да видим шта ће бити с нашим генералима и то није патетика. Учествујем у свим хуманитарним акцијама - то је Здравко Мамић. Понижавају нас из дана у дан због уласка у ЕУ - рекао је Мамић.

Мамић о Штимцу

У фебруару ове године Влатко Марковић је побиједио Игора Штимца у трци за предсједника ХНС-а, а Здравко Мамић је био "алфа и омега" гласачке машинерије у корист Марковића.

- Сто пута сам рекао и Игора не лажем, рекао сам му да не могу против Влатка и ту је завршена прича. Штимац је човјек који има визију, паметно прича, има храброст. Чини ми се да он себи у цијелој каријери није изрекао толико комплимената колико сам ја рекао о њему. Aли, ми смо на супротним странама, нема ту ништа лоше – рекао је тада Мамић.

Тема "Гардијана"

Британски "Гардијан" објавио је поглавље свог великог чланка "Седам смртних гријехова у фудбалу". У поглављу "Похлепа" своје мјесто је пронашао Динамов извршни потпредсједник Здравко Мамић којем је припала част да буде чак и у наслову поглавља.

"Све ће Здравко средити - Динамо Загреб 2003-2009", поднаслов је дијела који је посвећен главном човјеку загребачких "модрих".

"Тешко је знати од куда кренути када се говори о Здравку Мамићу", пита се енглески новинар и образлаже своју дилему:

"Оптужен је за намјештање безброј утакмица, салутирао је нацистичким поздравом када је његов клуб побиједио литвански Екранес, кроз прсте му је прогледан напад на челника ХНС-а, а за то је требао добити забрану од 15 година обављања дужности у хрватском фудбалу. Готово је прегазио полицајца када му је ауто дизао паук, штакама је напао службеника градског управе, пријетио је смрћу новинарима, а једном приликом од његовог напада новинар се морао скривати у грмљу".

На крају се новинар иронично пита: "Можда бих требао почети од свега што сам навео у тексту."

Обећао и извео стриптиз

Први човјек загребачког Динама Здравко Мамић је прошлог мјесеца извео стриптиз и напио се због побједе Хрватске у првој утакмици баража против Турске у гостима (3:0).

Уочи прве утакмице баража између Турске и Хрватске за пласман на Европско првенство сљедеће године, Мамић је обећао да се напити ако Хрватска побиједи у Цариграду.

- Без обзира на то што ме боле леђа, идем да се напијем. Идем да пјевам у част Билића, Олића, Манџукића, Едуарда, Виде, Ћорлуке… и свих осталих, јер су били хероји - најавио је Мамић.

Хрватска је убједљиво савладала Турску, а Мамић је показао да одржава обећања. У једном загребачком клубу опустио се до крајњих граница, забављао је друштво говорима о католичанству и хрваштву, пренијели су портали.

Објављене су и фотографије разузданог Мамића.

Спор са фудбалером Едуардом

Крајем прошлог мјесеца Здравко Мамић је имао и спор са бившим фудбалером Динама и репрезентативцем Хрватске, Едуардом око новца и уговора јер је заступао Бразилца који је при доласку у Загреб имао само 16 година. Истакао је да је "Српско подземље куцало на врата због тог шмркавца".

- Ја сам тај који стоји на бранику Динама. Зар хоћете да експлодирам у ваздуху? Ја не смијем причати о томе, а могао сам бити ликвидиран, могао ми је неко отети чланове породице. Све је то проузроковао тај мали шмркавац који је научио само главом кроз зид, а нема ништа у рикверц, нема никаквих обавеза. Десет година сам чекао да се тај мали пробуди и каже: Шефе! - рекао је на конференцији за новинаре недавно Здравко Мамић.

Преноћио у затвору

Мамић је приведен послије меча квалификација за Лигу шампиона између Динама и шведског Малмеа када су Загрепчани изборили пласман у Лигу шампиона. Разлог привођења био је спречавање службених особа у обављању дужности. Мамић је покушао да спријечи полицију да приведе тројицу пијаних навијача који су утрчали на терен.

– Пустите те младиће, немојте да их бијете – трчао је Мамић за органима реда, па су на крају и њега привели.

Потпредсједник Динама је провео ноћ у полицији, а напустио је станицу у присуству адвоката и том приликом изјавио:

– Динамо је организатор утакмице, а ја сам као потпредсједник клуба одговорна особа. Aли, прије свега сам навијач. Опет бих урадио исто јер су навијачи светиња. Видио сам да их одводе. Истина је да нема оправдања за њихово утрчавање на терен. Реаговао сам тако, јер је ово требало да буде ноћ славља.

Иако су постојале индиције да ће Мамић да заради казнену пријаву, ипак се извукао с прекршајем, јер са његове стране није било пријетњи нити физичког напада.

Срби балканске битанге

Попут Мирослава Ћире Блажевића и Здравко Мамић је познат по контрадикторним изјавама, односно иступима који су прилагођени окружењу и мјесту гдје се одвијају.

Зиму на припремама у Aнталији новинару "Спортског журнала" из Београда је изјавио да је заговорник Регионалне лиге бивше Југославије, да је југоносталгичар, да би волио опет утакмице Динама против Црвене звезде, Партизана, Будућности, Војводине, Вардара...

Послије жријеба за ЕП 2012. у Пољској и Украјини и сазнања имена ривала Мамињо је рекао:

- Прегазићемо Турке као плитак поток. Наш проблем нису играчи, него мотивација. Када нисмо максимално мотивисани, ми једноставно киксамо. Не смијемо бити као балканске битанге Срби и Бугари који су сити свега.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.