Заједничка лига спас за фудбал

Почетак моје каријере на "Грбавици" незаборавни су тренуци у мом животу и увијек их се радо сјећам.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао некадашњи репрезентативац Југославије, фудбалер сарајевског Жељезничара, београдског Партизана и загребачког Динама Владо Чапљић.

- Имао сам десетак година када сам дошао на Грбавицу у Жељезничар. Прошао сам све селекције, најдражег клуба и у 16. години дебитовао против Хајдука. Била је то њихова чувена селекција која је жарила и палила гдје год је наступала. Тренер Ивица Осим је имао повјерење и наравно указао ми прилику коју нисам пропустио.

* ГЛAС: Која је то улога била на дебију, против некадашњих асова?

ЧAПЉИЋ: Како данас кажу популарно, десни спољни. Преживјети дуеле, а испред вас Ивица Шурјак или Славиша Жунгул, па то је било умјетност. По завршетку деби меча, са свих страна похвале и испало је да сам положио тест приправника.

* ГЛAС: Услиједила је узлазна путања, све до репрезентативног дреса Југославије?

ЧAПЉИЋ: Прошао сам све репрезентативне селекције, учествовао и на Олимпијским играма у Лос Aнђелесу 1984. године, када смо освојили и бронзану медаљу и својим наступима одушевили фудбалску нацију.

* ГЛAС: Менаџери су тада добили квалитетну робу за фудбалско тржиште?

ЧAПЉИЋ: Нисам могао спавати, био сам стално у жижи њиховог интересовања, нудили ме, продавали, без мојих консултација и на крају 1985. године капарисан сам од стране Партизана. Жарко Зечевић и Ненад Бјековић су одлучили да обучем "црно-бијели" дрес и нисам погријешио. Четири лијепе сезоне у Београду, двије титуле првака са тренерима Тодором Веселиновићем и Милошем Милутиновићем, који су ми дали пуну подршку у игри на мјесту штопера.

* ГЛAС: Послије епизоде у Партизану отишли сте у Динамо?

ЧAПЉИЋ: Динамо је одријешио кесу и куповао све што је занимљиво на фудбалском тржишту Југославије. Мирослав Ћиро Блажевић је изразио жељу да обучем дрес "модрих". Јосип Скоблар је започео велики пројекат са сјајном селекцијом, наставио Јосип Куже и Влатко Марковић да би се то једног дана све распало, као кула од карата, а у осталом и некадашња домовина.

* ГЛAС: Играчку каријеру завршили сте у Португалији?

ЧAПЉИЋ: Није било времена ни за шта. Мислило се о породици о опстанку и освануо сам у Португалији, лијепој медитеранској земљи. Наступао сам у Еспосендеу, двије сезоне, оптерећен свим и свачим али играло се мало за душу, мало за срце. Услиједила је повреда кољена, оперативни захват, рехабилитација и окончање каријере.

* ГЛAС: Да ли се неко сјетио од клубова за које сте наступали да Вам пружи било какву помоћ?

ЧAПЉИЋ: Партизан је велика институција и по повратку из иностранства радио сам маркетинг пет година за "црно-бијеле". Од 2003. године сам у тренерским водама, од Обреновца, Срема, Бежаније и нишког Радничког, гдје сам био директор омладинске фудбалске школе. Посљедњи тренерски позив био ми је у Радничком из Крагујевца гдје смо из Треће лиге ушли у Другу, а затим смо изборили пласман у Суперлигу Србије. Ту сам стао, јер немам профи лиценцу, за коју ћу надам се ускоро у Вогошћи стећи услове и ићи на практично стажирање.

* ГЛAС: Чували сте неугодне нападаче, а неки су Вам били и узори?

ЧAПЉИЋ: Драган Вујовић из Будућности и Aбид Ковачевић из Борца су све знали са лоптом и било је мајсторство задржати их у дуел игри. Ивица Шурјак је опет био нешто модерно у оно вријеме и ту је требало знање и брзина да би се укротио играч таквих квалитета. Осим покојног Јосипа "Шкије" Каталинског који нас је усмјеравао како да постанемо његови насљедници у сјећању ми је остао и Владислав "Блеки" Богичевић због своје харизме. У тренерском позиву много сам тренера промијенио, али вјерујте да је један Ивица Осим.

* ГЛAС: Имате породицу, два сина, гдје су они у спорту?

ЧAПЉИЋ: Имам дивну породицу, супругу Зорицу која ми даје подршку, сина Николу који похађа седми разред и нисам сигуран да ће бити у спортским водама, док син Марко (25) је спортски коментатор на каналу "Aрена спорт". Мајка и сестра су у мом родном граду и често их посјећујем. Наравно, сваки долазак у Сарајево је сусрет са старим пријатељима.

* ГЛAС: Да ли фудбал на бившим просторима СФРЈ има будућност?

ЧAПЉИЋ: Имам своје мишљење и оно се базира кроз економски развој ових простора. Што више унија у привреди то ће продуктивност бити већа. Тако и у спорту и фудбалу. Када буду заједничке лиге, онда се могу очекивати већа дјела, нови асови, јер су ови простори и ове нације пуни талената, који могу имати свјетске домете али у неквалитетним лигама и они остају на маргинама.

Играчка каријера

Владо Чапљић рођен је 22. марта 1962. у Сарајеву. Пионир, јуниор и на крају и првотимац сарајевског Жељезничара. Стипендиста овог клуба био је од 1978. до 1980, а професионалац од 1980. до 1985. године. Највредније резултате остварио је у дресу Жељезничара са којим је играо полуфинале Купа УЕФA. Потом је од 1985. до 1988. носио дрес, са којим је два пута био шампион Југославије (1986, 1987). Три године играо је и у првом тиму загребачког Динама (1988 - 1990), а, потом се вратио у Жељезничар (1990 -1991). Каријеру је завршио у португалском Еспосендеу, за који је наступао од 1992. до 1994. године. Играо је за све репрезентативне селекције бивше Југославије, од пионирске до сениорске. У генерацији која је 1979. била шампион Европе у конкуренцији фудбалера млађих од 21 године. У дресу олимпијске репрезентације освојио је бронзу на играма у Лос Aнђелесу (1984). У A селекцији одиграо је четири утакмице. Дебитовао је 1984. у пријатељском сусрету са Мађарском (2:1) у Суботици, а посљедњи меч за "плаве" одиграо је 1985. против Демократске Републике Њемачке (1:2) у Београду.

Тренерска каријера

Владо Чапљић је завршио Вишу тренерску школу. У Радничком из Обреновца био је и помоћни и први тренер, затим је сједио на клупи Срема из Јакова, па био директор омладинске школе у Бежанији. Радио је и у Тимочанину из Књажевца, Потом је био директор млађих категорија у Радничком из Ниша, а посљедњи клуб у којем је боравио био је крагујевачки Раднички.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.