Владимир Вања Гудељ - Радим у Селти, а срце на Полицама

Требиње - Старији љубитељи фудбала у Требињу кажу да је Владимир Вања Гудељ био предодређен да буде одличан фудбалер. Његова родна кућа је у кругу стадиона у Полицама па је он, хтио не хтио, одрастао уз фудбалску лопту.

У Леотару, некада најстаријем друголигашу бивше Југославије, почео је каријеру, у мостарском Вележу био члан генерације која је освојила Куп Југославије у незаборавном финалу са загребачким Динамом, а у Селти из Вига постао је легенда клуба.

Он је трећи најбољи Селтин стријелац у Примери са 68 постигнутих голова, те други најбољи у историји клуба кад су голови у било ком од такмичења у питању. Постигао је укупно 94 гола.

- Живим у Вигу у Шпанији, у Селти се старам о првој екипи. Некако је природно било да останем у том лијепом граду и клубу који има посебно мјесто у мом животу, али срце ми је на "Полицама" у мом Леотару гдје сам поникао - рекао је у телефонском разговору за "Глас Српске" Владимир Гудељ.

На помен Леотара глас му је задрхтао.

- Често се сјећам својих почетака на "Полицама", дана младости... јер дијете сам Леотара и увијек ћу бити везан за њега. Много сам научио од тренера Душана Радоје. Код њега сам проиграо, а радо се сјећам и Енвера Марића који ме је тренирао док сам носио дрес мостарског Вележа - наглашава Гудељ.

Посебно истиче да му је остао жал што Леотар никада није ушао у Прву лигу бивше Југославије, иако је неколико пута био на самом прагу.

- Имали смо квалитет за елиту али исто тако увијек остајали некако недоречени. У изузетно јакој конкуренцији било је врло тешко ући у Прву лигу и одржати се у њој. Тада смо за ривале имали одличне екипе - присјећа се Гудељ.

Каже да прати и дешавања у бх. фудбалу, нарочито резултате Леотара којег води његов велики пријатељ Владо Гаћиновић.

- Стално сам у току свих збивања, а откад је Владо тренер једва чекам сваки резултат и мислим да ће док води екипу имати пуно успјеха и Леотар и он као тренер.

Каже да у Требиње најчешће долази када је пауза у шпанској Примери.

- Дођем, одморим се и напуним батерије… Један дио мене увијек ће бити на "Балаидосу" у Вигу, а други на мојим "Полицама" - наглашава Гудељ.

 Леотар је био на прагу меча са екипом Селте у квалификацијама за Лигу шампиона 2003. године. До тог сусрета, ипак, послије пораза Леотара од Славије из Прага, није дошло. За кога би тада навијао, Гудељ нема дилему ниједног тренутка:

- Срце ми је почело да куца у Леотару… Све је јасно!

Каже да се радо сјећа дана док је играо за Вележ из Мостара.

- Вележ има специјално мјесто у мом срцу. Мостар ме је прихватио раширених руку. Ту сам стасао као професионални фудбалер и стекао пуно пријатеља за цијели живот. Сјећам се 1986. године када је Вележ освојио Куп Маршала Тита, што је за нас тада био невјероватан успјех. И сада кад се сјетим тих дана, срце ми заигра, Мостар је живио за фудбал. Сјећам се и побједе против Динама у финалу купа, побједе над Црвеном звездом у лиги од 5:0. Имали смо јак тим у којем су ми саиграчи били Горан Јурић, Семир Туце, Сеад Кајтаз, Владимир Матијевић, Предраг Јурић, Анел Карабег...

Моћни тим из Вига

Навијачи су Гудеља вољели гдје год да је наступао али чини се највише у Вигу док је играо за Селту.

- У Шпанији је јако велика разлика између првих пет екипа и осталих клубова у куповној моћи и то утиче на састав екипа па и на резултате. Мислим да се љубитељи фудбала више сјећају екипа које приказују лијеп фудбал па се резултати често забораве. У моје вријеме Селта је имала квалитетан тим. У одбрани су играли Салгадо и Касерес, у везном реду Мостовој, Карпин, Макелеле, а у нападу Ревиво и Катања. Лијепа времена… - каже Гудељ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.