Владимир Мицов, кошаркаш Галатасараја, за Глас Српске: Репрезентација је за мене затворена књига

Мислим да нисам заслужио онакав третман селектора Александра Ђорђевића, поготово што сам био један од најстаријих. Ипак, десило се то што се десило и за мене је репрезентативна прича завршена.

Рекао је ово за "Глас Српске" један од најбољих крилних кошаркаша Европе Владимир Мицов. Док његови бивши другови из репрезентације бију битку за одлазак у Рио де Жанеиро, Мицов умјесто на паркету "Комбанк арене" дио одмора проводи у Бањалуци и нерадо прича о ситуацији која се десила уочи Свјетског првенства у Шпанији.

- Данас ми је тешко када гледам те момке које знам и са којим сам био тамо. Можда ми није било суђено, а момцима желим све најбоље. Верујем да ће и у будућности успевати да обрадују нацију.

* ГЛАС: Иако сте израсли у врхунску класу, на почетку каријере није било све бајно. Шта је била прекретница да кренете узлазном путањом?

МИЦОВ: Лутао сам по Београду, нигде нисам успео да се задржим, а онда је уследио одлазак у Будућност, што је био пун погодак. Било је важно што сам отишао од куће, потписао четворогодишњи уговор, а клуб је тада кренуо буквално од нуле. Када сам дошао у Подгорицу, имао сам 20 година, тим је био млад, а Дејан Радоњић је постао тренер директно из патика. Он је мој кошаркашки отац, дао ми је минуте и слободу у игри, што сам добрим играма искористио.

* ГЛАС: Услиједио је одлазак на позајмицу у Партизан, у којем сте провели три мјесеца. Да ли је постојала опција да се сарадња продужи?

МИЦОВ: Била је то својеврсна награда, освојио сам првенство Србије, играо дерби, што стварно треба доживети и преживети, јер је у Србији то више од кошарке. Партизан је желео да ме доведе, али је то било нереално, јер је Будућност поставила велико обештећење. Радио сам са Душком Вујошевићем, који никада није доводио играча на три месеца, што је мени била велика сатисфакција.

* ГЛАС: Сезону сте провели и у Црвеној звезди. Какве утиске носите из другог "вјечитог" ривала?

МИЦОВ: То је била сезона иза завесе у "Пиониру". Одлазак тамо је моја највећа грешка. Немам ништа против Звезде, али сам као јуниор који је за Беопетрол играо Б лигу 25 минута по мечу прешао у Звезду са идејом да се скидам за први тим, а играм за јуниоре. Међутим, преко ноћи су паре ушле у клуб, доведена су велика имена и ја сам отишао у други план.

* ГЛАС: Са Кантуом сте пружали одличне игре у Евролиги, како гледате на период у том италијанском клубу?

МИЦОВ: Када сам долазио у Канту ништа нисам знао о клубу, само сам успео да нађем да је тамо давно био чувени Бора Станковић. Обожавам то место, имам доста пријатеља и тај део Италије око Милана и језера Комо је предиван. Клуб је био у доњем делу табеле до доласка тренера Андрее Тринкијерија, са којим смо играли Еврокуп и Евролигу. И даље сам у контакту са многима као и са Тринкијеријем. Сећам се да сам једном у аутобусу погледао играче око себе и запитао се "ко сте, бре, ви људи", али је Тринкијери показао да је одличан тренер, јер је извукао максимум из такве екипе.

* ГЛАС: Били сте члан ЦСКА, колики притисак носи играње за славни московски клуб?

МИЦОВ: Одлазак у Москву био је велики корак напред. Када сам гледао ЦСКА на телевизији мислио сам да нисам део тога, али онда кад одеш, видиш да су сви од крви и меса. Добро сам се снашао, имао сам лопту и слободу у креацији, али остаје жал за Евролигом. То је клуб са великом историјом, али цела руска кошарка има проблем јер нема навијаче. Када смо играли против Химкија председник Андреј Ватутин ме одвео са стране и рекао да је то дерби као код нас Партизан - Звезда, а онда уђем у халу која је празна па се уверим да није баш тако.

* ГЛАС: Да ли је ЦСКА најближи НБА лиги и какав је живот у Москви?

МИЦОВ: Имају одличне услове и приватни авион који је велика предност у односу на остале, јер смо имали дуге летове. Буџет је огроман, готово без ограничења, а као играч не бринеш ни о чему, осим о себи и кошарци. Москва је лепа, али веома хладна, иако лично обожавам снег. Највећи проблем је мрак који утиче на расположење и често ти није ни до чега. Путовања су била напорна, прво коло у мојој првој години путовали смо девет сати у Владивосток, при чему постоји разлика у временским зонама и онда такав треба да играш утакмицу.

Месина

* ГЛАС: У екипи ЦСКА је сарађивао са Етореом Месином, али клуб није успио да дође до трофеја Евролиге?

МИЦОВ: Месина је одличан тренер, обожавао сам његове тренинге, али мислим да се код вођења утакмица није најбоље снашао. Било је тешко, јер је имао много добрих и скупих играча, није успио добро распоредити улоге па је било много незадовољних.

Цимер Базилеа

* ГЛАС: У Кантуу сте свлачионицу дијелили са Ђанлуком Базилеом, у чему је тајна његове дуге каријере, јер и у 42. години има добру ролу у Орландини?

МИЦОВ: Са њим сам био цимер годину и још се држи. Одличан играч, сјајан шутер, а у Италији је то тако, сви играју дуго. Он је велики професионалац, сећам се кад смо играли Евролигу, у соби су били слаткиши и "кока-кола", ја му кажем: "Човече, поједи нешто", али није било шансе. То је један од разлога зашто и даље игра.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.