Vladimir Micov, košarkaš Galatasaraja, za Glas Srpske: Reprezentacija je za mene zatvorena knjiga

Mislim da nisam zaslužio onakav tretman selektora Aleksandra Đorđevića, pogotovo što sam bio jedan od najstarijih. Ipak, desilo se to što se desilo i za mene je reprezentativna priča završena.

Rekao je ovo za "Glas Srpske" jedan od najboljih krilnih košarkaša Evrope Vladimir Micov. Dok njegovi bivši drugovi iz reprezentacije biju bitku za odlazak u Rio de Žaneiro, Micov umjesto na parketu "Kombank arene" dio odmora provodi u Banjaluci i nerado priča o situaciji koja se desila uoči Svjetskog prvenstva u Španiji.

- Danas mi je teško kada gledam te momke koje znam i sa kojim sam bio tamo. Možda mi nije bilo suđeno, a momcima želim sve najbolje. Verujem da će i u budućnosti uspevati da obraduju naciju.

* GLAS: Iako ste izrasli u vrhunsku klasu, na početku karijere nije bilo sve bajno. Šta je bila prekretnica da krenete uzlaznom putanjom?

MICOV: Lutao sam po Beogradu, nigde nisam uspeo da se zadržim, a onda je usledio odlazak u Budućnost, što je bio pun pogodak. Bilo je važno što sam otišao od kuće, potpisao četvorogodišnji ugovor, a klub je tada krenuo bukvalno od nule. Kada sam došao u Podgoricu, imao sam 20 godina, tim je bio mlad, a Dejan Radonjić je postao trener direktno iz patika. On je moj košarkaški otac, dao mi je minute i slobodu u igri, što sam dobrim igrama iskoristio.

* GLAS: Uslijedio je odlazak na pozajmicu u Partizan, u kojem ste proveli tri mjeseca. Da li je postojala opcija da se saradnja produži?

MICOV: Bila je to svojevrsna nagrada, osvojio sam prvenstvo Srbije, igrao derbi, što stvarno treba doživeti i preživeti, jer je u Srbiji to više od košarke. Partizan je želeo da me dovede, ali je to bilo nerealno, jer je Budućnost postavila veliko obeštećenje. Radio sam sa Duškom Vujoševićem, koji nikada nije dovodio igrača na tri meseca, što je meni bila velika satisfakcija.

* GLAS: Sezonu ste proveli i u Crvenoj zvezdi. Kakve utiske nosite iz drugog "vječitog" rivala?

MICOV: To je bila sezona iza zavese u "Pioniru". Odlazak tamo je moja najveća greška. Nemam ništa protiv Zvezde, ali sam kao junior koji je za Beopetrol igrao B ligu 25 minuta po meču prešao u Zvezdu sa idejom da se skidam za prvi tim, a igram za juniore. Međutim, preko noći su pare ušle u klub, dovedena su velika imena i ja sam otišao u drugi plan.

* GLAS: Sa Kantuom ste pružali odlične igre u Evroligi, kako gledate na period u tom italijanskom klubu?

MICOV: Kada sam dolazio u Kantu ništa nisam znao o klubu, samo sam uspeo da nađem da je tamo davno bio čuveni Bora Stanković. Obožavam to mesto, imam dosta prijatelja i taj deo Italije oko Milana i jezera Komo je predivan. Klub je bio u donjem delu tabele do dolaska trenera Andree Trinkijerija, sa kojim smo igrali Evrokup i Evroligu. I dalje sam u kontaktu sa mnogima kao i sa Trinkijerijem. Sećam se da sam jednom u autobusu pogledao igrače oko sebe i zapitao se "ko ste, bre, vi ljudi", ali je Trinkijeri pokazao da je odličan trener, jer je izvukao maksimum iz takve ekipe.

* GLAS: Bili ste član CSKA, koliki pritisak nosi igranje za slavni moskovski klub?

MICOV: Odlazak u Moskvu bio je veliki korak napred. Kada sam gledao CSKA na televiziji mislio sam da nisam deo toga, ali onda kad odeš, vidiš da su svi od krvi i mesa. Dobro sam se snašao, imao sam loptu i slobodu u kreaciji, ali ostaje žal za Evroligom. To je klub sa velikom istorijom, ali cela ruska košarka ima problem jer nema navijače. Kada smo igrali protiv Himkija predsednik Andrej Vatutin me odveo sa strane i rekao da je to derbi kao kod nas Partizan - Zvezda, a onda uđem u halu koja je prazna pa se uverim da nije baš tako.

* GLAS: Da li je CSKA najbliži NBA ligi i kakav je život u Moskvi?

MICOV: Imaju odlične uslove i privatni avion koji je velika prednost u odnosu na ostale, jer smo imali duge letove. Budžet je ogroman, gotovo bez ograničenja, a kao igrač ne brineš ni o čemu, osim o sebi i košarci. Moskva je lepa, ali veoma hladna, iako lično obožavam sneg. Najveći problem je mrak koji utiče na raspoloženje i često ti nije ni do čega. Putovanja su bila naporna, prvo kolo u mojoj prvoj godini putovali smo devet sati u Vladivostok, pri čemu postoji razlika u vremenskim zonama i onda takav treba da igraš utakmicu.

Mesina

* GLAS: U ekipi CSKA je sarađivao sa Etoreom Mesinom, ali klub nije uspio da dođe do trofeja Evrolige?

MICOV: Mesina je odličan trener, obožavao sam njegove treninge, ali mislim da se kod vođenja utakmica nije najbolje snašao. Bilo je teško, jer je imao mnogo dobrih i skupih igrača, nije uspio dobro rasporediti uloge pa je bilo mnogo nezadovoljnih.

Cimer Bazilea

* GLAS: U Kantuu ste svlačionicu dijelili sa Đanlukom Bazileom, u čemu je tajna njegove duge karijere, jer i u 42. godini ima dobru rolu u Orlandini?

MICOV: Sa njim sam bio cimer godinu i još se drži. Odličan igrač, sjajan šuter, a u Italiji je to tako, svi igraju dugo. On je veliki profesionalac, sećam se kad smo igrali Evroligu, u sobi su bili slatkiši i "koka-kola", ja mu kažem: "Čoveče, pojedi nešto", ali nije bilo šanse. To je jedan od razloga zašto i dalje igra.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.