Владимир Каралић: Тата ми је рекао: Немој бити голман

Славко Басара
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Владимир Каралић: Тата ми је рекао: Немој бити голман

Нападач Владимир Каралић има тек 26 година, а у каријери је играо у Грчкој, Словенији, Шведској и Пољској. Стицао је искуство и тресао мреже. Поникао је у Борцу, а у Премијер лиги БиХ је наступао још за Сарајево, тузланску Слободу и Лакташе. Посљедњу сезону играо је за пољског прволигаша Полонију из Битома.

- Тренутно се налазим на одмору у Бањалуци гдје чекам да ријешим ситуацију са клубом за који ме веже уговор. Десиле су се неке ствари, дошло је до промјена у руковођењу клуба, осим тога новчана ситуација у клубу није задовољавајућа. Највјероватније ћемо се споразумно растати - почео је причу Владимир Каралић.

* ГЛAС: Шта и куда даље?

КAРAЛИЋ: Искрено постоје неке понуде, али не желим ни о чему да размишљам док не ријешим статус с Полонијом. Надам се да ће то бити за неколико дана, а онда могу да размишљам у другом правцу.

* ГЛAС: Промијенили сте много земаља у Европи, која је сљедећа дестинација?

КAРAЛИЋ: Рекао сам да је још рано причати о томе. Можда и останем до љета у Републици Српској.

* ГЛAС: Постоји ли могућност повратка на Градски стадион?

КAРAЛИЋ: Борац је моја друга кућа, ту сам се афирмисао као играч, постигао прве голове, постао то што сам данас. У овом моменту одлазак у иностранство је приоритет, али видјећемо...

* ГЛAС: Гдје сте прославили новогодишње и божићне празнике?

КAРAЛИЋ: Традиционално, иако сам сваке зиме обасут разним понудама менаџера и клубова Божић, један од најрадоснијих хришћанских празника, дочекујем у кругу породице. Ту је најљепше и најбоље, ријетка прилика да сви будемо на истом мјесту и да се испричамо. Прошле године због пробе у Пољској нисам био код куће 7. јануара.

* ГЛAС: Које су ваше жеље у 2011. години?

КAРAЛИЋ: Прије свега желим да ме послужи срећа и здравље, а када је све у реду биће и голова. Свим спортистима и грађанима Републике Српске желим да честитам новогодишње и божићне празнике и Дан Републике.

* ГЛAС: Каријеру сте почели у Борцу 2001. године када је освојена прва титула у Републици Српској. Како данас гледате на тај период?

КAРAЛИЋ: Тада смо имали најјачи тим не само у Српској већ и БиХ. Нажалост, није било заједничког такмичења. Оно је дошло тек две сезоне касније. Баш штета.

* ГЛAС: Једно вријеме вас је у Борцу тренирао и отац Слободан, некадашњи голман. Како је било под очевом командом?

КAРAЛИЋ: Била је то поприлично незгодна ситуација. Сви су мислили и причали да ме гура отац. Пред сваки тренинг саиграчи су ми прилазили и питали: "Шта данас радимо?" Нисам им одговарао јер нисам ни ја знао, Слободан ми није говорио ништа. Третиран сам као и остали фудбалери, чак је био строжији према мени него према осталима.

* ГЛAС: Је ли било и неких ситуација које су вам остале урезане дубоко у сјећање?

КAРAЛИЋ: Како да не. Два пута ме је отац истјерао са тренинга што је на мене дјеловало стимулативно. Рекао сам себи: "Побиједићеш и ову додатну баријеру иако сви мисле да ми је пут чист". То никада нећу заборавити.

* ГЛAС: Ипак, као млад нападач добили сте шансу у првом тиму. Касније заиграли и за младу репрезентацију БиХ. Реците нешто о томе?

КAРAЛИЋ: Те 2002. године нисам био у првом плану. Учио сам уз старије саиграче, тек је требало да стасам. Међутим, на припремама ме је хтио гол, прорадио сам у правом смислу ријечи и добио шансу да будем стартер. Доказао сам да вриједим. Касније је моја каријера ишла само узлазном путањом.

* ГЛAС: Да ли је отац Слободан вршио на вас притисак и усмјеравао вас у фудбал?

КAРAЛИЋ: Није вршио никакав вид притиска на мене и брата Данијела. Пустио нам је на вољу да изаберемо професије и свој пут. Брат је одлучио да се бави музиком, ја сам остао у фудбалу. Једино што ми је тата рекао је било: "Немој само бити голман. То је тежак и незахвалан посао. Не можеш бити славан, док је са играчима другачији случај". Додао је: "Буди голгетер, треси мреже да те упамте!" Послушао сам га јер сам сматрао да је то добар савјет.

* ГЛAС: Да ли вам помаже и сада када сте изградили свој фудбалски имиџ и каријеру?

КAРAЛИЋ: Савјети родитеља су увијек добронамјерни и када причам са оцем наравно фудбал је незаобилазна тема. Има много тога о чему дискутујемо и размјењујемо мишљења. Поготово што је фудбал наука и што се у свијету његови токови увијек мијењају.

* ГЛAС: Да ли ћете се једног дана вратити у Борац да завршите каријеру тамо гдје сте и почели?

КAРAЛИЋ: Размишљаћу о томе када дође вријеме. Сада су моје мисли усмјерене да пружим максимум без обзира за кога наступао и да оправдам указано повјерење. За пет или шест година ћемо гледати ка крају каријере. Волио бих да у Борцу окачим копачке о клин. Тада би се затворио круг. Најљепше је вратити се тамо гдје си све почео.

Срећни тренутак

* ГЛAС: Који је за вас најсрећнији тренутак у досадашњој каријери?

КAРAЛИЋ: Стријелац сам првих голова за Борац у Премијер лиги БиХ и ушао сам у клупску историју по томе. Било је то у првом колу сезоне 2002/03 у Угљевику против Рудара. Побиједили смо 2:1, а ја сам оба пута затресао мрежу домаћина. Био је то успјешан деби и мене и Борца у елити. Те голове ћу памтити док сам жив.

Тужни тренутак

* ГЛAС: Било је и тужних тренутака, који вас је највише потресао?

КAРAЛИЋ: Свакако најтужнији сам био 2005. године када је Борац уз помоћ мућки испао из Премијер лиге БиХ. Тада је Жељезничар изгубио на "Грбавици" под сумњивим околностима од Жепча и ми смо морали у Прву лигу Републике Српске. Тата ми је рекао да се нешто слично десило и 1981. године када је Борац испао из Прве савезне лиге поразом у Титограду од Будућности.

Породица

* ГЛAС: Колико једном фудбалском професионалцу значи подршка најближих, породице?

КAРAЛИЋ: Много. Имам велику подршку од породице, посебно супруге Бојане, сина Марка и кћерке Марије. Због обавеза сваки тренутак који "уштинем" проводим с њима. Они су заиста мој чврст темељ.

Лична карта

Име и презиме: Владимир Каралић

Датум и мјесто рођења: 22. марта 1984. године у Београду

Висина: 186 цм

Позиција у тиму: нападач

Број на дресу: 9 (девет)

Клубови: Борац, ПAОК, Сарајево, Приморје, Силвија, ГОШК Габела, Слобода Тузла, БСК, Лакташи, Полонија Битом.

Репрезентација: БиХ 1 (0)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.