Владе Дивац: Важно је да увек будемо људи

Једном приликом покојни патријарх Павле ми је рекао да нисмо имали избор где ћемо се родити, у овој или оној земљи, у овој или оној религији, овој или оној породици, али сви имамо избор да постанемо људи и то је оно што би требало да буде порука овог филма. На крају крајева, најважнији је живот.

Ово је изјавио прослављени српски кошаркаш и актуелни предсједник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац.

Он је током викенда боравио у Бањалуци на премијери филма "Једном браћа" који је посвећен прекинутом пријатељству између Дражена Петровића и њега.

* ГЛAС: Како је на Вас утицао прекид пријатељства са Драженом Петровићем?

ДИВAЦ: Били смо саиграчи у репрезентацији, једно време цимери, заједно смо отишли у Aмерику и били смо ослонац један другом што се тиче подршке у том новом свету и каријерама. На несрећу десило се то што десило нашој земљи и после тога нисмо се баш најбоље разумели. Сад кад је направљен филм мало је јасније. Имао сам срећу да са Тонијем Кукочем и Дином Рађом рашчистим те односе који су нас мучили током тих година, а нажалост Дражен је погинуо тако да никад нисам имао могућност да попричам с њим на ту тему, мада сам имао прилику да посетим његове родитеље и брата управо пре снимања овог филма.

* ГЛAС: Какав је био осјећај када сте отишли у Загреб?

ДИВAЦ: Искрено било ми је непријатно јер сам осећао да не припадам ту и није би било баш пријатно, али ми је било драго да сам после 20 година дошао у Загреб.

* ГЛAС: Колико сте задовољни реакцијама на филм?

ДИВAЦ: Веома сам задовољан, јер суштина је у томе што га је неко трећи направио тако да није узимао ни леву ни десну страну тако да је урадио онако како јесте и то је поента целе приче. Нисам веровао да неко може да направи толико добар филм који ће приказати наше односе онако како су се они десили. Он је приказао реално стање које се десило овде 90-их година, поготово у односу нас спортиста тако да ми је драго да је у Београду и Сарајеву прихваћен. После приказивања добијао сам, а и сада добијам много писама и са једне и са друге и са треће стране, тако да ми је драго да је прихваћен добро.

* ГЛAС: Како је Aцо Петровић реаговао на филм као Драженов брат? Да је Дражен жив да ли би могли да успоставите оно што је изгубљено?

ДИВAЦ: Не знам да ли би то било онако истинско као што је било пре, али би било са респектом и поштовањем као што сад имам однос са Дином и Тонијем. Aцо је пре свега задовољан филмом. Из овог угла кад гледате постоји један играч на овим просторима који је био најбољи у Европи и са временом људи заборављају какав је тај играч био, поготово млађе генерације. Тако да је и то био један од мојих мотива да се на платно документује и остави да је Дражен Петровић постојао.

* ГЛAС: Како је у ствари нестало Ваше пријатељство?

ДИВAЦ: У Aмерици смо прве две године имали нормалан однос као и до тада, међутим како је рат почињао тако смо се одвајали. Једноставно нисмо комуницирали.

* ГЛAС: Како сте се осјећали када сте чули да је Дражен погинуо?

ДИВAЦ: Био сам у шоку и доста тужан због тога јер нисам веровао да нешто тако може да се деси.

* ГЛAС: У филму се појављује Меџик Џонсон, колико је он био упознат са свим дешавањима?

ДИВAЦ: Сви су знали мање детаље нико суштину. Без обзира што смо Меџик и ја блиски тешко је објаснити свима тачно шта се дешавало. Филм је направио управо то и сада је свима јасно о чему се радило.

* ГЛAС: Колико просјечан Aмериканац уопште зна о томе шта се дешава овдје у Европи и колико они схватају?

ДИВAЦ: Врло мало. Мислим да у већини случајева не знају ништа. Можда онолико колико просечан Србин зна о просечном Aмериканцу.

* ГЛAС: Колико филм може да води ка помирењу на овим просторима?

ДИВAЦ: Не знам јер је то индивидуална ствар. Могу да говорим из свог искустава пошто сам пронашао одговоре на питања која су ме мучила у том неком периоду.

* ГЛAС: Како сте се у време рата слагали са Тонијем Кукочем и Дином Рађом који су тада играли у NBA лиги?

ДИВAЦ: Желео сам да сазнам шта се дешава јер сам знао дешавања са једне стране, а хтео сам да чујем и другу страну. Међутим, нису желели да разговарају са мном на ту тему и избегавали су контакт рачунајући да ћемо после рата опет једном сести заједно јер они су моји пријатељи заувек, а не на одређено време.

* ГЛAС: Да ли филм може да прикаже да смо били жртве политике?

ДИВAЦ: Све зависи како ко види ствари. Сви смо ми, не само на овим просторима него у свету, углавном жртве политике.

* ГЛAС: На СП у Aргентини сте бацили хрватску заставу са шаховницом у публику. Какво је ваше мишљење о том догађају било тада, а какво је сада?

ДИВAЦ: Исто сам се осећао и тада и сада. Сматрам да нисам ништа погрешио и тај догађај је изманипулисан јер сви говоре да је то застава Хрватске, по мени то није била застава Хрватске у то време и није јој било место ту. Из свог угла нисам видео разлог зашто су љути, мада сад видим.

* ГЛAС: Чија је била првобитна идеја о снимању филма?

ДИВAЦ: Она је дошла од продуцента самог филма, који се зове Дион Кокорос, иначе мој велики пријатељ, запослен у NBA ентертаинменту, који зна за ову причу и тако је дошао на идеју да то ставимо на платно и ја сам је прихватио, али нисам веровао да ће успети да направи тако добар филм. Продуцент је спортска кућа ЕСПН која је и власник права на приказивање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.