Vlade Divac: Važno je da uvek budemo ljudi

Jednom prilikom pokojni patrijarh Pavle mi je rekao da nismo imali izbor gde ćemo se roditi, u ovoj ili onoj zemlji, u ovoj ili onoj religiji, ovoj ili onoj porodici, ali svi imamo izbor da postanemo ljudi i to je ono što bi trebalo da bude poruka ovog filma. Na kraju krajeva, najvažniji je život.

Ovo je izjavio proslavljeni srpski košarkaš i aktuelni predsjednik Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac.

On je tokom vikenda boravio u Banjaluci na premijeri filma "Jednom braća" koji je posvećen prekinutom prijateljstvu između Dražena Petrovića i njega.

* GLAS: Kako je na Vas uticao prekid prijateljstva sa Draženom Petrovićem?

DIVAC: Bili smo saigrači u reprezentaciji, jedno vreme cimeri, zajedno smo otišli u Ameriku i bili smo oslonac jedan drugom što se tiče podrške u tom novom svetu i karijerama. Na nesreću desilo se to što desilo našoj zemlji i posle toga nismo se baš najbolje razumeli. Sad kad je napravljen film malo je jasnije. Imao sam sreću da sa Tonijem Kukočem i Dinom Rađom raščistim te odnose koji su nas mučili tokom tih godina, a nažalost Dražen je poginuo tako da nikad nisam imao mogućnost da popričam s njim na tu temu, mada sam imao priliku da posetim njegove roditelje i brata upravo pre snimanja ovog filma.

* GLAS: Kakav je bio osjećaj kada ste otišli u Zagreb?

DIVAC: Iskreno bilo mi je neprijatno jer sam osećao da ne pripadam tu i nije bi bilo baš prijatno, ali mi je bilo drago da sam posle 20 godina došao u Zagreb.

* GLAS: Koliko ste zadovoljni reakcijama na film?

DIVAC: Veoma sam zadovoljan, jer suština je u tome što ga je neko treći napravio tako da nije uzimao ni levu ni desnu stranu tako da je uradio onako kako jeste i to je poenta cele priče. Nisam verovao da neko može da napravi toliko dobar film koji će prikazati naše odnose onako kako su se oni desili. On je prikazao realno stanje koje se desilo ovde 90-ih godina, pogotovo u odnosu nas sportista tako da mi je drago da je u Beogradu i Sarajevu prihvaćen. Posle prikazivanja dobijao sam, a i sada dobijam mnogo pisama i sa jedne i sa druge i sa treće strane, tako da mi je drago da je prihvaćen dobro.

* GLAS: Kako je Aco Petrović reagovao na film kao Draženov brat? Da je Dražen živ da li bi mogli da uspostavite ono što je izgubljeno?

DIVAC: Ne znam da li bi to bilo onako istinsko kao što je bilo pre, ali bi bilo sa respektom i poštovanjem kao što sad imam odnos sa Dinom i Tonijem. Aco je pre svega zadovoljan filmom. Iz ovog ugla kad gledate postoji jedan igrač na ovim prostorima koji je bio najbolji u Evropi i sa vremenom ljudi zaboravljaju kakav je taj igrač bio, pogotovo mlađe generacije. Tako da je i to bio jedan od mojih motiva da se na platno dokumentuje i ostavi da je Dražen Petrović postojao.

* GLAS: Kako je u stvari nestalo Vaše prijateljstvo?

DIVAC: U Americi smo prve dve godine imali normalan odnos kao i do tada, međutim kako je rat počinjao tako smo se odvajali. Jednostavno nismo komunicirali.

* GLAS: Kako ste se osjećali kada ste čuli da je Dražen poginuo?

DIVAC: Bio sam u šoku i dosta tužan zbog toga jer nisam verovao da nešto tako može da se desi.

* GLAS: U filmu se pojavljuje Medžik Džonson, koliko je on bio upoznat sa svim dešavanjima?

DIVAC: Svi su znali manje detalje niko suštinu. Bez obzira što smo Medžik i ja bliski teško je objasniti svima tačno šta se dešavalo. Film je napravio upravo to i sada je svima jasno o čemu se radilo.

* GLAS: Koliko prosječan Amerikanac uopšte zna o tome šta se dešava ovdje u Evropi i koliko oni shvataju?

DIVAC: Vrlo malo. Mislim da u većini slučajeva ne znaju ništa. Možda onoliko koliko prosečan Srbin zna o prosečnom Amerikancu.

* GLAS: Koliko film može da vodi ka pomirenju na ovim prostorima?

DIVAC: Ne znam jer je to individualna stvar. Mogu da govorim iz svog iskustava pošto sam pronašao odgovore na pitanja koja su me mučila u tom nekom periodu.

* GLAS: Kako ste se u vreme rata slagali sa Tonijem Kukočem i Dinom Rađom koji su tada igrali u NBA ligi?

DIVAC: Želeo sam da saznam šta se dešava jer sam znao dešavanja sa jedne strane, a hteo sam da čujem i drugu stranu. Međutim, nisu želeli da razgovaraju sa mnom na tu temu i izbegavali su kontakt računajući da ćemo posle rata opet jednom sesti zajedno jer oni su moji prijatelji zauvek, a ne na određeno vreme.

* GLAS: Da li film može da prikaže da smo bili žrtve politike?

DIVAC: Sve zavisi kako ko vidi stvari. Svi smo mi, ne samo na ovim prostorima nego u svetu, uglavnom žrtve politike.

* GLAS: Na SP u Argentini ste bacili hrvatsku zastavu sa šahovnicom u publiku. Kakvo je vaše mišljenje o tom događaju bilo tada, a kakvo je sada?

DIVAC: Isto sam se osećao i tada i sada. Smatram da nisam ništa pogrešio i taj događaj je izmanipulisan jer svi govore da je to zastava Hrvatske, po meni to nije bila zastava Hrvatske u to vreme i nije joj bilo mesto tu. Iz svog ugla nisam video razlog zašto su ljuti, mada sad vidim.

* GLAS: Čija je bila prvobitna ideja o snimanju filma?

DIVAC: Ona je došla od producenta samog filma, koji se zove Dion Kokoros, inače moj veliki prijatelj, zaposlen u NBA entertainmentu, koji zna za ovu priču i tako je došao na ideju da to stavimo na platno i ja sam je prihvatio, ali nisam verovao da će uspeti da napravi tako dobar film. Producent je sportska kuća ESPN koja je i vlasnik prava na prikazivanje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.