Винко Мариновић - Фудбал је мој животни правац

ГРAДИШКA - Шеф стручног штаба Козаре, Винко Мариновић већ на старту тренерске каријере, послије годину и по рада, биљежи успјех. У своју биографију уписао је јесењу титулу са фудбалерима из Градишке, у Првој лиги Републике Српске. Успјешно је положио колоквијум са печатом јесење круне.

Мариновић који је рођен прије 39 година богату играчку каријеру започео је баш у Козари, афирмацију је потом потражио у бањалучком Борцу, а врхунац је доживио носећи капитенску траку београдске Црвене звезде. У иностранству је играо четири године у најелитнијем белгијском друштву у дресу Жерминал Бершота.

Послије тога вратио се у Козару да би само послије једне сезоне обукао дрес Лакташа. С њима је послије три сезоне остварио велики успјех и заиграо у Премијер лиги БиХ. Каријеру је завршио у Козари у 38 години.

Играчка величина чекала је нови изазов. Нису му дали да оде из клуба. Из копачки је ушао у тренерске воде. Нови предсједник градишког прволигаша Мирко Петровић, Мариновића је именовао за шефа стручног штаба.

- Припремао сам се за овај позив јер је фудбал мој животни правац. Драго ми је да сам с Козаром освојио јесењу титулу. Печат овом успјеху дао је прије десетак дана и начелник општине Градишка Никола Крагуљ. Примио нас је са својим сарадницима у згради општине, честитао и најавио још већу подршку ако у наставку сезоне одбранимо титулу и заиграмо у Премијер лиги БиХ. То је за нас велики стимуланс, додатни мотив за нове обавезе у прољећној сезони - рекао је Мариновић на почетку приче.

Млади стручњак се већ на старту доказао у новом послу и почео је да крчи пут ка звијездама. Богато играчко искуство, посебно са "Маракане" и Белгије жели да пренесе на младе фудбалере из Градишке. О другом дијелу сезоне Мариновић каже:

- Спортски је вјеровати да ћемо први проћи кроз циљ и на прољеће. Читам у штампи изјаву колеге Николе Бале који каже да ће са Радником бити шампион јер има повољан распоред. И Козара исто то може рећи јер у првих шест кола четири утакмице игра код куће. Нема тешких и лаких утакмица. Првенство је коректно и прилично изједначено. Биће "замки" јер је прољећни дио кратак, свега 13 кола. Непланирани кикс тешко се може надокнадити. Међутим, ми имамо малу бодовну предност на табели испред новоградске Слободе и Радника. Козара ће наставити и на прољеће са афирмацијом младих играча.

Школа фудбала Козаре је једна од најпознатијих у Републици Српској и БиХ. Љетос је Горан Закарић са 18 година појачао премијерлигаша Широки Бријег и ставио добру рекламу на градишки подмладак.

- Сада десетак домаћих и страних клубова жели у својим редовима да види Огњена Гњатића, задњег везног који има 19 година. Имамо ми суперталентоване Огњена Петровића, Aлександра Малбашића, Игора Пилиповића... о којима ће се тек чути. У клубу имамо 16 играча из Градишке, а њих осамдесет одсто млађе је од 21 године. Због тих играча инсистирам на развоју омладинске школе и пласману у виши ранг - истакао је кормилар Козаре.

Као играч Борца радује се успјеху Бањалучана ове јесени у Премијер лиги БиХ. Обрадовао се Мариновић из више разлога. У дресу Борца стицао је афирмацију у периоду од 1991. до 1994. године.

- Борац је дио мог живота. Изузетно ми је драго што је фудбалска Бањалука поново на оним позицијама које јој по традицији и свим параметрима припадају. Зато честитам свима у Борцу на убједљиво освојеној јесењој титули. Драго ми је и због мојих пријатеља Владе Јагодића и Дарка Љубојевића. Велики корак направили су ка шампионској титули. Од срца им желим да у томе успију, па да у Бањалуци гледамо утакмице квалификација за Лигу шампиона - оптимистичан је Мариновић.

Увијек се причало, а и сада је тако, када је Борац јак и фудбал у Крајини цвјета. Рудар Приједор је у златној средини у елити БиХ, Слобода из Новог Града је вицепрвак, Козара јесењи првак... На сцени су нови фудбалски центри: Лакташи, Мркоњић Град, Србац... Мариновић потом истиче један занимљив податак:

- У Борцу сам играо више од три године, био стандардни играч, али ниједну званичну утакмицу нисам одиграо на Градском стадиону у Бањалуци што ми је и данас жао. Дебитовао сам у дресу Борца против Црвене звезде на "Маракани" у Првој лиги СФР Југославије 1991. године. Распадом бивше Југославије Борац је због ратних дешавања своје домаће утакмице играо по Србији, у Ваљеву, Костолцу, Бачу... Из тог ратног периода мало ко памти да сам играо за "црвено-плаве", гдје сам уписао више од 100 утакмица и постигао 20 голова.

Заједно са Дарком Љубојевићем у јануару 1995. године он је отишао у Црвену звезду и на теренима писао историју овог клуба.

- Дебитовао сам у "црвено-бијелом" дресу на гостовању у Бечеју. Био сам стријелац гола и на крају те сезоне 1995. године освојили смо дуплу круну - Куп и титулу државног првака Југославије. За Црвену звезду у четири и по године одиграо сам 140 званичних утакмица на позицији штопера и постигао 22 гола. На европску сцену те године нисмо излазили јер су нас санкције спријечиле. Садашњи тренер Београђана Aлександар Кристић играо је у тој генерацији у којој су још били: Иван Aџић, Горан Ђоровић, Дарко Ковачевић, Небојша Крупниковић, Перица Огњеновић, Дејан Станковић... Са Звездом сам освојио четири пехара Купа - присјетио се трофејних дана Мариновић.

Добре игре у Црвеној звезди гдје је у посљедњих шест мјесеци носио капитенску траку лансирале су га и у репрезентацију СР Југославије.

- Позив у репрезентацију била је круна моје каријере. Играо сам 1998. године на гостовању против Израела. Била је то пријатељска утакмица, али у јакој конкуренцији ваљало се изборити за мјесто у најбољој селекцији. Био сам поносан. Да није било 1999. године и НAТО бомбардовања Србије сигурно бих уписао још који наступ - жали Мариновић.

Према његовим ријечима у иностранство је отишао у љето 1998. године.

- Потписао сам четири године уговор са прволигашем Жерминал Бершотом из Aнтверпена. Био сам задовољан игром у прве двије године, постао замјеник капитена Марка Дегриса, фудбалске легенде клуба и репрезентативца Белгије. Тренер нам је био Франк Ван дер Елст који је у каријери играо на пет свјетских првенстава за репрезентацију ове земље - каже Мариновић и онда се присјетио најтежег раздобља у играчкој каријери:

- Прелом ноге у трећој сезони у најзрелијим играчким годинама (32) зауставио ме је. Морао сам пола године да мирујем. Био је то најтежи период каријере. Како сам претходних година играо мислим да сам могао још четири или пет година успјешно наступати и у јачим Европским лигама.

Лакташи 

По повратку из иностранства Мариновић се вратио у 34 години у Козару. Послије проведених годину дана на позив тренера Владе Јагодића отишао је у Лакташе.

- Убрзо смо у Лакташима остварили историјски успјех. Освојили смо 2007. године шампионску титулу и ушли у Премијер лигу БиХ. Те сезоне био сам и први стријелац екипе са 13 голова. Проглашен сам и за најбољег играча Прве лиге у организацији ФС РС. У елити БиХ за Лакташе сам играо једну сезону. У 37. години осјетио сам да више не могу играти на високом нивоу и вратио сам се у Прву лигу, у Козару гдје сам и завршио играчку каријеру - рекао је Мариновић.

Срећни тренутак 

Присјетио се Мариновић и најсрећнијег тренутка у својој богатој каријери:

- Утакмица са Хартсом у дресу Звезде и мој гол у реваншу (1:1) који нас је одвео у даље такмичење Купа УЕФA је мој најсрећнији тренутак у каријери. Занимљиво је да је то био први гол неке екипе из СР Југославије на европској сцени послије санкција. Потом смо прошли и њемачки Кајзерслаутерн, али смо испали од Барселоне. 

Велимир Сомболац 

Носилац златне олимпијске медаље из Рима 1960. године Велимир Сомболац је трасирао фудбалски пут Мариновићу.

- Велимир Сомболац је за мене велико фудбалско и тренерско име, човјек од кога сам пуно научио. Он ме је увео у тајне овог спорта. Савјетовао, храбрио... Једноставно, био ми је отац у фудбалу. То се не заборавља. Исто важи и за мог помоћника Синишу Ђурића - рекао је Мариновић.

Лична карта 

 Име и презиме: Винко Мариновић

Датум роћења: 3. март 1971. године

Мјесто рођења: Градишка

Висина: 189 цм

Позиција у тиму: одбрана

Клубови: Козара, Борац, Црвена звезда, Жерминал Бершот, Лакташи, Козара

Тренерска каријера: омладински погон Козаре, сениорски тим Козаре

Репрезентација: СР Југославија 1 (0)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.