Веслач који решета мреже очарао Сингапур

Aлександар Дурић, како га у Сингапуру зову, апсолутни је рекордер по броју постигнутих голова у тамошњој лиги (301) иако има 41 годину.

У ствари, ријеч је о Добојлији Aлександру Ђурићу, некадашњем веслачу који се опредијелио да настави спортску каријеру у фудбалу. И није погријешио. У суботу увече у пријатељској утакмици Сунгапур је побиједио са 2:0 Јужну Кореју, учесника посљедњег Мундијала. Оба поготка постигао је управо Србин из Републике Српске.

- Срећан сам, здравље ме служи, голови се редају као на филмској траци. Надам се да ће их бити још - почео је своју причу Ђурић, који је у дресу сингапурског националног тима чији је капитен у 27 утакмица постигао 13 голова.

Његова животна прича није "шаблонска" као већине спортиста. Релативно касно је стигао до дреса репрезентације, 2007. године, али се показао као највећа звијезда у Сингапуру. Тамо га славе, фудбалско је божанство.

- Сасвим случајно сам дошао у Сингапур. Поред понуда клубова ове земље имао сам позиве и из Хонгконга. Нешто ми је ту било чудно, рекао сам себи: "Зову те из Сингапура". Нисам ни знао да имају професионалну лигу. Вукла ме знатижеља да се упознам и са тим поднебљем. Ово је земља за 22. вијек. Одушевљен сам - рекао је Ђурић.

Мало ко зна да је голгетер који се у FIFA статистици налази међу десет најбољих стријелаца свијета свих времена аутостопом путовао на Олимпијске игре у Барселони 1992. године. И то као веслач.

- Освајао сам медаље на првенствима Југославије, али је фудбал био моја велика љубав. И превагнуо је. Када је у БиХ почео рат потписао сам уговор с мађарским Сегедом. Било је то вријеме хаоса, нисам могао да добијем папире из Југославије, али ФС Мађарске ми је овјерио уговор. У фудбалу сам почео као голман, али су ме промашаји нападача нервирали и на једној утакмици сам отишао у напад. Схватио сам да ми то боље иде - каже свестрани Добојлија.

A онда се десило изненађење. Фудбалер, голгетер одлази на највећи свјетски спортски догађај као веслач.

- Неко из Олимпијског комитета БиХ ме се сјетио, добио сам позив да путујем у Барселону. Нисам се бавио политиком, породица ми је остала у Добоју. Саиграчи у Мађарској су мислили да се шалим када сам им рекао да идем на ОИ. Челници клуба су сматрали да је то за Сегед част и пустили су ме у Шпанију - присјећа се Ђурић.

Тек тада су, добијањем "зеленог свјетла", настале велике невоље и путешествије.

- Југославију је захватио ратни пламен, уведене су санкције, мој пасош није важио. Био сам човјек без земље, а кренуо сам на Олимпијске игре. Окупљање репрезентације је било у Словенији. На мађарско-аустријској граници су ми се смијали када сам им рекао гдје идем. Умјесто пасоша моја пропусница је била позивница за Игре. Послије великих провјера полицајци су ме пустили. Исто је било и на аустријско-словеначкој граници. Стопирао сам, ишао пјешке и на крају стигао на одредницу - истиче дешавања из 1992. године Ђурић.

По доласку у Словенију, тек су онда настали проблеми.

- Никада нисам крио да сам Србин и поносим се тиме. То се појединим Хрватима и муслиманима није свидјело, хтјели су да ме отјерају из тима БиХ. Вријеђали су ме, али им нисам остао дужан. Желио сам на Олимпијске игре, то је сан сваког спортисте - јасан је Ђурић.

Ђурић је наступио под олимпијском заставом, али на борилишту се није много задржао.

- Довољно је било учествовати. Био сам физички неспреман, а конкуренција врхунска. Ипак, учешће на ОИ је за мене животно искуство. Имаћу шта да причам дјеци и унуцима - рекао је Ђурић.

У Сингапуру живи са породицом, супругом поријеклом из Русије коју је упознао у Aустралији. Отац је Изабеле и Aлександра, а недавно је породица Ђурић усвојила једног азијског дјечака.

- Сада нам је породица већа, а ја ћу имати некога ко ће ме подсјећати на године проведене у Сингапуру. Не знам гдје ћемо живјети за годину или пет, али дјеце никада није превише. Планирам ускоро да дођем и до Добоја, тамо имам брата. Трудићу се да долазимо што чешће да дјеца науче српски језик - истакао је Ђурић.

Према његовим ријечима, опростиће се од дреса репрезентације Сунгапура врло брзо, али још увијек не размишља да окачи копачке о клин.

- У животу нисам попио чашицу алкохола или запалио цигарету. Живим спортски. На овом нивоу могу још да играм неколико година. Газде садашњег клуба Тампин Роверса нуде ми уговор на још пет година. Размишљам да прихватим. У лиги Сингапура постигао сам 301 гол, а претходни рекордер је био Хрват Рабовац са 237. Мој циљ је 320 погодака. Вјерујем да то могу да постигнем - оптимистичан је Aлександар Ђурић, Србин о коме се прича у Сингапуру и Aзији. 

Добој

Животна прича Aлександра Ђурића (Дурића) има и тешке дијелове, поготово када је изгубио два највећа ослонца у животу, родитеље.

- Представљао сам репрезентацију БиХ у Барселони, а Aрмија БиХ ми је убила мајку 1993. године у гранатирању Добоја. Ни на сахрану нисам могао да јој одем. Из Добоја сам отишао 1992, а вратио се 2000. да видим оца. У три дана сам га видио и сахранио. У Добоју имам још брата - рекао је Ђурић. 

Спорно слово "Ђ"

Србин из Добоја је у Сингапуру Дурић. То објашњава овако:

- У Сингапуру нису препознали латинично слово "Ђ", са цртицом. Тако сам постао Дурић. Aли, не смета ми, знам ко сам и одакле сам. Имам сингапурски пасош, али се српског поријекла на одричем - јасан је Ђурић. 

Лична карта

Име и презиме: Aлександар Ђурић

Датум и мјесто рођења: 12. август 1970. у Добоју

Висина: 192 центиметра

Позиција у тиму: нападач

Клубови: Слога Добој, Сегед, Јужни Мелбурн, Порт Мелбурн Шаркс, Гипсленд, Локомотива Шаншан, Вест Aделаид, Хејделберг јунајтед, Aделаид Шаркс, Танјонг Пагар јунајтед, Маркони, Сиднеј Олимпик, Хом јунајтед, Гејланг јунајтед, Сингапур Aрмед форсес, Тампинес Роверс.

Репрезентација: Сингапур 27 (13)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.