Веселин Вујовић, селектор Словеније за Глас Српске: Касно је за мене и Србију

Легендарни рукометни тренер Веселин Вујовић убио је двије муве једним ударцем на Свјетском првенству у Француској пошто је дошао до прве сениорске медаље као селектор, а уједно донио је прво одличје Словенији на мундијалима икада.

Мимо свих очекивања Словенија је предвођена Вујовићем освојила бронзу на Мундијалу и тако направила највећи успјех у историји државе. "Змајчеки" имају још само сребро са Евра 2004. године када су били домаћини. Сада су задивили свијет великом борбеношћу и залагањем, а иза себе су оставили силе попут Данске, Хрватске, Шпаније, Њемачке, Шведске... док је архитекта успјеха био управо Вујовић. Предводећи Словенце дошао је до највећег тренерског успјеха, а можда се очекивало да то уради са Србијом. Међутим, у првим мандатима на клупи тадашње Југославије, па касније Србије и Црне Горе није успио у томе, а касније није нашао заједнички језик са људима у савезу.

* ГЛАС: Недавно сте рекли да сте десет година маштали о клупи Србије. Да ли постоји шанса да некада предводите "орлове"?

ВУЈОВИЋ: Увијек хоћу да буде озбиљан пројекат и озбиљан приступ свему, да се знају унапријед приоритети. Да се зна ко коси, а ко воду носи. Да имају млађе категорије, устаљен систем рада. Дошла су лоша времена, неки људи који су у РС Србије размишљају другачије. Нисам заинтересован, полако пролази вријеме за мене и Србију. Мало сам искључив човјек. Имам два правила. Прво Вуја је увијек у праву, а друго ако ти нешто није јасно врати се на прво и немаш никакав проблем. Треба да буду шеф кухиње и кувари, а у Србији има пуно шефова кухиње, а то не функционише. Хаотично је стање.

* ГЛАС: Пратите ли игре Србије? Ту је доста играча из тадашње селекције Србије и Црне Горе испод 19 година коју сте предводили до злата на Мундијалу у Катару?

ВУЈОВИЋ: Пратио сам Србију, навијао за њих, али нису имали добре резултате сем другог мјеста на Евру код куће и одласка на Олимпијске игре са Вуковићем. Имају сјајне појединце, са јуниорима сам био првак свијета. Тада су играли Шешум, Ненадић и остали, али сада су то играчи са већ 30 година. Кажу Србија је млада екипа, нису више млади, млада је Словенија са 25 година у просјеку.

* ГЛАС: Како гледате на успјех са Словенијом сада када су се емоције мало слегле?

ВУЈОВИЋ: Нисам имао такав утисак да је то сада нешто спектакуларно. Као играч сам имао медаља са свих великих такмичења, па сам био помало равнодушан, али радовао сам се јер ми је ово прва сениорска медаља као селектора. Тек када смо слетјели на аеродром у Загребу, одједном хаос и она њихова пјесма "ко не скаче није Словенац". Полиција нас прати до границе, а тамо колапс, хиљаде људи чека. Тада сам схватио да, колико год ми сматрали Словенце хладним, имају емоције, демантовали су ме и драго ми је да сам дио тога и што сам Словенцима донио прву медаљу са СП. Имали смо организован дочек и пријем код предсједника државе и градоначелника Љубљане.

* ГЛАС: Да ли сте очекивали медаљу у Француској?

ВУЈОВИЋ: Искрено нисам. Било је у неким мојим размишљањима када бисмо успјели да уђемо у полуфинале можда. Ту су биле велике силе попут Француске, Шпаније, Данске, Њемачке и других. Знао сам да можемо некога да изненадимо, али медаљу нисам очекивао. Био сам умјерен и у изјавама. Дошао сам у тренутку када је подмлађена екипа и када су момци добили тежак испит, а често се зна десити да га не положиш из прве. Треба пуно живаца и воље, али уз огромну борбеност и жељу сваког појединца дошли смо до успјеха. Да је било грешака било је и да треба још пуно да радимо треба.

* ГЛАС: Како коментаришете онај легендарни тајм-аут на мечу против Хрватске који је преломио меч?

ВУЈОВИЋ: То је био тренутак једне изгубљене ситуације коју смо имали, и долазимо у позицију да можда преломимо меч. Искрено сам им пренио шта бих радио да сам играч и да сам на терену, ко да сутра не постоји, да морају да изгину, да дају као да је крај свијета. То је нешто што је из мене изашло у том тренутку. Транспарентан сам човјек и то сам тада осјећао.

* ГЛАС: Јесте ли вјеровали у побједу на мечу за бронзу и када сте губили осам разлике?

ВУЈОВИЋ: Нисам, био сам на ивици да се предам, а онда помислим шта ће сутра екипа да очекује од мене ако то урадим. Почео сам да размишљам на осам разлике као да губимо са шест, па онда на четири на још мање, па сљедећа два. Све је прошло у трансу.

Гануо га Кавтичник

* ГЛАС: Капитен Вид Кавтичник имао је озбиљну повреду лигамената кољена, али је казао да би дао кољено за медаљу. Чини се да у Словенији влада велики дух и пожртвовање за репрезентацију?

ВУЈОВИЋ: Дошли смо у Љубљану и отишао је на магнетну резонанцу да сними. Зове ме и каже да је покидао укрштене лигаменте кољена. Питам га да ли је могуће да се то догодило, а он мени одговара могло је да буде горе, да сам се повриједио, а да нисмо узели медаљу. Некако ми је сада лакше на души и срцу и то ме много гануло. Он је прави професионалац и због тога је и капитен репрезентације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.