Валеро Ривера, најтрофејнији рукометни тренер за Глас Српске: Жао ми је што нисам играо са Арсланагићем

Сјећам се шампионске генерације бањалучког Борца. Најупечатљивији лик је Абас Арсланагић. Био је најбољи голман у том периоду и постојала је могућност да пређе у Барселону.

На крају се то није остварило, али мало је недостајало да постанемо саиграчи, жао ми је што нисмо. Памтим и Милорада Каралића, био је врхунски рукометаш и предводник те генерације Борца која је постала европски шампион.

Један од најбољих рукометних стручњака на свијету и селектор Катара Валеро Ривера у ексклузивном разговору за "Глас Српске" присјетио се прошлих времена када су клубови из бивше Југославије харали европским рукометом. Искусни шпански маг освојио је готово све у богатој каријери, а претходних дана био је гост на петом међународном турниру "Рукомет је моја будућност", који се игра у Бугојну.

- Шабачка Металопластика је тим који је са седам играча освојио Европу. Два пута су били најбољи на Старом континенту, а уопште нису имали ширину. Исти играчи су на терену проводили по 60 минута, а то је данас незамисливо. Била су то друга времена.

* ГЛАС: Можете ли да упоредите рукомет из овог периода и прије 20 година, шта се то промијенило?

РИВЕРА: Кључна разлика је у ритму. Данас се игра много брже са доста контранапада. Све екипе морају да имају добра и брза крила која су за тили час на другој страни терена. Поменуо сам Металопластику, када видите данашње врхунске екипе, у очи вам упада да тренери имају по 12 или 14 играча на располагању и стално их ротирају. То је круцијална ствар за ритам утакмице и тако се одржава темпо. Играчи су напредовали физички и игра се много чвршће него раније.

* ГЛАС: Модеран рукомет захтијева да се игра брзо, утисак је да репрезентације Србије и БиХ нису најбоље одреаговале на нове тенденције, док остале земље из овог региона и даље биљеже добре резултате. Шта мислите да је проблем?

РИВЕРА: Србија има велики потенцијал. Кроз историју је имала одличне играче и таленат никада није био споран. Не могу много да улазим у ту проблематику, посљедњих година нису у европском врху, али очекујем да се тамо врате. Имали смо прилику да гледамо јуниоре Словеније и БиХ, видио сам да има квалитетних играча и сада је на њима да ли ће досегнути висине.

* ГЛАС: Скоро 40 година провели сте у Барселони, што као играч, што као тренер. Ваша Барселона с краја прошлог вијека сматра се најдоминантнијом екипом европског рукомета, а шест титула Лиге шампиона говори томе у прилог. Како гледате на тај период и јесте ли сагласни са овом квалификацијом?

РИВЕРА: Са 13 година сам дошао у Барселону и остао у њој све до 2004. године, а и син ми сада тамо игра. Период деведесетих година је најбогатији у мојој каријери. Било је то дивно вријеме и радо се присјећам успомена које остају за цијели живот. Имали смо веома снажну екипу, доминирали на домаћој и међународној сцени. Та екипа Барселоне је промијенила схватање рукометне игре и, слободно могу рећи, отворила нову еру. Донијели смо ново схватање, убрзали ритам и тако направили нови тренд. Заједно смо освојили много тога, а дио моћног тима били су играчи са ових простора, у првом реду мислим на Веселина Вујовића, Патрика Чавара и Златка Портнера. Барселона је и сада најбоља у Шпанији мада Асобал лига више није толико квалитетна. Барселона је финансијски знатно моћнија од конкурената и то није лоша ствар за младе шпанске играче који сада имају много више простора за игру.

* ГЛАС: Преузели сте Катар и освајањем сребрне медаље направили врхунски резултат. Како се развија рукомет и расте ли му популарност у тој земљи?

РИВЕРА: Када гледам из ове перспективе, донио сам добру одлуку што сам дошао у Катар и срећан сам због тога. Направили смо одличан резултат и на посљедња три велика такмичења изборили пласман у четвртфинале. Поред нас то је успјело само Француској, Словенији и Хрватској и признаћете да је то пробрано друштво. Са сваким успјехом расте популарност рукомета, а проблем Катара је што има малу базу за производњу играча, јер само 400.000 људи има пасош. Што се тиче услова, ту је све на највишем нивоу, а Свјетско првенство у Дохи је најбоље организовано такмичење на којем сам учествовао.

* ГЛАС: За Вас кажу да сте веома ауторитативан стручњак. Да ли је тешко тренирати и обуздати его великих звијезда?

РИВЕРА: Никада немам проблема са великим играчима који играју за тим. Звијезде тима морају да буду свјесне значаја екипе, јер им саиграчи омогућавају да се истакну, освоје трофеје и покупе награде. Морају да покажу захвалност и жртвују се, а проблем настаје само када је играч себичан и мисли само на себе, личну статистику и промоцију. То никако не подносим, јер ми је тим светиња и сви морају да буду подређени успјеху екипе. Такви играчи могу да иду из моје екипе.

Велики пријатељ са Шарићем

* ГЛАС: Голман Катара је Добојлија Данијел Шарић који је дуго бранио у Барселони. Какав је ваш однос?

РИВЕРА: Шарић је мој пријатељ и имамо сјајан однос. Један је од најбољих голмана свијета и прави је лидер наше репрезентације. Помогао нам је много на претходним такмичењима, има још двије године уговора и драго ми је што ћемо још сарађивати.

Глас за промјену правила

* ГЛАС: На олимпијском турниру видјели смо нека нова правила. Шта мислите о могућем ограничењу напада и, генерално, о утицају судија на игру?

РИВЕРА: Игра је жива ствар и подржавам промјену правила. У кошарци то стално раде и уводе нешто ново. Ограничење напада ми се не свиђа и мислим да је то добро регулисано правилом пасивне игре. Судије су добре, на високом нивоу и треба да сарађују са тренерима како би едуковали играче. Тренери и судије не смију да буду на супротним странама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.