Ултрамаратонац Жељко Благојевић Чак отворио душу

ЧЕЛИНAЦ - Од када сам са мјеста референта за спорт у Центру за спорт и културу Челинца "прекомандован" на рад у паркинг службу, мој живот се тотално промијенио. Услови су катастрофални и готово је немогуће да урадим све што се од мене тражи. Кола су ми кренула низбрдо.

Рекао је ово за "Глас Српске" Жељко Благојевић Чак, ултрамаратонац и планинар из Челинца. Он је, емотивно, наставио даље да прича.

- Опслужујем осам паркинга на којим наплаћујем карте, обављам контролу, пишем мандатне казне, постављам блокаде... Службујем шест дана недјељно и једноставно немам времена, ни снаге за било какве друге активности, а поготово за оно што највише волим, трчање - рекао је Благојевић који је до само прије седам мјесеци пун радости препричавао своје необичне спортске подвиге.

Овај Челинчанин, иза себе је оставио више од 300.000 километара, трчао против неправде, за српске светиње, за дјецу, за медаље, за хуманост... Благојевић никада није одустајао. Побјеђивао је хладноћу, тешке терене, повреде... Међутим, сасвим неочекивано појавила се нова препрека и то тамо гдје се најмање надао - у родној општини Челинац чији је својеврсни спортски заштитни знак.

Према његовим ријечима, заснивање сталног радног односа био је велики корак у његовом животу.

- Када се то десило прије 20 мјесеци нико од мене није био срећнији и вјеровао сам да сам ријешио један од највећих проблема у животу. Aли... Од када сам премјештен на ново радно мјесто кренуло ми је све низбрдо. Из чиста мира су ме премјестили на ново радно мјесто, и чини ми се, да политика стоји иза свега. Изгледа да неко преко мене покушава да поравна неке нерашчишћене рачуне и тој читавој причи им не одговарам. Никада нисам био члан ниједне странке, нити ћу бити, јер политика ме апсолутно не занима - наставио је тужну исповијест познати ултрамаратонац из Челинца.

По његовим ријечима, много боље је живио када се бавио спортом.

- Ни тада нисам имао новца за расипање, али сам се сналазио. Уз мене су били многобројни пријатељи спорта, који су ме финансијски помагали, имао сам адекватну опрему за тренирање, али и довољно времена да се посветим трчању... Сада моја породица живи од 440 марака мјесечно, али када вратим рату кредита, која је скоро у висини половине моје плате, поплаћам рачуне, готово да ништа не остане - истакао је Чаки. 

Ново радно мјесто "коштало" га је и здравља...

- Читаву зиму провео сам на киши и снијегу. По осам сати смрзавао се на улицама, а све се одразило на моје здравље. Сада сам на боловању, сваки дан идем на терапије у Завод за рехабилитацију "Др Мирослав Зотовић" и питање је докле ће трајати мој опоравак - додао је Благојевић.

Велики хуманитарац иако је у тешкој ситуацији не жели да га нико сажаљева.

- Једноставно, ово нисам заслужио. Нисам од оних који желе да се увале у фотељу, у њој сједе по осам часова, једва чекају крај радног времена, али и први у мјесецу када треба да добију плату. Тражим само нормалне услове за живот своје породице, али да и даље кроз спорт и трчање представљам Републику Српску и свој град - нагласио је Благојевић.

У изузетно захтјевном спорту нема му равног на Балкану, а у Европи налази се у самом врху. Позиви за учествовање на међународном такмичењима на његову адресу стижу са свих страна и готово свакодневно. Док о томе прича једва суздржава уздахе.

- Већ седам мјесеци нисам наступио ни на једној трци. То је оно што ме највише боли. Пропустио сам неколико великих спортских манифестација, а једини разлог је неразумијевање претпостављених од којих не добијам ни слободне дане, ни годишњи одмор. Ето, прије неколико мјесеци нису ми допустили да у Бањој Луци будем гост једног такмичења гдје сам дјеци требао додијелити медаље, а тражио сам да будем слободан само неколико часова - истакао је Благојевић.

Упркос свим невољама које су га снашле његов труд и успјеси нису остали потпуно незапажени.

- Хвала Богу, још има добрих људи који цијене све оно што сам до сада урадио. Паневропски универзитет "Aпеирон" омогућио ми је бесплатно школовање. Када су примијетили да не могу редовно долазити на предавања поклонили су ми компјутер и обезбиједили наставу у електронској форми. Уз мене је увијек и Aдминистративна служба града Бања Лука. Свима, који су уз мене желим да посебно захвалим, али и да им обећам да ћу их и даље представљати на најбољи начин. Убијеђен сам да ћу и из ове неравноправне трке изаћи као побједник. То сам уосталом у животу много пута доказао - додао је на крају Жељко Благојевић.

"Прошетајмо до Косова и Метохије"

О овом људском феномену писали су и извјештавали бројни домаћи и медији из свијета и окружења, а један од његових највећих подвига у каријери је маратон "Прошетајмо до Косова и Метохије". За осам дана, у знак подршке Србима на на југу Србије, превалио је 800 километара од Бање Луке до Косовске Митровице гдје му је приређен величанствен дочек. О његовом подвигу снимљен је и документарни филм "Прошетајмо до Косова и Метохије", аутора Игора Пожгаја.

Повратак отписаног

За вријеме отаџбинског рата Благојевић је од посљедица смрзавања прележао потпуно непомичан пуних 17 дана.

- Љекари су ме већ били отписали. Оштећена кичма, а дијагноза - трајна инвалидност. Aли, нисам се предавао. Једног јутра сам устао и почео лагано да ходам. За неколико дана почео сам да трчим - рекао је Благојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.