Ултрамаратонац Жељко Благојевић блистао у Подгорици

Било је тешко, милио сам чак и да не наступим, јер сам стварно био болестан. Када сам чуо да Црногорци навијају за мене, Бању Луку, било је невјероватно, публика ме понијела и заборавио сам у тренутку на све, рекао Благојевић

У НAЈЗAХТЈЕВНИЈЕМ спорту на свијету, ултрамаратону, Република Српска одавно има свог адута. Жељко Благојевић припада елити и један је од цјењенијих међу најиздржљивијим тркачима на планети. То је доказао и на недавно одржаном Подгоричком међународном ултрамаратону, одакле се вратио са златом и сребром на 100 километара, а у конкуренцији 68 такмичара из осам земаља. За Благојевића то не би био нимало необичан резултат да није наступио са тешким грипом. Под грозницом и температуром српски ултрамаратонац још једном је доказао због чега му нема премца на простору бивше Југославије. На улазу у циљ, иако је Црна Гора имала своја два представника, орило се "Жељко! Жељко!". - Било је тешко, милио сам чак и да не наступим, јер сам стварно био болестан. Трчао сам и плакао у исто вријеме када сам чуо да Црногорци навијају за мене, Бању Луку... Било је невјероватно, публика ме понијела и заборавио сам у тренутку на све - препричава Благојевић утиске из Подгорице, гдје је, иначе, бранио титулу коју је освојио прошле године. Није Благојевић познат само као врхунски ултрамаратонац. У Србији га знају као спортисту великог срца, који не одбија хуманитарне трке. Без обзира на распоред, умор... - Влада Србије позвала ме на хуманитарну трку - Православне светиње - Српски видици. Наравно да нисам одбио. Нас четворица трчали смо дан и ноћ. Кренули смо од манастира Рајиновац код Београда, обишли 37 цркава и манастира, све до манастира Привина глава код Шида. Тамо нас је благословио владика Лукијан, одликовао нас и дао нам медаље. У Србији је то доста другачије него овдје у Републици Српској. Нешто слично покушао сам да организујем и овдје, за дјецу из дома "Рада Врањешевић", али није било слуха за тако нешто. Само празна обећања. Ваљда ником није јасно шта представља хуманитарна трка и да средства треба дати дјеци, манастирима - истакао је Благојевић. Наш ултрамаратонац, који је, "успут", непоражен већ три године на дионицама 100 и 200 километара, претрпан је позивима да наступа што на европским смотрама, што на хуманитарним тркама. Његова велика жеља је да се и у Републици Српској одржи један такав догађај, јер како каже, много је људи којима се треба и мора помоћи. Н. ДЕСПОТ МИНИСТAРСТВО Пред наступ у Подгорици, осим што је био болестан, Жељко није имао ни довољно средстава за одлазак. Док је тренирао, неколико дана прије заказаног датума, зазвонио му је телефон - Министарство омладине, породице и спорта Српске. - Јавио сам се док сам трчао, рекли су ми: "Господине Благојевићу", на шта сам се насмијао, мислећи, ма какав господин!? Био је то Драган Купрешанин, који ми је рекао да Министарство жели да стане уз мене, да знају моје резултате и да хоће да ми помогну колико могу, за почетак. Платили су ми пут и купили патике, што ми је много значило. Захваљујем им од свег срца - рекао је Благојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.