Ујед требињске кобре

Град на Требишњици је чекао и дочекао свог свјетског шампиона. Оља Жерајић, чланица Кик-бокс клуба "Кобра", након балканске и европске, богатој ризници трофеја додала је и свјетску титулу, на маестралан начин поразивши Цветомиру Пандову из Бугарске.

- Крајњи доживљај је заиста феноменалан. Веома ми је драго и поласкана сам што сам уопште имала прилику да се борим за ову титулу. Сјајан је осјећај бити најбољи на свијету, а поготово кад знам колико је проливеног зноја и рада за мном. Aли не жалим уопште, јер се на крају све исплатило - рекла је Оља у разговору за "Глас Српске".

* ГЛAС: Како је изгледала сама борба, пошто је Бугарка била веома незгодан противник?

ЖЕРAЈИЋ: Прије борбе сам имала трему, али чим сам изашла у ринг, она је нестала. У потпуности сам се сконцентрисала на меч. Прва рунда је била испитивање снага. Нисам знала ништа о стилу противнице па нисам хтјела да се упуштам у превелику борбу. Након тога је услиједила припрема тактике. Сам меч је стварно био веома тежак. Пандова је имала лијеви гард, што је права ријеткост у

кик-боксу, па ми је требало времена да се прилагодим.

* ГЛAС: Како су изгледале припреме за овај меч?

ЖЕРAЈИЋ: Припремала сам се за овај меч мјесец и по дана. Радила сам два пута дневно, ујутро и увече. Имала сам један дан одмора у седмици. Суботом смо трчали према Ублима на дужој релацији. Вечерњи тренинзи су били резервисани за спаринг и за технику.

* ГЛAС: Да се вратимо на почетак каријере. Откуд баш опредјељење за кик-бокс?

ЖЕРAЈИЋ: Жељела сам да попуним слободно вријеме спортом, а пошто сам одувијек била заинтересована за борилачке вјештине, избор је пао на кикс-бокс. И прије сам тренирала неколико спортова, али ништа озбиљно.

* ГЛAС: С обзиром на то да студирате на Технолошком факултету у Бањој Луци, како стижете да ускладите све обавезе?

ЖЕРAЈИЋ: За разлику од осталих којима је прво школа, па спорт, мени је кик-бокс на првом мјесту. Тренирам у Бањој Луци у Кик-бокс клубу "Драженко Нинић". Ипак, знам да ће ми школовање у животу много значити, па се трудим да испуњавам редовно своје обавезе и на факултету.

* ГЛAС: Шта је најбитније да би се дошло до свјетске титуле у неком спорту?

ЖЕРAЈИЋ: Не само у кик-боксу, него у свему што радите у животу потребна је велика воља и подршка људи који вас окружују, који вам сваки дан дају снаге да идете даље. Наравно, уз све то треба и велики рад.

* ГЛAС: Ко је најзаслужнији за овај велики успјех?

ЖЕРAЈИЋ: Свакако тренер Максим Бошковић, који је од првог дана са мном и уз мене и заједно смо кренули, практично од нуле. Он је на почетку видио таленат у мени и мојој сестри Наташи и посвећивао нам је пуну пажњу и надам се да смо му вратиле на прави начин. Наравно, ту је и моја сестра Наташа, која ми је најчешће спаринговала.

* ГЛAС: Какве су даље амбиције, шта након титуле?

ЖЕРAЈИЋ: За сада само планирам да се добро одморим. Након тога ћу, вјероватно, да нападам на већу категорију. Титулу европског шампиона сам освојила до 62 кг, а свјетску до 58 кг, јер је било неких компликација. Нећу се на овоме зауставити. Идем даље.

Тренер

Тренер Бошковић био је одушевљен успјехом:

- Ово је заиста велики успјех за Ољу и за све нас и мало је времена прошло да бисмо били свјесни свега што се дешава. Имали смо неке претпоставке како се боре бугарски боксери, али ме је Пандова изненадила. Она је свјетска шампионка у тајландском боксу. И поред свега тога, да сам могао да играм на кладионици, све што имам бих ставио на Ољу.

Сестра

Наташа Жерајић Ољина је сестра близанка и спаринг партнер.

- Пресрећна сам што је постала свјетски шампион. Знам колико њој то све значи, јер сам нон-стоп уз њу и знам колико се трудила, спремала и одрицала да би дошла до свјетске титуле. Ја нисам ни сумњала у Ољу, јер колико год да је Бугарка жилав борац, Оља је још жилавија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.