У МЕТУ: Жито и кукољ

У сваком житу има кукоља. Aли када у једном спортском колективу, славном Рукометном клубу Борац, којем је сада, више него икада, потребно јединство, има кукоља, онда га је неопходно одстранити, да би се тај колектив вратио на побједнички пут и заузео мјесто које му припада.

Годинама уназад великан из Господске улице био је полигон за остваривање личних интереса, што га је довело, сви добро знамо гдје, на ивицу амбиса.

Срећом по све нас, Борац је ухватио посљедњу сламку спаса и то захваљујући амбициозним људима, који су преузели клуб, одлучни да му врате стари сјај. И дан данас ти исти људи се боре за "црвено-плаве", улажу максималне напоре и властита средства, све са само једним циљем - да Борац поново буде рукометни бренд који ће водити главну ријеч на домаћој сцени и бити важан чинилац рукометне мапе Европе.

Нажалост, поједини душебрижници, који кажу да воле Борац, из дана у дан опструишу рад клуба, заговарају штрајк, нарушавају међуљудске односе, хушкачком политиком се рјешавају свих који им стану на пут, иступају у медијима са изјавама како клуб тоне све дубље и дубље...

Aли зашто?

Да ли они заиста воле Борац и све раде из најбоље намјере? Или желе да воде главну ријеч и лијече комплексе што никада нису имали значајнију функцију у клубу?

Прије да је ово друго, јер како неко може вољети Борац, а на сав глас се хвалити: "Ја сам довео Јовицу Елезовића у сарајевску Босну? Па да ли тај "Борчевац" ради добро за Борац или Босну?

То није једини примјер како тај исти "Борчевац" помаже свом клубу. Општепознато је да је поменути душебрижник десна рука предсједника "студената" Нермина Салмана и да је његовим посредством из Бање Луке ка Сарајеву отишла респектабилна екипа, из које се већина касније доказала и у Европи.

Даворин Љубишић, Срђан Тривунџа, Младен Чаћић, Бранислав Обрадовић, Небојша Граховац и Ђорђе Стевановић тим је са којим би се Борац данас прошетао до домаће титуле.

Нажалост, опет, сада покушава да исто уради и са Небојшом Голићем - момком који се након што је изградио име у најјачој лиги на свијету, вратио у свој град и опет обукао дрес најдражег клуба, с циљем да га врати на стазу успјеха. Рукометна Бања Лука тих дана је била у еуфорији, поносна што Борац има најбољег средњег бека Бундеслиге. Заправо, већина је била поносна, а тај "Борчевац" разочаран и огорчен!

На крају, морамо се запитати треба ли Борцу "љубав" тог псеудопријатеља или је вријеме да се једном за свагда очисти жито од кукоља? За добробит Борца и бањолучког рукомета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.