Титула Мајамију, Џејмс бриљирао ФОТО

Мајами - Мајами Хит освојио је трећу титулу у историји, пошто је у мајсторици финалне серије побиједио Сан Антонио Спарсе 95:88, преноси Б92.

Најбољи играч планете Леброн Џејмс бриљирао је са 37 поена, 12 скокова, 4 асистенције и зарадио назив најбољег играча финалне серије.

Током цијеле утакмице ниједан тим није стекао више од седам поена предности, а Сан Антонио је имао прикључак до пола минута пред крај.

Утакмица је, као и серија, донијела квалитет какав нисмо гледали већ годинама, вјероватно још од оних бриљантних серија Лејкерс - Кингс.

Американ Ерлајнз Арена у Мајамију, остаје дом шампиона.

Леброн је од почетка друге четвртине држао под контролом цијелу утакмицу, играо нетипично, са серијом тројки и шутева са дистанце, и чак поправио просјек поена у седмим утакмицама који је и до сада био највећи у историји лиге.

Завршио је серију са 25,3 поена, 11 скокова и 7 асистенција. Изједначио се са Џорданом по томе што је везао двије титуле, двије МВП награде за сезону и две МВП награде за финала лиге.

Велику подршку дао је ровити Двејн Вејд, којег ни непоптпуно залијечено кољено није спријечило да постигне 23 поена уз 10 скокова.

Вејд је у секунди кад је меч завршен отрчао да честита највећој звијезди противника Тиму Данкану у истинском фер плеј гесту.

- Он је херој, велики борац, један од највећих играча у историји - објаснио је одмах затим Вејд.

Шејн Батије је убацио 6 тројки за 18 поена, а Марио Чалмерс додао 14 поена, а бриљантну епизодну улогу имао је поново Крис Андерсен.

Они су покрили потпуни изостанак великих и важних играча какви су Крис Бош, Мајк Милер и јунак меча број шест Реј Ален, који су збирно остали на нула поена, уз 0/14 из игре!

На другој страни Тим Данкан је имао 24 поена, 12 скокова и 4 украдене лопте.

Међутим, у посљедњој четвртини промашио је четири шута из близине, два од њих одбојком, какве обично погађа, и то очигледно себи није опростио.

Легендарни кошаркаш је, као и тренер Поповић, први пут у каријери изгубиио финалну серију, послије 4 освојене титуле.

Тони Паркер је одлично отворио меч, са 10 поена у првој четвртини, послије тога није убацио ни поен.

Ману Ђинобили је дао 18 поена, уз 5 асистенција и 3 скока, али јепоново имао 3 битне изгубљене лопте у кључним тренуцима.

Да је Сан Антонио освојио титулу, допринос Каваија Ленарда био би немјерљив.

Ленард је ухватио 16 лопти и дао 19 поена, међу којима и неочекивану тројку којом је вратио Спарсе у игру у самом финишу.

Подршка је изостала са друге стране - Гери Нил је помагао у одбрани, али је остао на 5 поена, колико је дао и Дени Грин, уз невјероватних 1/12 из игре.

Спарси су титулу вјероватно испустили у финишу шестог меча, када је Реј Ален убацио тројку за изједначење 5 секунди прије сирене, а затим одиграо одлично у одбрани на Ђинобилију и сачувао минималну предност у продужетку.

Какав је био посљедњи меч серије најбоље свједочи податак да је убачено бацање Двејна Вејда 15 секунди пред крај први пут разлику у корист побједничке екипе довело до 7 поена, таман колико су на самом почетку имали гости из Тексаса (11:4).

Иако је скоро био уједначен, видјели смо двије различите утакмице: У првој четвртини Спарси су добро нападали пик'н'ролом, уз велики допринос Тонија Паркера, а чврстом одбрану свели су четвртину на само 34 поена.

У тим тренуцима игру Хита водио је Вејд, који је ситуације рјешавао продорима и шутевима послије дриблинга.

Од почетка друге четвртине Мајамијева игра се промијенила ка шуту са дистанце, почев од Батијеова два брза убачаја, преко Лебронове серије.

Тако се наставило до краја, Мајами је шутнуо 32 тројке и убацио 12 (промашили 6 посљедњих покушаја, када се и Леброн повукао ка шуту за 2 са 6 метара).

Гости су много више спуштали лопту ка кошу, па су много чешће и фаулирани, однос у шутираним бацањима на полувремену (15 САС, 3 Мајами) најбоље говори о томе.

Захваљујући великом броју прецизних шутева са пенала (само један промашај до полувремена) гости су потпуно држали прикључак, иако су имали мање скокова и слабији проценат шута, а тројке их уопште нису служиле.

Шта год да су два тренера покушавала, нерасположене играче какви су Грин, Бош, Милер, Ален, Нил, нису успјели да их укључе до самог краја.

Паркер се свео на разигравање, што је радио врло добро, а Ђинобили наизмјенично блистао и правио почетничке грешке.

Данкан је до самог финиша играо одлично, а онда је серијом промашених зицера (за своје стандарде) помогао ривалу.

Једини играч који је свих 48 минута играо у високом ритму за Спарсе био је Каваи Ленард.

На другој страни Вејд се појављивао и нестајао, али су зато Чалмерс и Батије одиграли храбро и одлично, не либећи се да преузму одговорност.

Захваљујући њима све није зависило од доминантног Леброна.

Најближи преузимању контроле Спарси су били у финишу треће четвртине - преокренули су од минус 6 до плус 3, а игра домаћина потпуно се претварала у Лебронову симултанку.

Међутим, управо тад су Чалмерс и Батије везали по тројку, да би погодак Чалмерса са 10 метара о таблу, на истеку трећег периода, вратио психолошку предност Хиту.

Иако је дуго изгледало да ће се неизвјесност продужити до самог краја, гости су почели да праве несвојствене грешке пет минута пред крај, најприје је Ману бацио двије чисте лопте у аут, онда су почели Данканови промашаји.

Мајамију је дуго требало да то искористи, али је преломио погодак Џејмса са 6 и по метара на пола минута пред крај.

Ако је честа брзоплетост Хита омогућавала Спарсима да држе корак са ривалом упркос сопственим грешкама, против времена се није могло.

На крају је Поповићеву екипу побиједио сат - толико пута су се на мечу вратили из минуса од 5 или 6 поена, али у посљедњем минуту то нису могли.

Читава серија морала је да одушеви сваког ко воли и прати кошарку, а драматични посљедњи меч заиста је био шлаг на и иначе сјајној торти.

Фантастичан однос играча и тренера двије екипе на крају меча само је допунио утисак о томе да смо у претходне двије недјеље гледали најбољу пропаганду кошарке.

Иако је већина људи у нашим крајевима навијала за Спарсе (што се види и кроз анкету и кроз коментаре), вјероватно су на крају и једни и други, а посебно неутралци, могли да сложе око тога да су у дуелу двије изванредне и изједначене екипе пресудиле нијансе, и да нема разлога да се ико лоше осећа.

Најбоље је то формулисао Коуч Поп:

- Није забавно губити, уопште није. Али, изгубили смо од бољег тима, и то је сасвим у реду – рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.