Тајм-аут: Параноични страх

Ријетки су они, који имају међународни углед и утицај, а да су у служби фудбала Републике Српске или чланови Фудбалског савеза са сједиштем у Бањалуци. Када се и појаве врло брзо буду заобиђени и прецртани. Увијек сметају.

Дарко Љубојевић, дијете Борца и Бањалуке, играо у највећем српском клубу Црвеној звезди, изградио је завидну међународну каријеру, нагледао се свијета, свега и свачега, капиталистичких газда у Европи и Унији, стекао велико искуство. На основу тих референци изабран је за потпредсједника Комитета за нормализацију ФС БиХ, десна је рука славног Ивице Осима.

Међутим, као такав не одговара људима у Фудбалском савезу Републике Српске. Зашто?

Да ли због тога што је млађи, има више елана, боље се разумије у фудбал... Или што жели да пренесе своје искуство на ове просторе, помогне у дефинитивном изљечењу фудбала и не пати од фотеља и комплекса, разне врсте?

Умјесто да се поносимо што имамо таквог човјека, он је постао сметња број један. Љубојевића не желе у Фудбалском савезу Републике Српске јер нису у добрим односима с Борцем, а он долази као члан породице с Градског стадиона.

Маске су дефинитивно пале. Све оно што долази из Борца је непожељно у ФСРС. Тако је сметња и члан Скупштине шампиона Премијер лиге Новак Дамјановић, па Драгиша Савић чији је син Борис овог љета из Олимпика прешао у Бањалуку, па бивши чланови управе који су отишли и оставили Савезу могућност "да Борац опет стави под своју управу".

Због чега је отворен овај фронт? Је ли боље да нас представљају људи који појавом изгледају елегантно и маркантно или они који преко фудбала задовољавају само своје сујете и ниске циљеве? Изгледа да фудбалу Српске, према политици ФСРС, требају неписмени и они који ће климати само главом.

Заиста, избори су потребни на свим нивоима. За добробит фудбала.

Оваква ситуација највише изгледа, и подсјећа, на параноични страх. Од свега и свачега. Поготово од истинских вриједности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.