Српско-хрватски голгетер из канала VIDEO

Колико пута смо чули приче спортиста како су били на корак да одустану?

Вјероватно мали милион из разноразних разлога, а једна од многих, за људе са овог поднебља једна из фудбала је посебно занимљива.

Миладин Пршо рођен је 5. новембра 1974. године у Задру, малом мјесту Обровац, гдје је живио у српској породици са оцем Радетом и мајком Надом.

Фудбалом је почео да се бави у локалном клубу Багат, брзо је прешао у Задар, али је исто као и у сплитском Хајдуку проглашен неталентованим и то на позицији везисте.

На Пољуду му је, наводно, установљен неправилан рад срца и због тога су сматрали да неће моћи професионално да се бави фудбалом.

О да, јако су погрешили, као што раде већ годинама уназад у ово доба...

Аутомеханичарски почетак

Пршо са 18 година одлази у тадашњег хрватског прволигаша Пазинку, али за сезону даје само два гола и одлази у иностранство.

Док је рат буктио на Балкану отишао је на сјевер Француске у Руен, а родитељи из Обровца избјегли су у Бачку Тополу.

Ни у Руену му није било сјајно, испао је у трећу лигу и преломио - доста је са професионалним фудбалом.

“У Руену су ми нудили уговор, али сам одлучио да престанем да играм професионално. Био сам разочаран, морао сам да преуредим неке ствари у животу”, рекао је Пршо.

То “преуређивање” био је посао.

Преселио се на југ Француске и запослио као аутомеханичар, а успут је играо за четвртолигаша Сент Рафаел и то само викендом, без тренинга.

Постоји и легенда да је сву зараду, остварену мукотрпним радом у “каналу”, трошио по баровима и коцкарницама на познатој ривијери.

Ипак, све се промијенило када је Миладин упознао будућу супругу Карол, која га је натјерала да се врати професионалном фудбалу.

Преокрет на захтјев жене и Тигане

И онда невјероватан заокрет.

Сент Рафаел и Монако одиграли су пријатељски меч у коме је Пршо толико блистао да му је чувени тренер Жан Тигана моментално понудио уговор, који је прихватио 1996. године.

Како је тада екипа из Кнежевине имала у нападу Тијерија Анрија и Давида Трезегеа, Пршо је морао на позајмицу у редове друголигаша Ажаксиоа.

Брзо се вратио на велика врата стадиона Луј други као најбољи стрелац лиге, помогао је екипи да 2000. године освоји титулу првака Француске, а пуни сјај је исказао у сезони 2002/2003.

Робусна деветка, прави центарфор са 190 центиметара и репићем од косе, тресао је противничке мреже у пару са Шабанијем Нондом 38 пута.

Рекордер елитног такмичења

И онда наредна сезона из снова, уз рекорд Лиге шампиона!

Пршо слави 29. рођендан на дан утакмице против Депортива из Ла Коруње, тада једног од најбољих клубова Европе и има само једну жељу - да му се име нађе на семафору за стрелце.

Као тенк је рушио одбрану Шпанаца и чак четири пута матирао голмана Молину, за одушевљење у Монте Карлу, али и широм Европе у чувеном мечу завршеним “ватерполо” резултатом 8:3.

“Рекао сам себи прије утакмице са Депортивом да ћу сигурно дати један гол, али ето, у мрежу су ушле четири лопте. Добио сам награду 'одозго' за сав труд. То ми је био баш лијеп рођендански поклон и вјероватно најбоља утакмица у каријери”, рекао је Пршо својевремено.

Тада је постао тек трећи фудбалер коме је то пошло за ногом у Лиги шампиона, након Марка ван Бастена и Симонеа Инзагија, а касније ће урадити само још Лео Меси, Луиз Адријано и Јосип Иличић.

Идол протестаната

Са Монаком је у тој сезони играо финале Лиге шампиона (дао важан гол Челсију у полуфиналу за пролаз) када је Порто био бољи за трофеј 3:0, а онда је на изненађење многих изабрао Глазгов Ренџерс иако је и Милан био заинтересован.

У Шкотској је освојио “дуплу круну”, био миљеник навијача и ефикаснији него у Монаку, али су кољена “свирала крај” у тек 33. години.

Велики опроштај је имао на култном Ајброксу пред 50.000 навијача када је са лонгетом изашао на терен, уз овације и пјесму посвећену само њему.

“Ја сам Хрват”

Самим тим што је оженио Карол добио је француски пасош, а отприлике у том периоду се одрекао српског имена Миладин.

И прије него што је званично промјенио име, надимак му је био Дадо по коме је био препознатљив.

Иако је у Хрватској, генеалрално, етничко поријекло табу тема, Дадо је једном приликом демантивао словеначке медије да је Србин.

“Ја сам Хрват, пресрећан сам што сам добио мајицу с хрватским грбом и што сам могао Хрватској нешто мало донети. Ја сам Хрват, све остало су глупости”, причао је Пршо.

Репрезентација

Само три године је носио дрес Хрватске, иако је био вјероватно најбољи нападач у то вријеме.

Разлог томе што је одиграо “само” 32 утакмице, уз девет голова, био је сукоб са тадашњим селектором Славеном Билићем, али и повреде, односно избјегавао је да игра пријатељске утакмице.

Остаће упамћен његов гол на дебију против Белгије 2003, потом и два којима је одвео Хрватску на ЕУРО 2004. преко баража против Словеније укупним резултатом 2:1, а онда и против Француске на турниру 2:2.

Три пута је проглашаван за најбољег фудбалера Хрватске.

Инспирација

Кратак је пут од канала из аутомеханичарске радње до звијезда (симбола Лиге шампиона), бар за неке.

Миладин-Дадо је рођен под срећном звијездом, поред неспорног талента.

Прича која би могла многе да инспирише, прије свега младе...

Братанац

Интересантно, његов братанац је некада талентовани српски фудбалер Милан Пршо, коме је “Дадо” помагао тако што му је слао опрему и дресове. Милан је био капитен Црвене звезде у генерацији 1990. године, предвиђала му се велика каријера, али је стигао највише до Рада и Бежаније. (Б92)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.