Срамна изјава: И Новак као Шимунић

Новака Ђоковића на срамотан и неистинит начин напао је Пијара Повар, челни човjек организације ФАРЕ, која се бори против расизма у фудбалу.

Говорећи о случају Јосипа Шимунића, Повар је успiо да изјави да је и Новак Ђоковић у вези са ратом имао непримjерене изјаве које би се могли схватити као провокација.

"Сада је ред на Хрватском фудбалском савезу да дjелује. Свакако, може се прихватити и Шимунићево извињење. Људи се каткад уплету у ствари којих нису нити свijесни. Сви ми имали смо ситуације у којој смо прешли границу, поготово у Европи. Низ је примjера и у осталим земљама Балкана. Више пута видио сам Новака Ђоковића како се служи гестовима који су у контексту рата у бившој Југославији врло непримерени и могли би се схватити као провокација. Не заборавимо да су балкански конфликти још свјежи и на утакмицама то свако мало избија на површину", рекао је Повар у интервјуу за хрватски Јутарњи лист.

Ријеч је о истом Ђоковићу који је више пута давао помиритељске изјаве и ниједан његов иступ у вези са ратом није изазвао ни најмању контроверзу. Такође, сјећамо се и Новаковог одговора на церемонији додјеле пехара у Монтреалу 2007, када је најављен као „Хрват Новак Ђоковић":

"Хвала свима на подршци и само да кажем господину, који је, верујем, направио ненамерну грешку, да сам ја из Србије. Не љутим се, то је све исто", рекао је тада уз осмех наш најбољи тенисер.

Ђоковић: Тенис ми је спасао живот

"Спорт ми је дао све, више од успјеха. На неки начин, моја велика љубав према тенису ми је спасила живот", рекао је Новак Ђоковић у интервјуу за "Насионал".

Ђоковић је на турнеји по Јужној Америци, прво је посјетио Чиле на опроштају Николаса Масуа, а ових дана је у Аргентини због опроштаја Давида Налбандијана.

Наш тенисер је у интервјуу за аргентински лист причао о одрастању током рата и тешких финансијских услова, о томе како је заволио тенис и шта му је он све донео.

"Био сам много срећан што имам оца који је веровао у мене и моје способности. Генерално, током мог детињства био сам окружен људима који су добро познавали тенис и који су ми помогли да будем шампиона. Уз рат, други проблем у то време била је финансијска криза. Постати тениски професионалац није било нимало лако", рекао је Ђоковић.

Аргентинце је наравно највише занимао период током рата крајем прошлог вијека, када је Новак улазио у свијет тениса.

"Рат је нешто што никоме не бих желео. То је разарање, губитак вољених људи, уништене породице и цела земља. Потребно је много времена да би све било као пре тога. Немогуће је не осетити последице. Али позитивна страна рата, ако то тако уопште можемо назвати, јесте да се у тим условима људи повежу, траже снагу којом би превладали све то. Током рата, свако некога изгуби, то је најгора ствар која се може догодити, то је ужасно. Због тога је тенис био благослов", рекао је Новак.

Данас је један од најбољих тенисера свијета, који ће остати уписан и у историји овог спорта, али му је ова игра донијела више од популарности и богатства.

"Спорт ми је много помогао са менталне стране. Пунио сам свој живот позитивним стварима. Спорт ми је дао све, више од успеха. Омогућио ми је да путујем по свету, упознајем нове људе и културе. Имати пријатеље и бити у добрим односима са људима ми је најважнија ствар. На неки начин, моја велика љубав према тенису ми је спасила живот", закључио је Ђоковић.

Ђоквић максимално користи слободно вријеме између двије сезоне. Прво је побједио Надала у ревијалном мечу у Сантјагу, потом је одушевио дјецу у Буенос Аиресу, онда је са Надалом играо тенис на глечеру у Патагонији, да би на крају посјетио и чувени стадион Боке Јуниорс Бомбоњеру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.