Слијепи маратонац и са оцем до циља

Лондон - На Олимпијским играма се увијек исписују и необичне спортске приче па се кроз историју провлаче случајеви да су на највећој спортској планетарној смотри наступали слијепи маратонац, пливач који не плива, босоноги атлетичар... Неке од њих су трајно остале записане у спортске анале.

Пјамбу Тул наступио је за Монголију у маратону на Олимпијским играма у Барселони 1992. године. Кроз циљ је прошао посљедњи, а на питање новинара зашто је био тако спор, одговорио је:

- Не, нисам био спор. Овај резултат можете назвати монголским олимпијским рекордом у маратону!

Други новинар га је питао је ли му то најљепши дан у животу.

- Не, није. Прије шест мјесеци сам био потпуно слијеп. Тренирао сам уз помоћ пријатеља који ми је говорио куда да трчим. Међутим, група доктора је дошла у хуманитарну посјету мојој земљи, а један од њих ми је рекао да ми може вратити вид, тако да ми данас није био најљепши дан у животу, већ је то био онај када сам видио своју супругу и двије кћерке.

Атлетичар Дерек Редмонд стигао је у Барселону са жељом за освоји златну медаљу у трци на 400 метара. Било је то "бити или не бити" за њега, будући да му је цијела каријера била прожета повредама. Међутим, у полуфиналној трци послије 175 метара "отишла" му је тетива кољена и сан о злату се завршио. Али, оно што се послије тога догодило остало је урезано у сјећање милиона гледалаца. Уплакан, покушао је да заврши трку на једној нози. Његов отац, који је трку пратио с трибина, сишао је на стазу и помогао сину да заврши трку и уђе у олимпијску историју.

 - Снага се може мјерити, брзина такође, али храброст - храброст не можете мјерити - био је коментар на наступ Редмонда.

Абебе Бикила обиљежио је Игре у Риму 1960. године. С временом од два сата и мало преко 15 минута он је побиједио на олимпијском маратону. Оно што даје причи још чари је чињеница да је Бикила босоног истрчао трку.

Четири године касније Бикила се вратио на Олимпијске игре у Токију и опет освојио златну медаљу. Овај пут је носио патике.

Тренутак када болесни Мухамед Али дрхтавом руком пали олимпијски пламен у Атланти заувијек ће остати урезан у сјећање многих. Један од оних који није крио сузе био је и тадашњи амерички предсједник Бил Клинтон.

- Нису ми рекли ко ће запалити пламен, али кад сам видио Алија, заплакао сам. И нисам био једини - казао је Клинтон.

Ерик Мусамбани је на Олимпијским играма у Сиднеју у пуном смислу показао што значи узречица "важно је учествовати". Тада 22-годишњи младић из Екваторијалне Гвинеје научио је да плива свега осам мјесеци прије Игара. Оба његова супарника у квалификацијама дисквалификована су због погрешног старта, тако да је Ерик пливао потпуно сам. Првих 50 метара одрадио је како-тако, а да би дошао до циља и култног статуса, требала му је велика подршка публике, јер се на тренутке чинило да ће се утопити.

- Посљедњих 15 метара било ми је ужасно, мислио сам да ћу се утопити - рекао је послије трке Мусамбани, који је добио надимак "Ерик јегуља".

Јединствена Кореја

Јужна и Сјеверна Кореја 2004. године биле су подијељене на 38. паралели, али уједињене у Атини. Заставу с картом неподијељене Кореје носили су Парк Јунг Чон, сјевернокорејски џудо тренер, и Чун Јун Сон, кошаркаш из Јужне Кореје.

Писторијус

И на Играма у Лондону биће исписана лијепа спортска прича. Јужноафрички спринтер без обију поткољеница Оскар Писторијус постаће први хендикепирани атлетичар у историји који ће наступити на Олимпијским играма.

Овај 25-годишњи спринтер ће послије Олимпијских такође наступити и на Параолимпијским играма у Лондону у дисциплинама 100, 200 и 400 метара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.